Saveti kako da brzo obuzdate agresivne napade kod svoje dece
Ne vičite kada oni besne



Sva deca su sklona napadima besa. Psiholozi će vam reći da je u njihovom razvoju to samo jedna od mnogobrojnih faza. Nekim roditeljima se čini da im je to jednostavno u krvi. Ali, iako karakter igra određenu ulogu u načinu na koji dete ispoljava emocije, to ne znači da moraju da žive cepteći od besa.


Suština problema je najčešće frustriranost. Psiholozi kažu: „Vaše dete ponekad reaguje fizički zbog toga što ne ume da razreši problem rečima. Malo starija deca brzo nauče da im agresivno ponašanje odmah obezbeđuje pažnju roditelja. To je negativna pažnja, ali je i to bolje nego da na njega uopšte ne obraćate pažnju.“

Ukoliko je vaše dete sklono nasilju, ne smete to da tolerišete. Stoga nije naodmet da se upoznate sa savetima psihologa koji vam pomažu da izađete na kraj s napadima besa u različitim uzrastima deteta.

Sasvim mala deca

Već u drugoj godini života, kada se razvijaju jezičke i intelektualne sposobnosti, vaš mališan počinje da shvata da poseduje vlastiti identitet i da ima svoje „ja“. To „ja“ uvek želi da istera svoje, ali još nije naučilo da se savladava, pa zato pribegava napadima besa u samoposluzi, znajući da se mama toga užasava. U tom uzrastu je to sasvim normalna pojava, ali ako je vaša velika beba često gnevna, to znači da se lako uzbuđuje, a teško smiruje.

Šta da radite

Dozvolite detetu da ponekad dobije ono što želi da ne bi uvek bilo frustrirano.

I, ono što je najvažnije, ako mu nešto branite, uvek mu objasnite zašto. Kad dete postane svesno vaših zabrana, a ujedno slobodno može da izrazi svoje želje, ono će postepeno shvatiti da ne može uvek da dobije ono što hoće.

Predškolski uzrast

Kod predškolske dece bes može biti izazvan čitavim nizom emocija kao što su usamljenost, strah, povređenost ili nelagodnost. Mališani se naljute kad su zbunjni i bespomoćni.

Kako dete raste, ono često sve više imitira vaše reagovanje na frustriranost, a s vremenom shvata da napad besa navodi roditelje da mu podrobnije objasne situaciju, postave nova pravila ili unesu izvesne izmene. Tako dete nauči da koristi bes kao znak za uzbunu kojim vam stavlja do znanja da nešto nije u redu.

Šta da radite

Postarajte se da saznate zašto je dete ljuto, a ako ono ne ume da se izrazi, pomozite mu da nađe reči i iskažite saosaćenje s njegovim nedaćama. Na primer: „Ljut si zato što ti je drugar oteo igračku s kojom si se igrao. Ne čudi me što si se razbesneo, jer niko ne voli kad ljudi to rade.“ Tako ćete detetu staviti do znanja da je bes normalno osećanje.

Predložite mu da drugi put u sličnoj situaciji zadrži dah i izbroji do deset. Objasnite mu da i vi sami to ponekad morate da radite. I, što je najvažnije, nemojte da vičete kad ste iznervirani, jer će vaše dete pomisliti da je to prihvatljiva reakcija i imitiraće vas.
Školski uzrast

Deca koja često imaju napade besa osećaju gnev koji ne umeju da iskažu. Možda ih muče problemi u porodici i to utiče na njihovu psihu. Moguće je da napete roditelje i zategnutu situaciju u kući dete oseća kao pretnju.

Mališan koji ne zna kako da kanališe svoj bes ružno se ponaša u društvu i zato ga vršnjaci mogu žigosati kao „lošu“ osobu, što treba izbeći po svaku cenu.

Šta da radite Objasnite mezimcu da nije „loš“, već da je samo previše mlad i da mladi ljudi ponekad rade neprihvatljive stvari. U takvim situacijama, nemojte da vičete i izdajete naređenja, smireno mu recite šta od njega očekujete.

Psiholozi preporučuju mali trik: spustite se na detetov novo, ali bukvalno, čučnite i uhvatite ga za obe ruke tako da nemože da pobegne i mora da vas gleda u oči. Obratite mu se tihim, autoritativnim tonom tako da mu odmah bude jasno da mislite ozbiljno.

Kažite mu jasno, smireno i odlučno da se ružno ponaša. Tako mu stavljate do znanja da je gnevno ponašanje neprihvatljivo, ali da to ne znači da je dete loše.

CDC/JS

Izvor: Blic