Saveti za zaposlene mame
Autor: CDC/GB | 27.09.2007 - 08:00

Srce vam se cepa svaki put kad izlazite iz kuće? Mislite da niste dobra majka? Evo šta vam savetuju stručnjaci.

U stanju ste da deset puta zovete kuću u toku prepodneva, samo da biste proverili kako je. Da li je jeo, spavao, plakao, da li mu nedostajete... Upadate u krizu onog trenutka kad ga ostavite u jaslicama, ljubomorni ste na svekrvu koja ga čuva dok ste vi na poslu, mislite da ste loša majka samo zato što niste umeli da mu pomognete da reši zadatak iz matematike... Voleli biste da provodite više vremena sa svojim detetom, ali zaposleni ste, a uz to morate i da kuvate, peglate, izvodite psa u šetnju...
„Osećaj krivice nas navodi da radimo najneobičnije stvari: da obasipamo dete poklonima kako bi nam oprostilo što smo bili dugo odsutni ili da mu dopuštamo da radi sve što poželi“, kaže italijanski psihoterapeut Đulijana Ukmar. „To je, međutim, potpuno pogrešno. Takvo ponašanje će se neminovno odraziti na vaspitanje deteta i zato je bolje da se što pre oslobodite osećaja krivice.“
Previše je mali da bih ga poverila drugima na čuvanje?
Treba voditi računa o etapama u razvoju deteta. Iako se na prvi pogled čini da je lakše ostaviti novorođenče nego starije dete, to uopšte nije tačno. Duža razdvojenost u prvih šest meseci života može negativno da se odrazi na budući odnos između majke i deteta. Kada je onda pravi trenutak? Čim prođe faza „strah od nepoznatih ljudi“ (oko osmog meseca), kad deca počinju da prave razliku između majke i drugih ljudi. Dete će plakati i buniće se, ali će majka i osoba sa kojom ostaje moći da ga smire i uteše. U svakom slučaju, bolje je da se postepeno pripremate za fazu kada ćete često biti odvojeni do svog deteta. Najbolje je da vrlo rano počnete da ga ostavljate sa bebisiterkom, bakom ili ocem da biste otišli u kupovinu, kod frizera i sl. Kad dođe trenutak da se vratite na posao, oboje ćete onda to lakše podneti: vi ćete znati da nije toliko strašno kad se dete poveri nekome na čuvanje, a ono će znati da mama trenutno nije tu, ali da će se vratiti.
Da li će me baka potisnuti iz njegovog srca?
Pomisao da je bebi dobro i bez nas može da doprinese da se osećamo nevoljeno i da izgubimo samopouzdanje. Ne zaboravite da emotivna veza između majke i deteta ne može da se poredi ni sa jednom drugom vezom i da je uloga majke potpuno drugačija od uloge bake ili bebisiterke. Ako je detetu dobro i kad vi niste prisutni, to ne znači da ste loša majka, već da je dete spokojno upravo zato što smo mu pružili dovoljno ljubavi i nežnosti, pa može da podnese pomisao da mama nije uvek tu.
Šta će se desiti ako propustim školsku priredbu?
Ako se to dogodi jednom, onda nije ništa strašno. Ali, ako zbog obaveza nikada ne prisustvujete javnom času u muzičkoj školi, košarkaškim utakmicama, priredbama... onda to može da ima posledice. Ako nikad niste prisutni u „važnim trenucima“ u životu vašeg deteta, ono će početi da sumnja da vam je stalo do njega. Osećaće se vrlo neprijatno kad vidi da su svi ostali roditelji došli da bodre svoju decu. Dakle, u danima kada se dešavaju događaji koji su izuzetno važni za vaše dete, ostale obaveze potisnite u drugi plan.
Da li treba da im posvetim svaki slobodan trenutak?
Da li je važniji kvantitet ili kvalitet? Idealno bi bilo da sa decom provodite mnogo kvalitetnog vremena, ali to je praktično nemoguće. Čak i kada biste mogli da provodite deset sati dnevno sa decom, samo bi petina tog vremena bila kvalitetno upotrebljena. Ostalo vreme bi se svelo na obično prisustvo. Zato nemojte da imate grižu savesti ako radite. Dovoljno je da posvetite deci pola sata ili sat dnevno, ali da to vreme prethodno dobro isplanirate. Ako odlučite da sa decom budete pre spavanja, posvetite se samo njima, a nemojte da razmišljate u stilu: „Treba da prostrem veš“, „Posle ću da izvadim ribu iz zamrzivača...“ Tih dvadesetak minuta vaše dete mora da bude u centru vaše pažnje: saslušajte ga, razgovarajte s njim, igrajte se...

Izvor: Blic

iz ovog teksta svatam koliko srece imam jer mi posao dozvoljava da budem kuci sa svojom decom gotovo svo vreme nikad ih nikome nisam ostavila osim u skolici i vrticu ...ja sam odlucila na takav zivot jer mi je bilo bitnije da budem sa njima nego da mi plata bude jako visoka pa da pola dajem za cuvanje dece i da ih nevidim dok rastu  a i nemam porodice u blizini tako da ih nisam mogla ostaviti kod dadilje jer nisam imala poverenja
ma ovako je super radim malo i  deca su samnom ,zar ne ?