Sedam najvažnijih pitanja i odgovara koje biste morali da znate o dijabetesu
Izborite se sa šećerom

Povišen nivo šećera u krvi nije povezan sa godinama, pa može da zadesi i mlađe osobe. Na sreću, postoje razni načini da se izborite sa ovim problemom, pa čak i da ga sprečite.

Širom sveta registrovano je 180 miliona obolelih od šećerne bolesti ili dijabetesa, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će ih do 2025. godine biti čak 300 miliona i najmanje još toliko onih koji neće znati da su bolesni. Na sreću, u 90 odsto slučajeva dijabetes može da se spreči zdravim načinom života. Međutim, i život sa ovom bolešću može biti relativno bezbrižan. Što više znate o njoj, to bolje, a evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da je sprečite.

Šta je dijabetes?

Bolest metabolizma kod koje važnu ulogu igra hormon insulin. Gušterača dijabetičara više ne proizvodi insulin ili ga ne proizvodi dovoljno. Posledica: izvor energije, šećer (glukoza), više ne stiže do ćelija, već se zadržava u krvi. Nakon toga se povećava nivo šećera u krvi.

Šta otkriva nivo šećera u krvi?

Normalan nivo šećera u krvi jeste oko 100 miligrama po decilitru. Tokom dana ova vrednost varira, ali organizam stalno teži da održi taj nivo. Ujutru, pre jela, taj nivo bi trebalo da bude niži od 110 mg/dl, a dva sata posle jela ispod 140 mg/dl. Vrednosti više od ovih ukazuju na oboljenje.

Koliko često treba da merim šećer?

Posle 35. godine života trebalo bi da proveravate nivo šećera u krvi svake dve godine, a u slučaju da postoje faktori rizika, kao što su prekomerna težina, nasledni faktori ili simptomi (vidi antrfile) i češće.

Kako da sprečim dijabetes?

U načelu, veoma lako: tako što ćete voditi zdrav život. Glavni uzroci nastanka dijabetesa tipa dva jesu prekomerna težina i nedovoljno kretanje. Čak 90 odsto obolelih pripada ovoj grupi ljudi. Kod dijabetesa tipa jedan nedostatak insulina je urođen i uglavnom je izazvan virusnim oboljenjem.

Dijagnoza dijabetes - a šta sad?

Osnovno pravilo je redovna kontrola nivoa šećera u krvi - pomoću specijalnog merača.

Kod dijabetičara tipa jedan neophodno je redovno ubrizgavanje insulina, a kod tipa dva nivo šećera u krvi obično se reguliše dijetom i tabletama.

Kako da sprečim posledice?

Tako što ćete redovno snižavati nivo šećera u krvi! Mnogo toga možete sami da uradite.

Bavite se sportom, redovnim treninzima izdržljivosti, kao što su vožnja bicikla i plivanje i tako ćete poboljšati metabolizam šećera u krvi. Vodite računa o ishrani: jedite povrće, proizvode od integralnih žitarica, voće i ribu. Pazite na liniju: višak kilograma utiče na povećanje nivoa šećera u krvi.

Da li su mi slatkiši od sada zabranjeni?

I dijabetičar sme da unosi šećer u ograničenim količinama, a to znači oko 50 grama dnevno.

Alternativu predstavljaju zaslađivači, na primer, saharin. Oni praktično uopšte ne sadrže kalorije i mokraćom se izbacuju iz organizma u neizmenjenom obliku.


Izvor: Blic \ CDC/MA