Savladati strah od držanja govora

Da li ste nekada dobili zadatak da održite neku vrstu govora pred celim odeljenjem (recimo, da pripremite predavanje) i strahovito se uplašili od toga? Ako jeste, verujte da niste jedini; niste čak ni među retkima.

Verovali ili ne, ali glosofobija (strah od držanja govora) je češća nego bilo koja druga fobija. Drugim rečima, strah od držanja govora češći je nego strah od mraka, paukova, visine, zatvorenog prostora - češći čak i nego strah od smrti. Vudi Alen je jednom prilikom u šali primetio da bi takvi ljudi (koji se boje držanja govora) radije bili u mrtvačkom sanduku nego održali posmrtno slovo nad sandukom. E, sad, bojali se vi držanja govora ili ne, lako se može desiti da u nekom trenutku dobijete zadatak da održite predavanje pred odeljenjem. Šta onda? Kako savladati strah?

Naravno, osnovno je da dobro pripremite predavanje, što znači da pripremite dovoljno materijala za ceo čas i dovoljno zanimljivih detalja (uf, profesorima baš i nije lako, zar ne?). Kad je materijal pripremljen, zapišite i sve čega se plašite u vezi s držanjem predavanja. Pored svake od tih stavki zapišite i konstruktivno rešenje. Recimo, ako je jedan od vaših strahova da ćete se zbuniti i da će vam se svi zbog toga smejati, pored toga zapišite da je normalno da budete nervozni pred držanje predavanja, ali da ste vi samouverena osoba (nema veze ako niste, samo zapisivanje će vam pomoći da se bolje osećate) i da ćete se, ako se zbunite, potruditi da se koncentrišete na ono što treba da ispričate, a ne na svoje osećanje nervoze.

Pored toga što ćete dobro razmisliti o predavanju i o tome šta ćete ispričati, razmislite i o onome što hoćete da postignete tim predavanjem (probajte da se usredsredite na bar malo viši cilj od otaljavanja neprijatnog zadatka - recimo, želite dobru ocenu, da zanimljivošću predavanja nadmašite profesora, da ubedite onog slatkog štrebera - jeste štreber, ali je sladak - da niste samo plavušica koja razmišlja jedino o garderobi i izlascima...). U ovim razmišljanjima vizuelizacija vam može jako pomoći - zamislite kako samouvereno držite predavanje i kako vas svi s velikim interesovanjem slušaju, kako se smeju vašim šalama...

Sasvim je u redu da održite probno predavanje pred drugaricom ili drugom - ili čak i da ga naglas održite sami u svojoj sobi. Možete se obraćati i posteru svoje omiljene zvezde - to će vam dati lice koje možete da gledate, plus će vas pomalo luckasto ponašanje nasmejati i opustiti.

Za kraj, ne zaboravite da je vežba jako bitna. Čak i ako vaše prvo predavanje ne bude onoliko uspešno koliko biste želeli, nemojte da vas to obeshrabri - sledeći put će biti bolje, pa još bolje, i još bolje. Svaki put će od vas činiti sve uspešnijeg govornika, što vam može pomoći kako da budete popularni u društvu (sjajno mesto za isprobavanje i uvežbavanje govorničkih sposobnosti), tako i jednog dana u karijeri.

  svaka cast za temu

Koliko sam ja upoznat, strah od drzanja govora je jedan oblik socijalne fobije (ukolilko se drzanje govora izbegava, tj. strah se ne ogranicava samo na uobicajenu tremu). Socijalne fobije spadaju u anksiozne poremecaje.

Osnovna dva nacina na koji se trenutno lece anksiozni poremecaji su farmako terapija (po nalogu psihijatra) i kognitivno-bihevioralna terapija koju treba primenjivati takodje sa psihijatrom (nisam siguran koliko su psiholozi kompetentni) ili sam. Kad je rec o strahu od drzanja govora (da ne sirim pricu), ukoliko vas on zaista opterecuje, prvo potrazite pomoc psihijatra. Ukoliko ne mozete da nadjete dovoljno prijatnog, kompetentnog i posvecenog lekara, sto je kod ovakvih poremecaja najbitnije jer nije rec o bolestima, uvek mozete naci neku dobru self-help knjigu (nase knjizare, Google, Amazon), dobro procitati kritike, i sami krenuti u akciju. Jos ako znate engleski jezik...

Ovakvi poremecaji nisu opasni po zivot, ali umanjuju kvalitet zivota i vrlo su neprijatni pa su ljudi spremni na sve da ih se otarase - tako se treba paziti knjiga sa zvucnim imenima ("Pomozite sebi - Resite neki problem za 12 minuta u 12 jednostavnih koraka"), uvek prisutnih Internet prevaranata, alternativnih lekara i sekti.

Napominjem da nisam ni lekar ni psiholog tako da je ovo sto sam gore napisao amaterskog karaktera.