Intervju iz danasnje "Pravde"

КОСМЕТ ЈЕ И НА ТЕРАЗИЈАМА

Српски омладински покрет 1389 наставља са својим акцијама. Наредна акције је организовање великог скупа 17. марта у 12 и 44 испред Скупштине Србије у улици Краља Милана. Један од истакнутих активиста покрета 1389, Миша Вацић, тврди да су им се у организацији митинга прикључиле бројне омладинске организације националног карактера.

-Ни сами нисмо свесни колико омладине жели да дође 17.марта на наш митинг. Тог дана, с обзиром да су пре четири године шиптарски бандити направили масакр над Србима на Косову и Метохији, обавеза сваког Србина је да ако ништа, а оно запали свећу у Цркви за мучки убијене Србе.

Ко се све придружио организацији митинга?

Поред нас, подршку су нам дали Свесловенски књижевно друштво, Студенички круг “Боготражитељ”, а очекујемо да нам се придруже студентски покрет “Номоканон” и наравно “Двери српске”. Добили смо подршку наше браће из Косовске Митровице који сваки дан протествују у 12 и 44, али и из Црне Горе и Републике Српске. Посебно нам је драго што су готово све навијачке групе у Србији дале подршку митингу и што ће својим присуством показати да српска омладина мисли на своју отаџбину. Напомињем да је ово ванстраначки скуп, али позивамо подмлатке свих патриотских странака да се одазову скупу без страначких обележја.

Зашто баш испред Републичке Скупштине?

Ми смо скуп пријавили пре него што је пала Влада и пре него што је распуштена Скупштина. Циљ нам је био, поред сећања на убијене Србе 17.марта, да натерамо посланике да буду одговорнији према отаџбини. Резолуцију коју је предложила СРС требало је прихватити, али неке неодговорне политичке опције изгледа желе Србију без Косова и Метохије у ЕУ. За нас је то неприхватљиво. С обзиром да иду нови избори ми смо остали при томе да би скуп требало одржати испред Скупштине како би опоменули неке друге посланике који ће бити у тој сали за који месец да нико од њих не сме ни да помисли да прихвати да Србија настави неке евроатланске интеграције без Косова и Метохије у њеном саставу.

Често вас припадници неких Сорошевских студентских организација и омладинских покрета прозивају да сте ретроградни?

Њихов проблем је што они немају омладину. На њиховим скуповима дође пет или десет одсто младих, а све остало су углавном пензионери који су лепо живели у Брозовом периоду. Те кариакатуре од ликова би биле срећне и када би само Теразије са евентуално Кнез Михајловом ушле у ЕУ. Просто, то су егоисти које ништа друго не занима до њихова задњица. Ми смо спремни са њима да полемишемо о свему кад год хоће и где год хоће. Разлика између нас и њих је у томе што они за своје сулуде идеје имају невиђену медијску подршку, а ми без медија имамо народну подршку.

Може ли Србија без ЕУ?

То питање је бесмислено. Питање које се поставља је- да ли може Србија без Косова и Метохије? Шта значи прича како Европа нема алтернативу? Да ли то значи да после Косова и Метохије на ред може да дође и Рашка област или Војводина, а ми ћемо стално да причамо како Европа нема алтернативу. За нас Србија нема алтернативу! Ако је тој ЕУ толико стало до нас, ако нас сматра за партнере, не видим у чему је проблем да нас у њено чланство прими целовите и да призна да је Косово и Метохија саставни део Србије.

Како ће се одвијати протест?

Прво ћемо се окупити испред Скупштине Србије где ћемо се подсетити 17.марта од пре четири године, а онда ћемо кренути у мирну и достојанствену шетњу до храма Светог Саве где ће се одржати парастос убијеним Србима. Напомињемо да је веома важно да сви будемо у 12 и 44 на заказаном месту, јер то је симболика због Резолуције 1244 коју поједине западне силе брутално газе. Истог момента почеће и протест у Косовској Митровици.

Владимир Ђукановић

Svi dodjite ispred Republicke Skupstine u ulici Kralja Milana 17.marta u 12 i 44! Da zapalimo svecu mucki ubijenoj braci.

Od 1989 godine stalno mitinzi , protesti , narodni skupovi... Rezultati ovih manifestacija su stanje u zemlji kakvo je sada. Ja se pitam da li će ljudi izaći na ulice da štrajkuju protiv srpskog beskrupuloznog kapitala , koji je svojim bahatim ponašenjem proizveo ovu haotičnu situaciju bezakonja. Tako se najbolje bogati .

Kao i uvek mirno i dostojanstveno

narodni pokret 1389. je grupa ljudi koja misli da svojim ultranacionalistickim pokusajima moze da ostvari nesto...cak se i sve te navedene navijacke grupe (ciji sam i ja clan,hvala Bogu) ogradjuju od njih jer su krajnje ograniceni i zatupljeni...njihova nepisana podrska radikalima je toliko ocigledna da je to sramotno...mogli bi slobodno da promene ime u SRS podmladak...
verovatno cu biti tamo,zbog ljudi koji su poginuli,i zbog toga sto kao ponosni pripadnik Severne Armije zelim da pruzim podrsku nasem narodu na Kosovu,ali 1389. je pokret nastao kao plod ultranacionalistickih ideja,i sve o njima se videlo na vidovdanskom marsu prosle godine...mislim da nema potrebe pominjati ista vise...
ko zeli da pruzi podrsku,neka dodje i slobodno neka se ne brine,jer ga niko nece povezati sa tom nazovi organizacijom polufasistickih radikalnih ljudi koji se nazivaju "narodni pokret" 1389.
ono sto oni ne zele da priznaju je da mladi ne pruzaju podrsku NJIMA nego KOSOVU!

Uskoro, tj za jedno 30-40 godina 

Да не мислиш можда на 17. фебруар!?

Cisto da se podsetimo sta se tada zbilo.

Погром 17.марта 2004.

http://www.spc.yu/Vesti-2004/pogrom.html

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ



СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице, покошен рафалом 17. марта код моста на Ибру у Северној Митровици

Јана Тачев (1968) родом из Македоније, удата за Србина у Косовску Митровицу. Убијена из снајпера 17. марта на балкону вишеспратнице близу моста на Ибру у Северној Митровици

Ненад Весић (1950) из Липљана, подлегао ранама задобијеним од бомбе коју су 17. марта албански терористи бацили на њега у Липљану

Добривоје Столић (1954) из села Дрејковци код Штрпца, убијен 17. марта на кућном прагу око 22,40 часова. Албански терористи га најпре позвали да изађе из куће, а затим пуцали у њега

Борко Столић (1982), од оца Добривоја. Када је чуо пуцњаву испред куће, изашао да види шта се збива, а албански терористи га тешко ранили. Од задобијених рана преминуо 18. марта

Слободан Перић (1952), наставник физичке културе, убијен 17. марта око 20,50 часова у Улици краља Петра у Гњилану, избоден металном шипком.

Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља, изгорео пред руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци напали Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа

Драган Недељковић (55) из Призрена, изгорео у згради богословије у Призрену 17. марта, када су албански терористи запалили још и Владичански двор, Саборну цркву, цркву Богородице Љевишке, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, као и манастир Св. Архандела изнад Призрена


КРВАВИ ПИР НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
17. и 18. марта 2004. године

Погром Срба који се догодио на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. године представља дуго припремано и добро организовано етничко чишћење.

На почетку 21. века на просторима Косова и Метохије догодила се нова Вартоломејска ноћ. Десетине хиљада наоружаних Албанаца палили су, убијали, пребијали и прогонили све што је српско. Потпуно им је било свеједно да ли је то дете, жена, старац, кућа, црква, манастир из средњег века, старо градско језгро или гробље. Ако је српско онда га треба разорити, спалити, уништити.

„Повод" за погром је нађен у несрећном случају, када су се у набујалој реци Ибар утопила двојица албанских дечака. Ту несрећу су приписали Србима страни медији знајући за моћни утицај сензација, подржали је и почело је оно што се одавно спремало: крвави пир на простору Косова и Метохије.

Снаге УНМИК полиције и КФОР-а нису реаговале на време, вероватно у први мах и саме затечене невиђеним варварством. У њиховим редовима је било погинулих и повређених. Припадници италијанских, грчких и чешких снага су покушали да одбране Србе и српске куће и светиње, али како су бројчано били слабији а убрзо су се повукли. Једино су италијански војници крајње пожртвовано бранили и одбранили Дечане и Пећку патријаршију као и амерички војници манастир Грачаницу.

Неславан пример кукавичлука, неспособности и непрофесионалности пружили су немачки војници, пред чијим је очима, у царском граду Призрену порушено и попаљено све што је било српско. Под протекторатом мисије УН и немачких снага КФОР-а, замрла је, под налетом шиптарских терориста древна Призренска епископија, која се први пут помиње 1014. године.

У граду је запаљена већина средњовековних цркава, владичански двор, богословија и све преостале српске куће. Страдала је и Богородица Љевишка, чију су лепоту и турски освајачи поштовали, претворивши је у џамију, али је нису рушили.

Тешко је замислити ужас који се тих дана догађао на Косову. У исто време, у свим селима и градова где је још увек било Срба, отпочела је хајка. Све се одвијало по унапред добро утврђеном плану. Најпре су долазили полицајци из Косовског заштитног корпуса и говорили Србима да за пет минута морају да напусте куће, потом су се склањали, а за њима су ишли пљачкаши и паликуће. Тако су одвели монахе из манастира Светих Арханђела код Призрена, и док су монаси напуштали порту, плануо је обновљени манастирски конак. На сличан начин је урађено и у манастиру Девич. Срби који се нису одмах склонили били су убијани, а неки су изгорели у својим домовима. Рушили су и палили старе манастире, школе, куће, здравствене установе.

На Дечане је испаљено 6 минобацачких граната, које, нису причиниле никакву штету. И од дечанских монаха је захтевано да одмах напусте манастир, уз напомену да им нико не може гарантовати сигурност, али, уздајући се у Господа, молитвама Светога краља Стефана Дечанског, братство није ни помислило да напусти манастир, пошли су у цркву на молитву, а италијански војници су крајње пожртвовано одбранили манастир.

На мети разуларених терориста била су и гробља. Не само да су рушили споменике него су и ископавали посмртне остатке и разбацивали их, палили и претварали у прах. Овај вампирски пир се одвијао у селима на гробљима поред срушених цркава, али и у цркви Светог Николе у Приштини, која потиче из 14. века, где су отварани стари гробови, из којих су избациване и паљене кости. Један једини циљ шиптарских терориста био је: уништити све што је српско и православно или сведочи о постојању Срба на тим просторима.

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски Артемије је у једној реченици изразио сву трагику Сpбa ниje почело 17. марта, већ се континуирано наставља у току пет година међународног „мира“.

У току „кристалних ноћи" (али и дана), на подручју Косова и Метохије убијено је или се води као нестало 12 особа српске националности. Сви су настрадали у општем погрому Срба на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године.

У мартовским збивањима било је преко 100 мртвих и око 1000 повређених. У почетку није навођена етничка припадност погинулих и повређених, али истина је морала да избије на видело: са снагама Међународне заједнице нису се борили Срби, него Албанци.

Према подацима Епархије рашко - призренске у погрому 17. и 18. марта страдали су:
1. Трајковић Златибор (1951) из Косова Поља: изгорео пред Руском болницом у Косову Пољу,
2. Весић Ненад (1950) из Липљана: Албанци су на њега, у Липљану, бацили ручну бомбу, а потом га је тако рањеног, малтретирала албанска полиција, тако да је у тешким мукама подлегао ранама.
Ручна бомба је бачена и на свештеника Ранђела Денића код цркве у Липљану, он је рањен гелерима.
3. Перић Бобан, из Гњилана: убијен од Албанаца 17-18. марта 2004.
4. Спасојевић Боривоје (1941) из Косовске Митровице: 17. марта 2004. погођен је рафалом код моста на Ибру у Северној Митровици, из правца 3 солитера у којима живе Албанци.
5. Јана Тачева (1968) родом из Македоније удата за Србина у Косовској Митровици, по вери римокатоликиња, убијена 17. марта 2004. године, снајпером од Албанаца на балкону свог стана у Северној Митровици, близу моста на Ибру.
6. Недељковић Драган (55 година) из Призрена: изгорео у згради Богословије у Призрену, 17. марта 2004. године.
7. Н. Н. жена Српкиња /?/, чији је угљенисан леш пронађен у подруму Богословије у Призрену, спаљена је 17. марта 2004. године.
8. Столић Добри (1954) из села Драјковце код Штрпца: убили су га албански терористи пред кућом у среду 17. марта 2004. године,
9. Столић Борко (1982): син покојног Добра Столића, кога су Албанци убили заједно са оцем испред куће, 17. марта 2004. године, у селу Драјковце код Штрпца.
10. Петковић Душанка (71 година): истерана 17-18. марта 2004. године из своје куће у Урошевцу и потом претучена. Спасили су је припадници грчког КФОР-а. Албанци су јој одмах потом спалили кућу. Када је то чула, умрла је, у бази грчког КФОР-а у Урошевцу, од претрпљених душевних болова и трауме.
11. Танић Слободан (45 година): нестао приликом присилног евакуисања Срба од стране КФОР-а, из села Свињаре код Косовске Митровице. Село Свињаре Албанци су до темеља спалили.
12. Мирко Лопата (звани Лале) из Косова Поља: нестао у општем погрому Срба 17-18. марта 2004. године, До данас није пронађен.

Преко 4000 Срба (према подацима УНМИК-а - 4012) је протерано са својих огњишта и налази се интерно расељено на Косову и Метохији или је прешло на територију централне Србије. Од тог броја 334 особе су биле привремено смештене у војним објектима КФОР-а.

Према подацима УНМИК-а запаљена је 561 српска кућа, а 218 српских кућа је тешко оштећено. Будући да је цело српско насеље Поткаљаја у Призрену спаљено, број уништених или тешко оштећених кућа (међу њима и оних које су биле празне и из којих су Срби протерани 1999. године), прелази 1000. Од повратничких села највише је страдало Бело Поље код Пећи где је спаљено око двадесет управо обновљених кућа и парохијски дом. Црква је поново изнутра паљена.

Укупно је уништено или тешко оштећено 35 православних цркава и манастира као и десетине гробаља из којих су ископавани мртви и разбациване њихове кости Раскопане су гробнице Светог Јоаникија Девичког, цара Душана и стари гробови у Црквама Светог Ђорђа у Призрену и Светог Николе у Приштини. У црквама су уништене стотине вредних икона, фресака богослужбених предмета, одежди и других црквених драгоцености, као и бројна црквена документација (књиге крштених венчаних, умрлих) и архива.

Списак уништених и оштећених храмова по општинама

Призрен

Призренске цркве и објекти Српске православне цркве уништени између 17 и 18. марта. И наредних дана је било додатних напада, пљачке и уништавања:
1. Храм Богородице Љевишке (14 век) запаљен изнутра, фреске из периода од 12-14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, часна трпеза поломљена
2. Храм Христа Спаса (14. век) запаљен
3. Саборни храм Св. великомученика Георгија (1856) спаљен и миниран
4. Црква Св. Николаја (Тутићева црква 14. век) запаљена изнутра,
5. Црква Св. Николаја (Руновићева црква, 16. век) запаљена изнутра,
6. Црква Св. Недеље (14. век, касније реконструисана) спаљена,
7. Црква Св. Пантелејмона (14. век касније реконструисана) спаљена.

Поткаљаја

8. Црква Св. Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана),
9. Црква Св. Недеље, Живињане, код Призрена, минирана,
10. Манастир Светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили,
Богословија Св. Кирила и Методија, Владичански двор у Призрену.

Ораховац
11. Црква Свете Недеље, (1852), Брњица, Ораховац 1852.

Ђаковица

12. Црква Успења Пресвете Богородице (16-19. век), запаљена са парохијским домом 17. марта, - наредних дана сравњена са земљом
Саборна црква Свете Тројице (два звоника која су преживела минирање цркве у лето 1999. године 17. марта су сравњена са земљом. Потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк.
13. Црква Св. Лазара, Пискоте, код Ђаковице, оштећена 1999. и 2001. године, а сада потпуно уништена са околним гробљем,
14. Црква Св. Илије код Бистражина, оштећена 1999. године, а сада уништена.

Србица

15. Манастир Девич (15. век) спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, Албанци су у гробници ложили ватру.

Пећ

16. Црква Св. Јована Претече (тзв. Митрополија са парохијским домом и свештеничким становима), запаљена,
17. Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. године. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесетак повратничких домова. Сада поново запаљена са свим обновљеним кућама повратника.
18. Црква Св. Претече у Пећкој Бањи, запаљена и минирана.

Урошевац

19. Саборни храм Цара Уроша, Урошевац, 3 ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањени у одбрани цркве, разорено градско гробље.
Запаљена црква у селу Талиновце
20. Црква Св. Илије, село Неродим, црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а,
21. Црква Св. Петра и Павла у Талиновцима, запаљена и уништено православно гробље,
22. Црква Пресвете Богородице у селу Совтовић, уништена заједно са православним гробљем.

Каменица

23. Црква у Доњој Слапашници, Косовска Каменица каменована је и поразбијана су стакла на прозорима.

Штимље

24. Црква Св. Архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920 (на брду изнад града) запаљена.

Приштина

25. Црква Св. Николе (из 14. в., обновљена поч. 19. века) запаљена и потпуно уништена са парохијским домом. У цркви је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна, црквена архива и вредне фреске.

Косово Поље

26. Црква Св. Николе, Косово Поље, запаљена унутра и оскрнављена. Црква потиче из 1940, унутрашњост храма је потпуно демолирана, парохијски дом проваљен и опљачкан.
27. Црква Св. Катарине у Бресју поред Косова Поља, проваљена, оскрнављена и демолирана изнутра.

Вучитрн

28. Црква Св. Илије, 19. век. Црква је опљачкана и делимично уништена изнутра у јуну 1999. године, а сада је потпуно спаљена.
29. Црква у Прилужју је запаљена.

Обилић

30. Црква у Обилићу, - новосаграђена црква. Албанци су запалили аутомобилске гуме у храму.

Косовска Митровица

31. Црква Св. Саве у јужној Митровици, паљена" два пута заредом.

Подујево

32. Црква Св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929, уништена заједно са гробљем. Један официр КФОР-а потврдио је дубоко шокиран да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо.

Исток

33. Црква Св. Петра и Павла у Истоку оштетила јака експлозија,
34. Православна црква у селу Баја, експлозијом оштећена.

Витина

35. Црква у Витини оштећена

Фотографије...

http://www.kosovo.net/news/archive/2004/April_04/7.html

http://www.youtube.com/watch?v=fkgHkxIfgBc

Злочин у Подујеву, Шиптари скрнаве цркву

Kada je ubijen premijer svi zivi su obisli grob(i treba nemam nista protiv) a sada kada su to obicni ljudi nigde nikog nema.Da li mi pravimo razliku izmedju mrtvih kao sto to radimo izmedju zivih.

sveti mucesini kosovski molite Hrista da nam oprosti sva sagresnje nasa.Molimo i vas da nam oprostite sto vam se smajemo i posmevamo se.Oprostite nam jer ne znamo sta radimo

Ajde gledajte da pokradete patike i elektroniku i ovaj put, dobra je prilika.

ja se licno nadam da na ovom skupu nece biti nikoga ljp koji bi krao i lupao.Koliko ja znam samo se oni zale kako nemaju da zive i kako zele bolji standard.Tim koji su krali i razbijali je stalo do Kosova i Metohije koliko i vama.Nista vi niste bolji od njih.