Сава Текелија

рођен   28. август, 1761.
Арад, Аустроугарска (сада Румунија)   
преминуо   7. октобар, 1842.
Пешта, Аустроугарска   

Сава Текелија (1761-1842), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.

Порекло

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке. За заслуге и ратнички подвиг у овој борби, Еуген Савојски га је поставио за заповедника Српске милиције у Араду. Цар Јосиф I је, тада већ пуковнику Поморишке милиције, Јовану Поповићу Текелији, његовој најужој родбини и потомству даровао племићку титулу 1706. године.

Биографија

Сава Текелија је рођен 17/28. августа 1761. у Араду (тада Аустроугарска, данас Румунија).

Сава Текелија у Араду је ишао у српску основну школу, гимназију је учио у Будиму, права студирао у Пешти, дипломирао 1785. године, и већ следеће године (1786) докторирао и постао први Doctor juris "не само от Србаља него и от Маџара" који нису били професори универзитета.

Каријеру почиње у државној управи 1790. године као виценотар Чанадске жупаније, а временом постаје секретар Угарске дворске канцеларије. Пошто није видео могућност даљег успона и утицаја на државне послове, 1798. подноси оставку на државну службу и 1802. напушта политички живот. Повлачи се у Арад, на своја имања. Тада почиње да се у већој мери интересује за судбину свога народа. За његову судбину се посебно заинтересовао када је у Србији букнуо устанак против турске власти 1804. године. Свестан свога богатства, образовања и угледа у високом друштву, Текелија је себе желео да види на челу ослобођене српске државе, а није му била туђа ни идеја о стварању југословенске заједнице, нити мисао да буде први човек уједињених Јужних Словена.

Као присталица Доситеја Обрадовића са којим се познавао и дописивао, рано је дошао до закључка да је образовање главни замајац покретања српског народа ка бољој будућности. И пре оснивања своје задужбине давао је знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције у своме народу. Остало је забележено да је био против Вукове језичке реформе и тврдокорно је заступао славеносрпски језик у науци и књижевности. Био је присталица идеје просвећеног апсолутизма и "њен последњи представник и поборник међу Србима".

У дубокој старости од 77 година изабран је за доживотног председника Матице српске. Све своје снаге усмерио је у корист Матице и за општенародно добро. То потврђује чињеница да је смогао снаге да и пред саму смрт долази на седнице и да им председава. Поклонио је своју личну библиотеку Матици српској, тако да је Библиотека Матице српске постала једна од најстаријих и најзначајнијих библиотека код Срба.

Своју задужбину "Текелијанум" Сава је основао у Пешти 1838. године, са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Задужбина коју је оставио своме народу обезбедила му је трајно и веома истакнуто место у галерији светлих ликова наше прошлости.

Умро је изненада и без дужег боловања 21. септембра/7. октобра 1842. године у Пешти. Гроб му се налази у цркви св. Николе у Араду. Ову цркву је изградио његов прадеда Јован одмах по доласку у Арад 1698. године. Текелије су били управитељи ове цркве св. Николе све док им се није угасила мушка лоза 1844.

Његови мемоарски списи "Описаније живота" (изд. Просвета, Београд 1966) и "Дневник Саве Текелије" сачувани су у рукописима и штампани у интегралном облику тек у наше време.

Izvor: Wikipedia