SAVLADAJTE BES PRE NEGO ŠTO ON SAVLADA VAS

Anatomija besa iz perspektive Kognitivne psihologije i izbor Bahovih Cvetnih Esencija za bes

Piše: Milena Kostić                     

Bes je mešavina dve intenzivne negativne emocije: intenzivnog nezadovoljstva nekim ili nečim, pomešano sa intenzivnim neprijateljstovom prema nekom ili nečem, čime smo nezadovoljni. Za razliku od besa, ljutnja je osećanje nezadovoljstva bez primese neprijateljstva. I ljutnja i bes spadaju u negativne emocije. Oba osećanja mogu biti vrlo intenzivna, ali postoji značajna razlika: kada je čovek ljut, ne gubi kontrolu nad sobom, zato uspe da kaže ono sto mislli i nikada ne uradi nešto zbog čega bi posle žalio. A bes je destruktivan i po nas same i po naše odnose sa okruženjem.

Bes je emocija koja prati čovečanstvo od njegovih korena. Problem nastaje kada je osoba preplavljena vrlo intenzivnim neprijateljstvom koje se lako aktivira i značajno kvari odnose sa drugima, i/ili značajno unistava zdravlje i radne sposobnosti, i kada je to jedini ili preovladavajući način na koji pokazujemo da smo nezadovoljni.

Četiri mita o besu

Postoje četiri mita o besu zbog kojih ljudi ne prepoznaju njegovu destruktivnost.
# Nije tačno da je uzrok besa u spoljašnjem okruženju, van nas i van naše moći da to kontrolišemo. Nije tačno da je to nešto što se čoveku samo desi. Jer da je tako onda bi svi ljudi u istoj situaciji reagovali besom, a ne raznoliko  (neko besom, neko ljunjom, neko blagim uznemirenjem, a neko ostao indiferentan).

 
# Nije tačno da je zdravije isprazniti svoj bes nego ga progutati. Svaki put kada ste preplavljeni besom, bez obzira da li ste ga pokazali ili progutali, vas krvni pritisak i rizik od infarkta se povećava, Lučite više kiseline u želucu pa je veća verovatnoća da ćete dobiti čir, blokira se varenje hrane i pražnjenje creva, krupni mišići su hronično napeti, a to vremenom postaje novi izvor fizičkih problema - bol u leđima, kukovima, nogama, hronična nemogućnost da se opustite što donosi nesanicu i teške snove.

 
# Nije tačno da postoje samo dva izbora kada smo nečim ili nekim nezadovoljni, a to je ili da pokažemo bes ili da ga progutamo. Postoji i treći,a to je ne pobesneti nego biti ljut. Zašto svaki put moramo da zamerimo, zašto ne možemo da pređemo preko nečije greske ili, zašto je svaka greška ili svako naše neispunjeno očekivanje – neoprostivo?

 
# Nije tačno  da je bes jedini način na koji je moguće postići ono što želimo. Postoje  razne veštine kojima mozemo uspešno da se borimo za svoje interese: molba, dogovaranje,pregovaranje, umiljavanje, uporno traženje, neodustanje od pominjanja svojih interesa, strpljivo taktiziranje, traženje druge, povoljnije prilike da se spomene svoj interes… Bes nije veština, to je nedostatak veštine da držimo pod krontrolom sopstvene agresivne impulse, za razliku od većine drugih ljudi koji nas okružuju, a koji znaju da se kontrolišu.

Osnovni razlog besa je naša niska tolerancija na frustraciju, na situacije koje nam nisu po volji. Ljudi su uvereni da moraju dobiju ono što žele, da mora da bude onako kako treba da bude! Kada to nije tako, kada nije “onako kako treba da bude”  to doživljavamo kao strasno, užasno, mislimo da to ne možemo da podnesemo.

Drugi razlog za bes je doživljaj pretnje upućene nama ili našim materijalnim i duhovnim vrednostima, nas doživljaj ugroženosti i bespomoćnosti. Provokacije kada neko obezvređuje nase samopoštovanje, naš dozivljaj sopstvene vrednosti, naročito kad već sami sumnjamo u sebe i svoje vrednosti. Što mi vise sumnjamo, što smo nesigurniji, to nas je lakše poljuljati. Na primer, u situaciji kada ne dobijemo očekivano priznanje, ili kad dobijemo kritiku od saradnika ili nekog bliskog, ili kad neko loše komentariše nas izgled, nase ponašanje, ili ono što imamo, kada ni milom ni silom ne možemo da ubedimo nekoga da smo bolji nego što on misli. Napadom besa se branimo od osećanja ugroženosti intergriteta ili obezvređivanja neke naše vrednosti.

Bes je posledica naših neipunjenih očekivanja ili zahteva. Na primer:
”Ti si to morao da uradiš a nisi!!! A, pošto nisi sada moraš da ispaštaš”.

”Ti ne smeš to da radiš, a uradio si!!! E sad ceš da vidiš!”

Odreci se besa znači da samo menjamo način na koji pokazujemo da nismo zadovoljni nekim ili nečim, da menjamo način na koji nekome ukazujemo na grešku.

Postoje i tzv. teški, problematični ljudi - nasilni, bahati, grubijani, neotesani, kavgadžije, intriganti…oni su stalni i vrlo ozbiljni okidači za naše agresivne impulse.

Ako tvrdoglavo tražimo da takvi ljudi moraju da se prema nama, ili uopšte, ponašaju na drugi način, da moraju da budu bolji, biće nam duplo teže da podnesemo sve zajedničke situacije sa njima. U takvim situacijama korisnije je skrenuti pažnju sa njihovog ponašanja na sopstveno stanje, kako bismo pomogli sebi da budemo manje uznemireni njihovim ponašanjem koje nije pod našom kontolom.

Oslonite se na ovaj savet : Ne  raspravljaj se sa idiotom. Spustice te na svoj nivo, a onda potući svojim iskustvom idiota.

Umemo da se razbesnimo i na uslove u kojima živimo, na zivot uopšte. Taj bes proističe iz uverenja da život mora da bude fer i pravedan, a uslovi pod kojima živimo lagodni, da smo oslobodjeni  ili zaštićeni od patnje, pogotovo kada to nismo zaslužili.  Na žalost, bes  ne povecava verovatnoću da će Univerzum postupiti onako kako mi mislimo da treba. Zato odustajanje od zahteva kakav treba život da bude, nije izraz naše slabosti. To je naša razumna odluka.

Možemo da budemo besni i na sebe. Ljudi gaje odredjena očekivanja u pogledu svog izgleda, ponašanja, posedovanja materijalnih i duhovnih vrednosti. Ta očekivanja su često rigidni zahtevi, izrazeni na ovaj ili sličan nacin :

Moram po svaku cenu… ili nipošto ne bih smeo da dozvolim…!!!

I kada ne uspemo da ispunimo te zahteve, kada prekršimo ta naša pravila ili naše standarde, mi pobesnimo na sebe :

 “Kako sam samo mogao? Tako mi i treba!”

KAKO SE OSLOBODITI BESA?

Budite svesni činjenica da je izvor besa u nama, a ne u spoljašnjem okruzenju. Taj izvor je naše razmišljanje, zaključivanje o ljudima ili situacijama povodom kojih smo nezadovoljni. Nije istina da ne možemo da podnesemo kada to nije tako kako mi smatramo da treba, kao što nije istina da to ne možemo da tolerišemo. Možda ne želimo da tolerišemo, ali nije tačno da ne možemo!

Čak i ako je naše očekivanje zasnovano na dobroj nameri ili na ideji koja realno vodi u boljitak nas samih ili nekog drugog - iz toga nužno ne proističe da tako mora i da bude.

Bes ne povećava šanse da stvari krenu onako kako mi smatramo da bi trebabalo da teku
 Realnije je, konstruktivnije je u situacijama povodom kojih osećate nezadovolj-stvo, ovako razmišljati:     “Nimalo mi se ne sviđa kako se taj ponaša, ali nije istina da to ne mogu da podnesem”. Ili: “Zivot je ponekad nepravedan, ali ja sam naučio kako da se manje ili više zaštitim od nepravde. A i kad ne mogu da se zaštitim ili je izbegnem , mogu da je izdržim, isto kao i ostali svet.”

Ključno pitanje je: “Da li moram meni (njemu, njima), uvek da zamerim??!” Negativan odgovor na ovo pitanje pomoći će vam da ne pobesnite.

Drugo, kada god je moguće, budite asertivni. To znaci da naglas kažete šta želite, a šta ne. Otvoreno definišite uslove pod kojima ćete npr. razgovarati ili se družiti sa nekom osobom.

Pokažite kojim njenim postupkom niste zadovoljni. Predočite toj osobi (ili osobama) koje su posledice po kvalitet vaših odnosa ako nastavi sa ponašanjem ili reagovanjem koje vam se ne sviđa.

Iz toga, naravno, ne proizilazi da će ti vaši napori garantovano uroditi plodom, ali svakako povećava verovatnoću da ćete uspeti u tome. Pogotovo kada postoji naklonost medju vama.

Izvor

Jako je neprijatno posmatrati tudji bes uperen ka vama, pogotovo kad je propracen prostaklukom.
Neprijatno tebi zbog tudje nemoci.

Ne secam se kad sam bila besna, cak i one situacije koje bi svakog normalnog izbacile iz koloseka, naucih da svarim bez elemenata gubljenja kontrole nad sobom. Sve se da razumeti, pogotovo tudji, naizgled, neobjasnjivi postupci.

Licno se brzo razbesnim i iznerviram... i uvek su to totalno male i nebitne stvari tipa Pera Bozic bacio loptu u aut. Ja sam svoje zivce pogubio jos u 2. razredu kad mi uciteljica dala keca iz muzickog i caozdravo

Svako se nervira oko necega. Vazno je naci dobar nacin za izbacivanje besa tj za smirivanje istog. Nekome je to muzika, nekome sport, nekome TV, nekome video igre itd

- susreo sam druga... pozdravili smo se... kako si ... šta radiš..
   ma,malo prije prolazim ja kroz park,kad na jednoj klupi neki bijesan čovjek tuče ženu... šamara je...ljudi prolaze,niko ništa da poduzme... ja priđem i kažem mu: - nemoj tući ženu,šta ti je ona kriva...
nisam to ni izgovorio,on mi opali šamar uz povik: - šta tebe briga,ona je moja žena...
šta si ti uradio,pitam ga.ništa,odgovori on... evo idem kući.

Nit se petljati, niti nemo gledati. Nisi pametan sta da radis. To mesanje u tudje svadje zna da bude jako opasno po toga sto zeli da spase zrtvu...

Što je ljutnja?

Ljutnja je prirodan osjećaj, kad se osjećate frustrirano ili povrijeđeno. Ljutnja je prirodna emocija, ali ponekad može dovesti do ponašanja koje je neugodno ili izvan kontrole. Važno je razumjeti da postoji pozitivna strana ljutnje.

Ljutnja nije fiksna emocija. Različiti ljudi će iskusiti ljutnju zbog drugačijih razloga, a neki se ne znaju nositi s njom.

Teško je kontrolirati bijes kada se nešto stvarno loše dogodi. Mnogi ljudi se suočavaju s problemom upravljanja ljutnjom. Hormonska promjena, stresni događaji i emocionalne situacije mogu otežati nošenje s ljutnjom. Svatko se osjeća ljutito nekada, ali važno je znati kako izraziti svoje osjećaje na zdrav način bez vikanja.

Što se događa kada ste ljuti?

Naši mozgovi su programirani da reagiraju agresivno kad smo ljuti. Kad smo ljuti poraste krvni tlakTlak krvi na površinu stjenke krvnih žila., otkucaji srca i adrenalin srži nadbubrežne .U stresnim situacijama se luči u povečanoj količini.. Te fizičke promjene nam daju osjećaj snage i moći.

Ljutnja zaista može biti opterećenje na tijelo i može dovesti do zdravstvenih problema kao što su:

    * bolest srca
    * kronična bol donjeg dijela leđa
    * želučani problemi
    * depresijaSmanjeno funkcionalno djelovanje. Velika tuga, veća nego što se očekuje.
    * visok krvni tlakTlak krvi na površinu stjenke krvnih žila.
    * nesanicaNemogućnost da se zaspi ili spava.
    * samoubilačke misli.

Što učiniti?

Učinkovito upravljanje ljutnjom znači da ste u mogućnosti izraziti svoje emocije pozitivno. Postoji mnogo načina za upravljanje ljutnjom, tako da ne postanete još ljući. Evo nekoliko načina:

   1. Ponavljanje riječi ili fraze poput "opustiti se".
   2. Zatvorite oči, sjedite uspravno i izdahnite ljutnju. Vježbe disanja mogu biti vrlo smirujuće i pomoći vam da povratite nadzor.
   3. Pružite ruku i nogu prema gore i prema van od tijela polako. To oslobađa veliku količinu fizičke napetosti.
   4. Uzmite pauzu. Ponekad malo prostora ili svježi zrak mogu pomoći da se ohladite.
   5. Meditacija ima za cilj da smiri um i na taj način može inducirati duboku relaksaciju koja aktivira opuštanje.
   6. Opustite se, opustite mišiće i samo sjedite.
   7. Razmislite o nečemu što vas čini sretnim. Najbolji protuotrov za negativnosti je usredotočenost na pozitivno.
   8. Pokušajte shvatiti zašto ste ljuti. Recite zašto se osjećate ljuti.
   9. Provjerite da li imate uravnoteženu i zdravu prehranu, te da li dovoljno spavate. Nedostatak sna i loša prehrana mogu učiniti da se osjećate razdražljivo.
  10. Popričajte s prijateljem ili članom obitelji. Bit će vam lakše ako to izbacite iz sebe.

Izvor

Ja se savladam, smejem se a para samo što mi ne izađe na uši, a onda kasnije procenim da uopšte nije trebalo da se smirim, nego da se derem, galamim, urlam, lupam vratima i pravim haos, jedino tako neki ljudi čuju šta im govoriš.