IN < - Sedam svetskih cuda - >LO
(1/2) > >> :: Odgovori!
Od mnogih svetskih čuda, osim Egipatskih piramida, danas nije ostalo ništa. Od sedam divnih tvorevina antike, šest je već odavno pod zemljom. Ova dela mogu se zamisliti samo na osnovu nepotpunih opisa ili stilizovanih slika sa novcem. Pretpostavlja se da je prvu listu sv. čuda sastavio grčki pesnik Antipatros iz Sidona, između 150. i 120. god. p.n.e. Ne zna se ni da li je Antipatros nešto neposrednije znao o tim građevinama i skulpturama
,,Vreme prkosi svemu , ali piramide prkose vremenu” – ka`e arapska izreka.
Pre 4500 godina, negde između 2650. i 2550. pre N.E. sagrađene su tri velike piramide kod Gize: Keopsova , Kefrenova , Mikerinova – piramide tri kralja iz četvrte dinastije, o kojima se nezna mnogo. Najdetaljniji podaci o piramidama potiču od oca istorije, Herodota . On je proputovao kroz Egipat 450. pre N.E. Tom prilikom sveštenici su mu ispričali pojedinosti koje je on preneo dalje novim pokoljenima.
,,Najpre se postavljao drum” pisao je Herodot o izgradnji Keopsove piramide
,,i po njemu se dovlačilo kamenje sa libijskih planina na reku Nil . Ovi radovi trajali su 10 godina . Zato vreme udareni su temelji odajama u koje je tebalo smestiti sarkofag. Piramida je završena za 20 godina . Na građevini je uvek radilo 100 000 ljudi i to samo po 3 meseca u toku godine, verovatno zbog poplava Nila.Rampe , suljarice , poluge i kotrljarke služile su prenos preko dva miliona krečnjačkih blokova .”
Paul Ripel sumnja u ove podatke i postavlja pitanje : dali je moguće da se na jednom gradilištu nađe toliko radnika. On smatra da je moglo biti najviše 6000 do 8000 radnika .
Polako se odbacuje verovanje da su na izgradnji radili robovi, već ljudi koji su bili srećni što rade na bo`anskim građevinama
,,Nabuhodonosor je naredio da se u blizini njegove palate podignu uzvišenja od kamena , da im se da oblik brda i da se zasadi raznovrsnim drvećem. Po želji svoje supruge ,koja je poticala iz Medije , zasadio je kasnije jedan od onakvih vrtova kakvi su u domovini njegove žene bili uobičajeni .” Kad je jevrejski pisac Flavije opisivao ove vrtove, mislio je na slavne Semiramidine viseće vrtove .
Pisci starog vijeka prikazuju Semiramidu kao ženu obdarenu božanskom moći . Ali ona nije bila Nabuhodonosorova supruga. Očigledno je da je Semiramidina figura tek kasnije dovedena u vezu sa baštama Nabuhodonosorove supruge .
Kada je nemački arheolog Robert Koldevej počeo 1819. iskopavanje Vavilona , pronašao je u severoistočnom delu južnog dvorca građevinu sa dubokim bunarom – kao u antičkim opisima . Naučnikovo uvjerenje da se nalazi pred temeljima Vavilonskih visećih vrtova do danas još niko nije negirao.
Nije se radilo bukvalno o ,, Visećim vrtovima ” . Termin je verovatno nastao usled greške u prevođenju, pošto latinska reč ,, pensilis” se može prevesti i kao ,,terasast” .
Vrtovi Vavilona su cvetali na spiralno terasastoj građevini koja se dizala u visinu , na nekoj vrsti bašte pod krovom, koja se mogla veštački navodnjavati.
Svetilište boginje lova , površine 73 X 141 m , ukrašen sa 137 stubova , od kojih je 36 bilo ukrašeno plastičnom dekoracijom.
Dugo se nije verovalo u ove podatke . Posle sedmogodišnjeg traženja , engleski inžinjer Dž. T. Vud je pronašao mesto na kome se nalazio hram iz Efesa na mestu današnjeg Selcuc- a južno od Izmira.Ostaci dokazuju da je hram bio svetsko čudo . To je građevina koju su prema Jakobu Burkhartu, stvorili istok i zapad zajedno i to u izvanredno lepoj formi .
Noći 21. jula 356 godine P.N.E. hram je do temelja spalio čovjek po imenu Herostrat u želji da ovekoveči svoje ime .Dinokrat je na istom mjestu i po starim planovima ponovo izgradio hram .Hram je ponovo razaran od Gota 262 godine nove ere i od strane Sv. Jovana Hrizostoma 401 godine.
Ostaci hrama potonuli su u močvarnom zemljištu
Kula svetilja u Aleksandriji , koju je između 300. i 280 . P.N.E. napravio grčki arhitekta iz Knida na poluostrvu ispred ovog grčkog pristaništa , smatran je najvećim tehničkim dostignućem starog veka. Na pravougaonoj osnovi uzdizao se bvitak , osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na najvišoj platformi gorela je svake noći vatra založena drvetom potopljena smolom . Legenda kaže da je Sostrat , graditelj ovog objekta dugo tragao za građevinskim materijalom za temelj, koji bi se mogao oduprijeti morskoj vodi . Najzad je svoj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove.
1375. godine zemljotres je uništio i posljednje ostatke kole svetilje . Nazvan je Faros po ostrvu na kom se nalazila.