Nikada nemojte reci istinu prijatelju o njemu cak iako on kaze da ceni iskrenost. Izgubicete prijatelja, a vi se necete osecati nista bolje od toga.
Istina je kao vatra, moze da sprzi masne naslage folirancije, maski i kojecega sa tela, a niko voli bash da bude go u javnosti.
So wrong.
Samo rana od spoznaje istine je rana koja zdravo zaraste. Sve ostalo moze da ode u sepsu radi otrova zvanim laz.
Svako ce se osecati bolje, a prijatelj ustvari nije prijatelj.
Ste je pogresno? Mozda da kazes svome prijatelju kako nema smisla za humor, kako je nedorastao i mentalno i fizicki, kako ne sme da prdne bez mamice, kako je toliko glup da ne shvata da je glup i da procita samo prvih par redova nekog teksta i ostalo posto ga mrzi da cita dalje i pitanje da li uopste razume sta je procitao i da nadomescuje svojom imaginacijom to sto nije procitao i te tako dolazi do dijametralno suprotnog smisla od smisla iznetog u tekstu.
Good luck with that!
P.S. Sto se koji moj uopste druzim sa takvima? Znamo se sto godina! -------------------------------------------------------------------------------------------------
Ne radi se o savetu da kazes istinu coveku koji je pozitivan i koji je normalan i uravnotezen. Radi se o savetu da upakujes istinu u prihvatljivo pakovanje sa crvenom masnicom i tako upakovano i propusteno kroz filtere saopstish svome drugu koji je zasluzio da mu se saopsti istina. Na kraju krajeva sta se uopste bakces sa time...
Nismo višestruke ličnosti. Mi smo mnogo ličnosti. A jedna od mojih ličnosti je slučajno višestruka ličnost, ali me to ne čini višestrukom ličnošću. Primeti nijansu.
Tema: 
![11209465_10152725185556512_1359646636757782095_n[1].jpg](http://thumbs3.burek.com/2015/41/3084432_thumb_11209465_10152725185556512_1359646636757782095_n1.jpg "Click to enlarge")
