Da li Srbija treba da strahuje od polonijuma-210
Tihi ubica iz dima
Nekada je mogao da se proizvodi u reaktoru koji ne radi više od 15 godina, objašnjava dr Milan Orlić, pomoćnik direktora Instituta „Vinča”

INTERVJU
U Srbiji se ne proizvodi polonijum-210 koji, zbog smrti bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka, ispunjava novinske stupce i televizijske novosti u svetu.

Da li loši momci imaju na raspolaganju smrtonosno oružje kojim će ciljano ubijati pojedince ili mnoštvo ljudi?

Polonijum do sada nije korišćen za ubijanje, niti se to igde pominje, iako je odneo nekoliko žrtava među naučnicima, a prva je bila Marija Sklodovska Kiri koja ga je otkrila 1898. Najveći danak u životima platili su u Vajcmanovom institutu u Izraelu (više mrtvih), u razdoblju od 1957. do 1969, što je opisano u knjizi „Bomba u podrumu”.

Dr Milan Orlić, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za zaštitu od zračenja i pomoćnik generalnog direktora Instituta nuklearnih nauka „Vinča”, kaže da je ubistvo odbeglog pripadnika KGB-a, po svemu sudeći, delo iskusnog profesionalca, da je radioaktivna materija preneta u malom olovnom pakovanju, zbog čega nije ni uočena, i da je smrtonosna količina ubačena u jelo ili neposredno u telo. Istraga još nije ništa obelodanila, tako da su ovo pretpostavke.

Kao svaka radioaktivna materija, polonijum može poslužiti za izradu tzv. prljave atomske bombe, kojoj se dodaje eksploziv da bi se zračenje raspršilo na što većem prostoru. Da bi se takav naum ispunio, valja je nečim odbaciti što dalje; malo ko bi se izložio smrtnoj opasnosti da je hitne rukom. Ali, za takve namere i pokušaje još niko nije čuo i mala je verovatnoća, saznajemo od našeg sagovornika, da se to dogodi. Za pojedinačna usmrćenja ima na raspolaganju drugih, ubitačnijih načina.

I pored toga milioni ljudi širom sveta, pa i ovdašnji, na udaru su polonijuma u veoma malim iznosima, koji se svakodnevno ispušta pušenjem. Zlatni list duvana ga oslobađa sa ostalim otrovnim i kancerogenim sastojcima (katran, nikotin i cijanid), a podjednako ga udišu i pušači i nepušači.

• Svrstavaju li ga u veoma smrtonosne radioaktivne materije?

– Ne postoji kategorija smrtonosni i nesmrtonosni radioaktivni materijal. Mera za smrtnost je (efektivna) doza koju je neka osoba dobila izlažući se zračenju (spoljašnje i/ili unutrašnje). Smrtnost nastupa s visokim dozama. Poznata je tzv. srednja smrtna doza (LD50/30) s kojom je verovatnoća da će neko umreti 50 odsto u roku od 30 dana (pod uslovom da se ne leči, a lečenje može da bude veoma uspešno). Ta vrednost iznosi 4-5 siverta, a preko 10 siverta gotovo sigurno dovode do smrtnog ishoda. Doza zavisi od vrste radionuklida, njegove aktivnosti, da li je izlaganje spoljašnje ili unutrašnje, vremena trajanja i drugih činilaca. Zato je važno znati fizičke i hemijske osobine svakog radionuklida, pa i polonijuma-210.

• Kakve su mu fizičke osobine?

– Polonijum-210 ima period poluraspada od 138 dana i alfa raspadom prelazi u olovo-206. Pored ispuštanja (emisija) alfa čestica, javlja se prateće gama zračenje. Zbog prilično kratkog vremena poluraspada veoma je aktivan, pa miligram polonijuma-210 ima isti učinak kao pet grama radijuma-226. Pošto je domet alfa čestica veoma kratak, sva energija (5,3 mega elektronvolti) predaje se lokalno i pretvara u toplotu. Specifična toplota iznosi, čak, 150 vati po gramu, pa se ovaj radionuklid može da koristi u generatorima električne energije. Pola grama u kapsuli stvara temperaturu oko 500 Celzijusovih stepeni. Dakle, polonijum izvan organizma ne predstavlja bitnu opasnost za čoveka. Ukoliko se unese u telo (udisanje, hrana, kroz rane ili na drugi način) u dovoljno velikim količinama, opasnost može da bude znatna.

• Javlja li se u prirodnom obliku ili se samo veštački dobija?

– Polonijum-210 je i prirodni i veštački radionuklid. U prirodi nastaje kao rezultat raspada urana-238 kao trinaesti potomak, posle bizmuta-210, a pre stabilnog olova-206. Zato ga ima u kori naše planete: na primer, u rudi uranijuma oko 0,1 miligram po toni. Veštački se može dobiti u nuklearnim reaktorima (ređe i u akceleratorima) bombardovanjem stabilnog izotopa bizmuta-209 neutronima. Tada nastaje radionuklid bizmut-210 koji beta raspadam prelazi u polonijum-210. Na ovaj način dobijene su miligramske količine.

• Da li je ranije, greškom ili namerno, poslužio ozračivanju ljudi?

– Osim poslednjeg slučaja trovanja Aleksandra Litvinjenka u Londonu, dobro je poznat udes Marije Kiri (s mužem Pjerom Kirijem otkrila polonijum i nazvala ga po svojoj domovini Poljskoj) koja je umrla od posledica ozračivanja polonijumom.

• Može li se kupiti od preprodavaca ili krijumčara i u kojim zemljama?

– Zakonitim putem ne može. Gde god postoje nuklearni reaktori može da se proizvodi.

• Gde se najčešće primenjuje?

– Koristi se za uklanjanje statičkog elektriciteta u industriji (proizvodnja papira, plastike, sintetičkih vlakana...). Zbog kratkog perioda poluraspada jednom godišnje se zamenjuje. S berilijumom se primenjuje kao neutronski izvor za različite primene. Konačno, pomenuli smo ga kod radioizotopskih generatora električne energije.

• Kolika je verovatnoća da usmrti mnoštvo ljudi?

– Da bi predstavljao stvarnu opasnost za čoveka, mora da se nađe u organizmu. Zato je verovatnoća da se usmrti više ljudi veoma mala. Potrebna je velika koncentracija polonijuma-210 u vazduhu, što je gotovo nemoguće postići, čak, i pri diverzijama.

• Zašto ga nisu uočili u avionima ili drugim vozilima?

– Pošto ispušta jako alfa i slabo gama zračenje (emiter), nije ga lako otkriti. Alfa čestice imaju u vazduhu domet od nekoliko santimetara, jedino se može detektovati u slučaju zagađenja (kontaminacija). Ukoliko je u telu čoveka ili zaštitnom kontejneru, teško ga je detektovati. Potrebno je uzimanje uzoraka i primena alfa ili gama spektrometrije.

• Izlažu li se prenosioci smrtnoj opasnosti

– Ukoliko se koriste zaštitni kontejneri, sprečeno je delovanje alfa zraka. Gama zračenje se uspešno zaustavlja olovom. Sloj debljine 33 milimetra oslabi gama zračenje polonijuma-210 deset puta! Dakle, prenosilac ne mora biti obučen i ne izlaže se gotovo nikakvoj opasnosti.

• Koristi li se i gde polonijum-210 kod nas?

– Primena polonijuma-210 kod nas je zanemarljiva.

• Izdvaja li se u „Vinči”?
– Polonijum-210 se nekada mogao proizvoditi u reaktoru RA koji ne radi više od 15 godina, a u toku je njegovo rastavljanje i uklanjanje (dekomisija) pa kod nas i ne postoji mogućnost proizvodnje. Drugi reaktor u „Vinči“ (RB) nulte je snage i nema uslova za tako nešto. Akceleratorsko postrojenje „Tesla” je u izgradnji, kada se završi biće moguće dobijanje više radionuklida, pre svega kratkoživućih za potrebe pozitronske emisione tomografije (PET).
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika