Savez Albanaca Balkana(Velika Albanija) :: Politicki ~ Geopoliticki forum

ДАН „Д“ НА КОСМЕТУ
Војска Србије на северу Космета? Па то је оно „нико не може да добије све“

Стив Кепеш, заменик главног шефа ЦИА, боравио је ових дана у Београду. Са ким се све састао, код кога је био, а код кога није био, то вам ипак не могу саопштити. Иако сам сигуран да то нико и не би демантовао. Углавном, значајније је оно код кога није био. Но, када год је неки шеф ЦИА боравио на овим ужим и ширим просторима, то је претходило неким историјским догађањима. Да ли смо и сада пред неким историјским тренутком?

Децембар се приближава, а из Приштине албански званичници поручују да ће после истека рока од 120 дана најновије рунде преговора једноставно прогласити независност Космета и без одлуке Савета безбедности УН. Из Европе долазе контрадикторне изјаве да ли је 10. децембар крај преговора, или крај само једне фазе у преговорима, па господин Ишингер мора британским новинама накнадно да објашњава „шта је он заправо рекао“. Из Вашингтона службеници Стејт департмента поручују сад овако, сад онако, што је све ипак знак да ствари око независности Космета не иду баш тако лако. Русија је доследна у подршци Србији, иако Руси кажу „да су израђени“ на тендеру за нишку фабрику МИН и да им још није омогућено да купе бар једну банку у Србији.

Хоће ли, дакле, дан „Д“ на Космету уследити одмах после 10. децембра? Зависи од тога хоће ли Вашингтон директно, или прећутно подржати проглашење независности Космета, или ће наредити Приштини да се од тога уздржи још неко време. Трећа је опција да САД одлуче како Приштина, ипак, мора да се договори са Београдом.

Шта ће урадити лидери Албанаца на Космету? Могу да изаберу чекање, што значи да губе кредибилитет у свом бирачком телу, могу да објаве пуну независност Космета па шта буде, али могу и да једноставно кажу како за њих „од данас план Мартија Ахтисарија почиње да се примењује“. Значи, у једној таквој прокламацији се ниједном речју не би споменула некаква независност да се не би иритирали они који су у вези с тим били и скептични.

Шта остаје Београду да учини у периоду до 10. децембра? Дипломатски напори и инсистирање на поштовању међународног права, перманентне консултације са Москвом о току преговора и давање Москви у изглед одређених економско-политичких бенефита. Посете наших министара Русији део су тог економског пакета, програм Демократске странке Србије и њен став да Србија треба да буде неутрална јесте нешто што Москви обећава ново стратешко етаблирање на Балкану.

Наравно да у свему томе са српске стране има и заузимања позиција пред нове локалне и председничке изборе. Коначно, Космет је тако важно стратешко питање за Србију да оно и не може бити изван контекста дневне политике.

Ако је, дакле, Демократска странка Србије изашла с јасним ставом против уласка државе у НАТО, и ако се та странка заузима за неутралност Србије, а Демократска странка, и поред јасних анализа о томе да скоро две трећине грађана Србије у овом часу није за улазак државе у НАТО, остаје на позицијама уласка Србије у тај пакт, онда је то или чудно потцењивање јавности пред изборе, или неко ипак има и резервни план за дан „Д“. Шта би био евентуални сценарио за тај дан?

Како је на Западу већ више пута речено „да око Косова не могу једни добити све, а други изгубити све“, односно „да резултат не може бити десет према нула, већ евентуално шест према пет“ (речено после најновијег разговора између председника Србије и председника Чешке), хајде да претпоставимо да тих „пет“ за Србију није само чување манастира и безбедност деце која иду у школе.

То би онда могло да значи да у случају да Приштина прогласи независност, или саопшти „да за њу план Мартија Ахтисарија почиње да делује“, дакле у том случају може доћи и до немира на северу јужне српске покрајине. Срби са севера Космета могу такође да прогласе независност свог подручја. Затим, може доћи до пушкарања између Албанаца и Срба, између Кфора и Албанаца, а можда и између Кфора и косметских Срба. И онда НАТО лепо позове Војску Србије да уђе на север Космета да помогне у чувању реда и мира. Да ли је то немогуће?

У недавним разговорима у Вашингтону између тадашњег начелника Здруженог генералштаба америчких оружаних снага генерала Питера Пејса и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Здравка Поноша, у саопштењу о том сусрету била је и једна полуреченица како „Кфор и Војска Србије заједнички брину о безбедности у региону“. Врата су, дакле, одшкринута...

Значи, Војска Србије по договору са НАТО-ом и Кфором, у случају немира и насиља, улази на простор северног Космета. Између Војске Србије и Албанаца поставља се Кфор. Но, шта ако не буде никаквог насиља пред дан „Д“ или после њега? Не брините ништа, историја је препуна догађаја који нису хтели да се спонтано догоде.

Војска Србије на северу Космета? Па то је оно „нико не може да добије све“, или „резултат не може да буде десет према нула, већ само шест према пет“. А после тога? Избори у Србији које добијају странке које су биле за улазак Србије у НАТО. Јер, ето, НАТО је био према нама великодушан.

Но, шта ако је све то моја бујна машта? И не буде ништа од великодушности НАТО-а? Е, то онда значи да САД, заправо, и не желе улазак Србије у Северноатлантски пакт.

Остаје ми само дилема због чега је заменик шефа ЦИА био у Београду...

Мирослав Лазански
[објављено: 22.09.2007.]