Ако би дефинисао шта ти схваташ под појмом веровати...вера није само мисаоно пристајање уз неке идеје, ставове...већ живљење онога што смо умом, срцем и душом прихватили. Како рече Свети апостол јаков.

Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи. (Јаков 2,18)

Ове речи указују да треба живот ускладити са својим ставовима, а то онда негира неку пасивност, како ти рече нирвану...већ указују на активност, делање...
Не спорим ја постојање жртвовања, па наравно да у животу има много жртвовања, само кажем да се Живот не исцрпљује само жртвовањем, много је Он шири од тога...

Када сам био на факултету, па када имаш лош дан или паднеш испит, нерасположен си...имали смо једну изреку: Шта је то према вечном спасењу, шта је то према есхатону? И занимљиво, чим би се пребацио на ту раван, на Црквени начин сагледавања људи и догађаја и целог света, одмах би се човек утешио, отрезнио, разбистриле би му се мисли, обновила пажња и усмереност срца...
Па ако схватиш да је срце хришћана окренуто ка будућности, а не ка прошлости, и ако знаш да нема хришћанства без Цркве, онда следи да је Црква икона, слика будућности, а не икона, слика прошлости. Хришћанстство је од самог почетка егзистирало као Црква, као сабрање народа са епископом на Светој Литургији. А Црква се овде и сада исказује не као нешто прошло, напротив, исказује се као нешто будуће, псказује се као оно што ће тек бити, 
Знам, помало звучи мистично, али ако си некада био на нашој Литургији, па ако си са неким о томе разговарао, постоји део канона евхаристије где се каже: и сећајући се Твог славног, другог доласка ! – говори се о сећању на будућност, о сећању на будући догађај...
Е, па у есхатону ће Царство Божије наступити у својој пуноћи, а сада је присутно само у предокусу, у назнакама, само у појединим заједницама вере и љубави  наше браће и сестара...
Царство Божије је главна тема у Јеванђељима, а ово је појам који потиче још из јеврејске верске традиције. Са назнаком, да ни земљаци Господа Исуса Христа, дакле Његови савременици, а и неки ученици нису имали баш најаснију представу како ће бити то Царство или та представа није била она о којој је Господ проповедао...Очекивали су Месију, који ће окончати владавину њима мрских Римљана, повратак верских и политичких слобода, а Јевреји ће поново стећи прво место, очекивали су стварање неке државе, територије којом ће Бог лично владати...Шта више, сам назив Царство Божије није баш најтачнији (јесте по грчком преводу, а Господ је говорио арамејски, а у њему ово има мало другачије значење), односно треба превести као Царевање Божије ! Царство није територија, веч делатност , активност, па би ово Царевање Божије означавало начин на који Бог поступа, дела...Царевање је и начин Божијег поступања, а он се разликује од владара овога света. То није сила и моћ, јер је Божији начин Љубав, Служење ( Као што Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе (Матеј 20,28)), Милосрђе, Праштање... (сети се кушања Господа Исуса Христа у пустињи и шта му је кушач нудио, а како је Он поступио...)

А упитан од фарисеја када ће доћи Царство Божије, Он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин...јер, гле, Царство Божије је унутра у вама. (Лука 17,20-21)

Дакле, Царство је духовна сила која је међу људима, прожима њихова срца и душе...Царство Божије наступа у нама када прихватимо Бога за осовину свога живота, када стварно усвојимо речи Божије: ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ! А када се покајемо, одрекнемо старог начина живота, прихватимо вољу Божију у своја срца, крстимо се и добијемо дар Духа Светог, Царство Његово је у нама и међу нама, а исказује се кроз нашу љубав и служење другима...

Сада постоји тензија, напетост између онога сада и онога што ће тек бити. По речима Господњим, доћи ће и тренутак када ће бити Бог све у свему, све ће испунити, тада ће Његово царство испунити цео свет. Постоји напетост између оних који су се ускладили са вољом Божијом, који су своје животе преобразили на начин Божији (служење другима, љубав, праштање, покајање, милосрђе...), код којих Бог заиста царује и осталих људи...Постоји напетост између онога што Бог сада чини и што ће у есхатону чинити...

Царство Божије је и сада присутно на Литургији, на причешћу Крвљу и Телом Господа Исуса Христа, али у својој пуноћи, Царство ће тек доћи, ово сада је само предокушање онога што ће бити...Ко год дође у Цркву, долазећи на Свету Литургију, он улази у будуће Царство Божије.

Царство Божије је народ који је окупљен у личности Месије, Господа Исуса Христа, а Црква је икона тог Царства и исказује се као оно што ће бити

Ми живимо у овом свету и сада, али свесни да је ово крхка љуска, која смрћу пуца, али благодарећи мосту вере, који је разапет између неба и земље, прелазимо у Царство Божије. Живећи на земљи, зидамо кућу на небу. Али Царство Божије живимо већ сада, овде, на земљи.

Узгред, Шпенглер и будизам наводи као типичан став декадентне (у том случају индијске) цивилизације... Макар нама деловао занимљивије, и макар се развио у нешто више (рецимо у Монголији и Јапану) параметри таквог оцењивања будизма су ту - атеизам и љубав према бесмислу.
Ружа има сврху када цвета. Сврха је да се привуче инсект који ће је опрашити. Јабука има сличну сврху - продужење живота врсте како би и друге јабуке изражавале у будућности оно што она сама изражава.
А да ли трагају, то не знам, пошто не знам језик њихове комуникације, ако он уопште постоји
Но факат је да човек од настанка врсте, па чак и неандерталац (који је можда биолошки био друга врста) трага за смислом свога живота. Да ли ће то радити на наиван начин материјалне културе, пратити неку идеју водиљу или као типичан уморни декадент имати смисао у негирању смисла... то је већ нешто друго.


О ономе у шта је верујем мислим да је већ довољно речено. Најкраће: верујем да је Бог трансцедентан.
Поменуо сам да ме занима однос хришћана према личној жртви, у смислу коначне борбе, борбе против Антихриста. И не занима ме само феноменолошки, или да би се расправљало, већ зато што и сам видим тежњу да се цео свет подвргне једној контроли. И не мораш веровати у хришћанске догме да би то видео - филм Zeitgeist ти је најбољи пример тога.
Дакле, у поменутој брошури "О Антихристу и другом доласку Христовом" пише да ће "мож Антихриста бити толика" да се од хришћана и не тражи да му се супротставе. "Само га се клоните"... Е сад, како ја не могу другачије видети него "телесним разумом" (јер још нисам имао доживљај да ми је душа ван тела), ја видим проблем у таквој стратегији "борбе".
Нису ли комунисти били антихристи? У догматским тумачењима можда тога нема, али не мали број верујућих људи их је баш тако видео. А шта су они хтели него да их се хришћани клоне "црква и држава су одвојене"... Истина, било је и прогона само због исказивања вере, али већи део комунизма обичан лаик је могао да у својој кући верује, црква није била званично забрањена, чак ни у Русији... Комунисти су наравно морали бити атеисти, то је била њихова религија. Дакле шта би Антихрист друго хтео до да га се неко клони и не стаје на пут његовој земаљској власти.
Чак и без примера комунизма ово је проста логика. Мада много шта у свету није логично, ипак ми не делује као добар рецепт кретати у старту од ирационалности

Што се тиче "есхатона", ОК то је твоја утеха, не спорим. Мени лично је кад бих пао испит (а то није било често) утеха била да сам толике испите положио, па положићу и тај... Што бих одмах призивао "вечно спасење"?! А 11. маја (шта ли је било тада ) ми је утеха била што постоје Русија и Кина... хебига, народ је гласао како је гласао, али има земаља које глобалисти нису покорили. Дакле, не мораш ни знати неку догму да би био смирен пред судбином

Остало није тема, мада ни ово за утеху није била тема... То да је царство божије у свакоме говориле су практично све религије. Тај став је у основи пантеистички. У том смислу да, револуција почиње изнутра, у ставовима људи. Мени то није спорно, мада не морам да користим речи неких Јевреја да бих то схватио.

Најзад, неспремност људи на личну жртву како би се ослободило тираније, или она спречила - то је управо оно код "последњих људи", посматрали ми свет циклично или некако друго. Они само желе да их оставе на миру, а они гладни моћи никако да то ураде
О томе сам давно писао тему "Боље роб него гроб", јер то је девиза тих престарелих људи цивилизација. Онда није чудо што постају лак плен.

То да зло жели да завлада над целим светом није непознато, али надам се да си се само нашалио ако си Дух времена (Цајтгајст) узео као аргумент за ову тврдњу. Филм је препун неистина, о томе сам на Такстексовој теми о самом филму говорио и наводио конкретне примере лажи, неистина и манипулација, истини за вољу само за први део филма, јер нисам ни инжењер, ни економиста да могу да релевантно процењујем податке из остала 2 дела, али ако први део садржи онако грубе лажи, питам се шта је са осталим деловима?( јер ако имаш чашу воде и у њу канеш неколико капи цијанкалијума, шта добијаш?)

Комунисти- антихристи? Ја сам антикомуниста из много разлога:то што су ми народ залудели и заглупели, што су ми народ поделили и мржњу у њега унели (било је и раније мржње, али они је баш распалише, подстакоше све лоше страсти овог нашег напаћеног народа), то што су ми отаџбину уништавали, то што су православље прогањали (римокатоличка црква није имала такав лош третман и добро је да није, нико не треба да буде прогањан ако у Бога верује, али говори о селективности), то што су били борци против традиције и културе српског народа...ма ко ће све њихова злодела набројати, мада је било и њихових добрих дела, морам и то да признам)
Антихрист буквално значи место Христа, комунисти су по много чему били можда претаче антихриста (као што су многи догађаји у Старом завету имали типолошко значење, указивали су на Господа Исуса Христа...), али антихрист ће бити конкретна индивидуа...А шта би хтео? Па исто оно што је кушач тражио од Господа Исуса Христа, а то је да му се поклони, да га обожава, па то пише у Јовановом откривењу (може то да буде и политичка власт, али хтеће он и духовну...).

О есхатону...Ниси ме добро разумео (ако паднеш испит (а хвалишеш се што си мало испита пао, ах сујето људска  ) ни не треба ти охрабрење, па колико је људи пре тебе положило испит, па ваљда си и ти на том нивоу као твоји претходници, а ако ниси напусти факс, а како си после падова наставио студије, све је јасно, чврста воља, бритак ум, и врућа столица  ...ако имаш знања, испит ћеш положити, само је питање времена), хтео сам да нагласим да -  Царство Божије све друго надмашује, да је спасење оно што је важно, а не испити, нервирања на послу, беспарица, састав владе...ради се о томе да наш поглед и срца треба да буду усмерени ка небеском Царству Божијем (а пример Лазара и косовских мученика је знан, па пример српских страдалника за време ропства, патња наше војске и народа у  WWI...), а не залуђени бригама овог света. То не значи да треба да будемо равнодушни на оно што се сада и овде збива, треба добро чинити, а зло сузбијати, али зна се где је наша права отаџбина!

Не знам да ли си читао књигу (а препоручујем ти је, можда кроз њу мало боље схватиш неке аспекте православља) Ивана Иљина, О супростављању злу силом - тамо се лепо објашњава да хришћанство није пацифистичка вера, да смо дужни да чувамо духовну тврђаву и да се злу активно супростављамо (не сви, јер нису сви превладали многе дилеме и нису сви спремни за ову борбу и за последице која она носи...)...па шта су били наши преци који су бранили земљу и народ од завојевача? Они су били спремни да жртвују сопствено спасење, сопствене душе и животе, суочили су се са злом и ризиковали да их зло духовно зарази...
Несупроставити се злу то би значило дати му простор и власт, то би довело да ширења зла и увлачења и других људи у ову пропаст. Ко се злу не супростави бива и сам поседнут од стране зла, онај који се злу не супростави сам руши своју духовну тврђаву, јер непријатеља сам пушта да продре...
Дакле, мислим да је одавде јасно какав је мој став, против зла ћу се борити (ако би био пасиван, то би било духовно дезертерство), а Богу се молити да у овој борби и сам не пређем на страну зла, да ми се љубав не изопачи, да ми етика не отупи...

Да ли су ти познати Свети ратници?

Neko stvara i gradi a mi filozofiramo , ja iskreno ne verujem u to, Japan poseduje preko 400 000 robota(a u svetu ih ima preko 700 000) i uspeo je ljudima da olaksa zivot i poveca standard kakav nema nigde na planeti, e sada to sto si ti napisao dushe je stvar tvog stanja i tvoje okoline pa mislis da je takav svet.

А Јапану је све то пало с неба... Саветујем ти да одгледаш неки добар филм - рецимо Срећан Божић мр. Лоренс или Мост на реци Квај као лаки увод (Царство Сунца има леп наслов, али ипак је то Спилберг, ерго лимунада)... А онда као главно јело нешто од Куросаве - Тврђава или Седам Самураја... а пре свега Хаос (Ран)... лако је гледати филмове за лектиру, читање књига захтева  жртвовање времена.

Силванус,
Цајтајст ти је пример како неко не мора бити хришћанин а да је дошао до сличних закључака на исту тему.
Ниси ми рекао како су се верници супротстављали комунизму и колико је комунизам забрањивао приватно исповедање вере. Кажем ти да "ондашњи антихрист" (комунизам) није имао проблем са хришћанским верницима који су маргинализовани, иако је сам промовисао атеизам. Тим пре неће имати проблем "садашњи антихрист" (либерализам, глобализам) који чак истиче неку слободу вере (кад присеру слободној Кини), па чак се и позива на Бога (Америка - уосталом према тумачењу антихрист ће се издавати за пријатеља религије)...
У контексту ове теме, то ми делује као смиривање властите савести у чему је хришћанство иначе добро. Где ћеш боље утехе за слабог него да му кажеш како ће он ићи на небо, а онај јак у пако...
Оно што говориш о есхатону ми делује баш као утеха нејаког
Ја знам шта сам прочитао у оној брошури. Истина, тамо пише да се треба супротставити сад, јер после ће бити горе. То је добра логика, лепо Образ каже "боље спречити него лечити"... Али, преовладава фатализам по којем ће свеједно Антихрист победити све људско (па што се онда уопште борити?). Чуо сам за неке свете ратнике, а мени је најдражи владика Његош
"Зло чинити од зла се бранећи, ту злочинства нема никаквога"
Оно што мени смета је отуђивање људи на својој страни. Видим да се користи реторика типа "прави хришћани којих је мало"... то би значило да се не рачуна на већину Срба који славе славу и понекад иду у цркву (где и сам спадам); него на један узак и затворени круг људи. А већина људи је и овде спремна да се одупре, под неким предусловима - где је поштовање догме сасвим секундарно. Ако неки из СПЦ критикују Харија Потера шта очекују него да им се смеју (док немају утицаја), или да зазиру од њих (ако утицаја имају)... Причамо о жртвовању, па можда треба жртвовати мало своју ревност, надам се да сам погодио израз...
Људи не воле забране
Но то већ није тема, рецимо да сам добио одговор на оно што ме је занимало.

Pazi tebi niko nije kriv sto si glupav pa ne mozes da stvoris nista u zivotu i sto ces ceo zivot raditi kao rob u nekoj fabrici pa mislis da je ceo zivot zrtva, opet kazem to je stanje tvog zivota i okoline a ne ceolog sveta.

duh sekire se dokazao kao jedan od pametnijih. tako da ne lupetaj.   

Све више стичем утисак да си управо ти задојен оним духом против кога се тако здушно бориш (то је само утисак, могуће је да грешим, а у том случају, молим те да ми опростиш). Зашто то мислим? Па гледај (чуј би било примереније, али то ми звучи помало загребачки  ), ти кажеш ,,приватно исповедање вере''... Приватно исповедање вере? Да ли ја то осећам протестантски дух овде? У православљу вера није приватна ствар појединца, већ се тиче целе заједнице. Не може се бити хришћанин сам за себе: unus christianus, nullus christianus, јер хришћанство је Црква, а Црква је заједница (народ Божији) која је окупљена око Господа Исуса Христа, Црква је Богом установљена заједница људи, сједињених у вери, учењу, Светим тајнама, јединство Цркве се изражава у 1 сабрању око 1 епископа на Литургији-Евхаристији. Нема православља без Литургије! Нема православља без сабрања верних ради причешћа! Црква стално истиче саборни дух, сабрање браће и сестара, а не индивидуално постојање и веровање...Може и тако, али то није православље...

Слажем се да комунизам већином није забрањивао ,,приватно исповедање'', али је зато прогањао вернике, оне који су живели Црквеним животом (а за који ти сам кажеш да не живиш, па сада види одакле је то потекло, јер твоји преци, као и моји, су се редовно исповедали и причешћивали и ишли на Литургије, јер им је вера била спона, она која их је везивала и духовно и национално !). Прогањао је оне који су ишли на Литургију, оне који су се исповедали и причешћивали, такви су црвенима сметали. такви су били хапшени, такви су затварани, малтретирани, таквима је прећено, уношена стрепња у њихове породице (доказ за ово је и то што си 80-их година у храму могао да поред свештеника само сретнеш неку бабушкицу (а њих је и највише било), понека жена, ређе дека, а најређе чика, а управо су веру у народу, поред свештенства, одржале наше баке и деке и понека храбра душа, која је успела веру да очува и одржи...) . Верници су се супростављали управо чувањем своје вере, живљењем своје вере (мало су причали, јер су они Јеванђеље живели!), а сведочили су нечим што је био вековни мото српског народа:

Све за Христа -  Христа ни за шта!

А такав је био поклич и Светог кнеза Лазара и косовских мученика, такав је био поклич и Светог Ђорђа Кратовца и ђакона Авакума...то је био став Срба док су памтили и били оно што су.
А црвени су знали да је вера веома битна ставка у националном идентитету Срба, па је зато ударио у само њено средиште, бранећи народу одлазак на Литургију...   

Ти си споменуо отуђење људи и ја се са тобом потпуно слажем, само што то отуђење ја видим и код тебе, можда и несвесно, али речима о ,,приватном исповедању вере'' сведочиш како ти заједница није потребна, довољан си ти сам, а то води одвајању од браће и сестара, не треба ти заједница љубави, не треба ти сабрање на Литургији...А та тежња за изолацијом је страна православљу, али тако је блиска онима против којих тако често пишеш, да те нису инфицирали? 


Када рече жртва, да ти поновим још једном мото светосавља: Све за Христа - Христа ни за шта!

А сада желим и теби да се извиним и свим осталим учесницима дискусије, а нарочито Лајтсофту, цењеном модератору, кога при том и молим, да ми опрости овај политички говор на овом делу форума:

...Наш проблем је у томе што смо изгубили свој идентитет. Ово је веома опасно, јер угрожава опстанак нашег народа. Један народ одређују његов језик, његова култура, историја и вера! Е, па ми језик кваримо и из лењости уништавамо, култура је код нас одавно презрена ставка (мало генерализујем, али радим у школи и видим какво је ужасно стање, да буквално покушавамо да шакама запушимо распалу брану из које куља бујица некултуре и примитивизма...), историју не знамо (ни своју, ни туђу, што се види по катастрофалним поступцима у 20-ом веку, а што нас сврстава у народ понављача, а из историје се зна да такви народи због великих грешака лако нестају са позорнице...), а вере смо се сами одрекли. Ако овако наставимо лако можемо да доживимо судбину Египћана (у Египту живи народ који се зове Египћанима, а говори арапски (постоје само мале оазе где се говори старим језицима...), исламизирани су и по свему су Арапи сем по имену), да овде живе људи који се зову Србима, а по свом језику, култури , вери, историји биће Срби по имену, а по свему другоме неће бити наш народ...
Твоје инсистирање да се Црква одрекне своје ревности (православци не могу да се одрекну своје вере, не могу да одбаце Литургију, да истисну из себе да им је Господ Исус Христос жижа и осовина, центар... јер ако би то учинили престали би да буду православци), јесте можда у духу синкретизма и New Age-а, али то мени као родољубу и вернику може само да покрене звона за узбуну и да буде подстицај за будност и отпор. 
Ми морамо да имамо неки темељ на коме ћемо кућу градити, а то су језик, култура, историја и вера!  Овакво сулудо одбацивање сопствене традиције је погубно.

Да ли знаш да је у Ромејском царству, пред њен залазак, пред пад Цариграда 1453. године, постојала и прозападна и протурска струја (види, види, каква сличност, то је било и код нас пред пад Српске деспотовине...а наликује и на ову сада ситуацију), а да није било никога (од војсковођа, саветника, књижевника, елите (знам да ово грозно звучи) ко би заступао чисто ромејску страну? Ромеји су сами себе рушили - уништавањем своје војске, ломљењем сопствене вере и ниподаштавањем своје традиције и културе (наравно да је било и сјајних појединаца, али већина је вукла државну лађу на стене...), а да ли и ми показујемо такве симптоме?

Треба се жртвовати, па чувати језик као зеницу ока, просвећивати народ, живети своју веру (а не само ићи на славе и палити свеће, већ Јеванђеоским духом да се напојимо и да вољу Божију спроводимо) увек и свуда (а не само спорадично, о невољи или потреби да се сетимо вере прадедовске...).


Ево ти још један пример како си усвојио туђи дух, а да си заборавио дух сопственог народа. Ако је кнез Лазар био нејак, ако се тешио као слабић, онда су и они који су са њим кренули такође нејаки и слаби, па и исти тај Његош, кога цитираш, јер је и он знао косовски завет и живео га.

Друге си посаветовао да читају, па саветниче, пробај мало и сам сопственог лека! (за почетак књигу коју сам ти препоручио - Иван Иљин, О супростављању злу силом !)


Брате, опрости ми на неким тежим речима, немам намеру да те увредим на било који начин, нити желим да ово схватиш лично, само ми је тешко када видим где смо и где идемо, а звоним на узбуну, а ретко ко да се осврне...

Опрости.   


Збогом остај!

Zasto je doticni film prepun neistina?!