Daleki istok sustiže Ameriku, Rusiju i Evropu
Azija u trci za Mesec
Autor: T. Trikić | 22.11.2007 - 06:00

Nepune četiri decenije pošto je prvi čovek prošetao Mesecom, azijske sile punom parom rade na programima osvajanja Zemljinog satelita i šalju sonde u njegovu orbitu.

Početkom nedelje kineska satelitska sonda „Čange 1“, nazvana po kineskoj boginji koja je po predanju letela na Mesec, napravila je 158 krugova oko ovog tela. Pei Džaojui, predstavnik kineske Državne uprave za kosmičku industriju, najavio je da će prvi snimci površine Meseca satelit, koji je lansiran 24. oktobra sa kosmodroma „Sičang“ u jugozapadnoj Kini, preneti već krajem novembra.
.banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 } Japan je za dlaku pretekao velikog suseda: u septembru je lansirao svoju mesečevu sondu „Kaguja“. „Asahi šimbun“, pozivajući se na japansku Komisiju za kosmičke aktivnosti, već naširoko razglaba o planovima Japana da opet pretkne Kinu i sredinom 2010. pošalje na Mesec letelicu bez ljudske posade „Selenu 2“, koja će skupljati primerke kamenja.
Ne stoje po strani ni druge azijske zemlje. Indija se sprema da aprilu pošalje svoju mesečevu sondu, a Južna Koreja je saopštila da će poslati dve - jednu 2020, a drugu pet godina nakon toga.
Plan Seula je deo tzv. mape puta za razvoj kosmosa. Južna Koreja je od 1992. lansirala 11 satelita, mahom za posmatranje kosmosa i okeana i komunikacije, a sada sa Rusijom razvija raketu nazvanu Korejsko kosmičko lansirno vozilo, koje će već krajem 2008. otpremiti u kosmos satelit za aerokosmička i atmosferska istraživanja.
Ove misije su označile start nove runde istraživanja Meseca, nakon one iz vremena hladnog rata, kada su se utrkivale SAD i SSSR, i druge iz devedesetih godina, kada su im se priključili Japan i Zapadna Evropa.
Međutim, stručnjaci Pentagona kažu da kineski satelit ima ogroman značaj ne samo za razvoj nauke, nego da je za njega izuzetno zainteresovana i kineska vojska, koja namerava da tokom leta razradi metode vođenja kosmičkog rata. Američki admiral Majkl Mulen, šef združenog odbora načelnika štabova vojske SAD, upozorio je ovih dana da će za tri godine kineske oružane snage imati dovoljno tehničkih mogućnosti da izbace iz stroja američku satelitsku grupaciju u slučaju vojnog sukoba.
„Proba je nametnula mnoštvo pitanja koja ostaju bez odgovora“, kazao je Mulen.
Kineski zvaničnici tvrde da je reč o isključivo mirnodopskom programu. U naredne tri godine Kina namerava da razradi razne tipove satelita i obavi njihovu probu i lansiranje, kao i da realizuje zajednički kinesko-ruski projekat sondiranja Marsa. Za 2013. u planu je i lansiranje nove generacije raketa koje su u stanju da u Zemljinu orbitu ponesu 25 tona tereta. Zvaničnici demantuju tvrdnje da Kina planira da 2020. osnuje svoju kosmičku stanicu, pored postojeće Međunarodne kosmičke stanice koju je lansirala Rusije. Kina je u poslednje četiri godine dvaput slala svoje astronaute u kosmos, i postala treća zemlja, posle SAD i Rusije, kojoj je to pošlo za rukom.

Kosmički turisti
Kompanija „Spejs advenčers ltd“ sa „Roskosmosom“ šalje turiste u kosmos za 20 do 25 miliona dolara. Poslednji je to fantastično putovanje ostvario ove godine Amerikanac mađarskog porekla Čarls Simoni. Pre njega su na MKS od 2001. boravili Amerikanci Denis Tito i Gregori Olsen, južnoafrički biznismen Mark Šatlvort, a prošle godine i prva žena, Amerikanka iranskog porekla Anuše Ansari. Sledeći turista će biti Ričard Hariot, sin astronauta NASA Ovena Hariota.

Izvor: Blic

Pa lepo se stvari razigravaju.