00:17h Beograd

Danas se navršava sedam godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, i haškog optuženika Slobodana Miloševića.



Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.

Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost.

Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003, a sin Marko je otišao odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Rusiji, a kćerka Marija u Crnoj Gori.

Mirjani Marković se sudi u odsustvu zbog zloupotrebe službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je bila raspisana i za Markom Miloševićem kome se, takođe, u odsustvu, sudilo u Požarevcu po tužbi trojice "otporaša", ali je u međuvremenu oslobođen svih optužbi zbog apsolutne zastarelosti.

Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS-a, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i tadašnji zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, poslanik Dume Sergej Baburin i general Leonid Ivašov, kao i bivši američki državni tužilac Remzi Klark.

Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg s telom je bio izložen u Muzeju "25. maj", u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Hiljade ljudi su prošle pored kovčega. Istog dana više desetina hiljada pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine Srbije i Crne Gore u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim telom.

Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu na proslavi 600 godina Kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Ubrzo potom usledio je raspad SFRJ, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije (SPS), dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SR Jugoslavije.

Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. pobedom kandidata udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ.

Posle pobede DOS-a na tim izborima, 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih demonstracija građana širom Srbije.

Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto je okončana njegova vladavina.

U maju 1999. Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Miloševića zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, a dve godine kasnije optužnicu zbog zločina u Hrvatskoj. Krajem 2001. optužen je i za genocid nad Mulimanima i Hrvatima u BiH.

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu. Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002.

SPS, čiji je lider bio od osnivanja, ponovo se vratila na vlast u julu 2008. kada je formirana koaliciona vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj je SPS dobio četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je postao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.

Četiri godine ranije, u martu 2004, manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a.

U julu prošle godine Dačić je izabran za premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova.

autor: SA   izvor: Beta   

Simbolika. 

Od govora na Gazimestanu, preko papirnih salveta u Karadjordjevu do Civas Regala u Dejtonu.

Slava mu  i neko bi rekao "vecna hvala", ali to je bas crni humor)

Sreća pa vicoteka može da se nastavi kroz šetnju u pomen Zoranu Djindjiću.

Gle ironije, jedan dan razlike.

Sta nije tacno?




http://sh.wikipedia.org/wiki/Sastanak_u_Karađorđevu


Ovde slobodno moze potpis: Gospodari nadgledaju svoje stado...

Polako, popucaće ti sisodržač od naprezanja.

Ko kaže da nešto nije tačno (sa malim "iznimkama" u tumačenju postavljenog materijala)?
Da se izražavam malo u duhu novog, izmišljenog hrvatskog riječnika. 

Elem, čoveku se drži pomen a ne čeka se presuda sudskog veća Haškog tribunala....aman.

Pobedila si.

''Sloba je svima bio kao otac...jebo nam je svima majku. '' -nesto sto najbolje opisuje vladavinu ove licnosti iz nase proslosti.

Za vreme njegove vladavine Jugoslavija se raspala, izbio je gradjanski rat, desio nam se ekonomski kolaps koji ce se osecati narednih nekoliko decenija, sankcije, bombardovanje...

Secaju ga se po lepom oni koji su izdobijali akcije preduzeca i stanove, kao i oni koji nisu dobili nista osim price o nekom herojstvu, nebeskom carstvu i prkosu celom svetu, u koju i dan danas veruju.

Quo tempore l iniuria.

Da si ti bio na njegovom mestu i u to vreme, verovatno bi te pljuvali ovakvi poput tebe. Ili veličali oni drugi.
Prost zakon relativiteta.

Lično od njega nemam ništa, nisam dobila stan, akcije, namešten posao, nikakve pogodnosti. Čak dobar deo vremena nisam ni bila ovde. Samo me strašno iritira ljudska ograničenost koja sve svodi na proste činioce bez sagledavanja sveukupnog dešavanja na Balkanu. Uz to me razočarava činjenica da smo samo mi skloni obrušavanju na ličnost sopstvenih lidera, za razliku svih u okruženju. E tu onda pravim svojevrsnu selekciju bezumnih, slobodoumnih i razumnih.

Da sam bio na njegovom mestu ucinio bih sve da ova drzava nikad ne udje u rat i sankcije.

To sto nisi bila ovde govore o tome da ne znas kako je bilo trcati u skloniste ili trcati da kupis hranu jer je inflacija guta. O svima vama koji niste bili ovde, a velicate Milosevica mislim sve najgore.

Ako ti je do kulta licnosti, izvol'te, Severna Koreja.

Da je bilo manje vas neogranicenih i svevidecih o situaciji na Balkanu, ova zemlja ne bi ratovala.