Simptomi bubrežnih oboljenja

Na prvom mestu simptomi bubrežnih oboljenja kućnih ljubimaca zavise od vremena koje je prošlo i od uzroka nastanka oboljenja.

To su:
Izrazita žeđ i često uriniranje
Oni su takođe prisutni i kod dijabetesa i hipertiroidizma pa je važno pravilno postavljanje dijagnoze. Važno je i napraviti razliku između čestog uriniranja i čestog pokušavanja, ali bez uriniranja (koje se javlja kod opstrukcije donjih urinarnih puteva, češće kod mačora).

Prisutan je i gubitak telesne težine i slabost organizma što zbog slabijeg apetita, što zbog gubitka značajnih materija (proteina) preko urina.
Toksini dovode do povraćanja i na ovaj način se gube značajne materije i elektroliti i dolazi do daljeg slabljenja i dehidratacije organizma.Toksini utiču i na centralni nervni sistem i dolazi i do nervnih napada. Prisutne su i ranice u ustima i jeziku ali i na sluzokoži želuca i creva.

Zbog povišenog krvnog pritiska može doći i do gubitka vida.
Upravo iz ovih razloga zahtevajte od vašeg veterinara da na redovnim zdravstvenim pregledima prekontroliše i krvni pritisak vašeg ljubimca. Svaki put zabeležene u njegov karton dobijamo vrednosti pritiska u prethodnom periodu i na taj način ga kontrolišemo i, eventualno, tretiramo medikamentima na vreme.

Redovnim kontrolama krvi (nivo uree, kreatinina i još nekih parametara) i urina (specifična težina, prisustvo proteina i drugih materija) vašeg ljubimca i ultrazvučnim i rendgenskim pregledima njegovih unutrašnjih organa, na prvom mestu bubrega, na vreme možemo uočiti eventualne nepravilnosti i, u skladu sa njima, reagovati.
Rutinskim kontrolama se može "uhvatiti" bolest u početku, a to je važno jer su simptomi tada diskretniji i sporadični, a kada se intenziviraju, proces je već uznapredovao.

Da li postoje neki predisponirajući faktori?
Bubrežne bolesti se javljaju kod životinja svih uzrasta, ali su kod starijih jedinki češće hronične insuficijencije. Što se tiče maca, neke rase su podložnije - na prvom mestu sijamska, persijska rasa dok su kod pasa to ši cu , šar pej i samojed.

Jedinke iskompromitovanog zdravstvenog stanja, sa još nekim problemima, na prvom mestu srčanim i nekim metaboličkim podložnije su nastanku bubrežnih insuficijencija i u težem obliku.
Kakva je prognoza i šta vlasnik može učiniti za svog ljubimca?

Ishod bolesti zavisi od toga koliko je proces napredovao i koji je uzrok bubrežne insuficijencije, ali i od starosti životinje.
Životinje treba da jedu manje hrane, ali visokovrednim proteinima. Manje proteina u hrani podrazumeva manji rad bubrega i njegovo manje opterećivanje raspadnim proizvodima metabolizma. Visokovredni proteini su oni koji sadrže više esencijalnih amino - kiselina (to su one amino - kiseline koje se ne sintetišu u organizmu već se unose hranom).

Treba smanjiti i unos fosfora i natrijuma.
Na tržištu postoji nekoliko proizvođača hrane koji u svom programu imaju i hranu za životinje-bubrežne bolesnike.

S napredovanjem bolesti (a uz dodatno unošenje hranom) povećava se i koncentracija fosfora u organizmu. On utiče na metabolizam kalcijuma koji se tada taloži na kostima i unutrašnjim organima (uključujući i bubrege).
Dok se s jedne strane povećava koncentracija natrijuma i fosfora u organizmu smanjuje se koncentracija kalijuma, pa nije loše povećati njegov unos (ali prethodno proveriti koncentraciju u krvi).
 


Izvor: Glas Javnosti