Tri pitanja za brokere "Senzala" i "M &V Investmentsa"

Akcionari na udaru manipulanata
1. U koje je hartije od vrednosti kojima se trguje na Beogradskoj berzi najisplativije uložiti?
2. Kada je pravi momenat za prodaju, a kad za kupovinu akcija?
3. Kako mali akcionar, može da prepozna da manipulišu njime?
Rade Rakočević, generalni direktor „Senzala“

1. Na Beogradskoj berzi se trguje sa više od 700 akcija i izbor onih koje će doneti najveći profit veoma je težak. Profit koji se mogao ostvariti kupovinom akcija nekih od najpoznatijih srpskih firmi od početka godine do danas bio je, i u svetskim razmerama, izuzetan: "Hemofarm" 80 odsto, "Imlek" 209 odsto, "Tehnogas" 115 odsto, "Bambi" 28 odsto. Međutim, kod investiranja na berzi, rezultati koji su ostvareni u prošlosti ne mogu biti jedini reper za predviđanje kretanja cena u budućnosti. Najbolje je kod kupovine napraviti kombinaciju akcija firmi koje imaju kapital iznad 50 miliona evra i dobru likvidnost na berzi sa manjim firmama sa dobrim poslovnim rezultatima i kvalitetnim proizvodima. Kupovina obveznica stare devizne štednje donosi stabilan profit od pet do šest odsto godišnje, ali zato bez rizika od promene deviznog kursa.

Svako treba da napravi svoj portfolio hartija prema ličnim sklonostima ka riziku i vremenu investiranja. Oni koji su više spremni da rizikuju sa idejom da ostvare veći profit - ulagaće u akcije, a oni koji prihvataju da ostvare manji ali siguran profit - ulagaće u obveznice.

2. Naravno, najbolje je kupiti što jeftinije, a prodati što skuplje. Odrediti pravi momenat najteže je pitanje kod ulaganja na berzu. Neophodno je da svako kod sebe pre početka trgovine odredi koliko je spreman da izgubi, odnosno koliko iznosi zadovoljavajući profit u trgovini akcijama, i da poštuje to što je odlučio pre početka ulaganja. Često sam imao priliku da vidim investitore koji čekaju da akcija skoči još samo malo, a da ona posle toga dramatično padne i da oni pređu u gubitak umesto da uzmu profit. Sa druge strane, oni koji imaju hrabrosti kod trgovine akcijama obično su i najuspešniji berzanski igrači. Najvažnije je ne biti alav kao i ne "zaljubiti se u akciju".

3. Zakon o privrednim društvima i Zakon o hartijama od vrednosti precizno definišu prava malih akcionara i obaveze akcionarskih društava. Činjenica je da je malo ljudi upoznato s tim, kao i da je znanje o finansijskim tržištima veoma slabo. Potrebno je putem RTS-a ili štampanih medija posvetiti više pažnje funkcionisanju berzi i finansijskog tržišta, objašnjavanjem prava akcionara i funkcionisanja akcionarskih društava, pošto je to definitivno u javnom interesu i samo može da pomogne funkcionisanju privrede.
Dragijana Radonjić-Petrović, direktor „M&V investmens“

1. Za trgovanje su najinteresantnije visokolikvidne hartije od vrednosti (po mogućnosti preduzeća na kontinuiranom trgovanju), malim učešćem tržišne vrednosti akcije u odnosu na obračunsku vrednost i pozitivnim trendom poslovanja. Ukoliko niste skloni riziku, svakako da ćete svoja novčana sredstva uložiti u obveznice RS. Ako ste pak skloni riziku, opredelićete se za akcije. Pri tom, ako ulažete manja novčana sredstva, najbolje je da se opredelite za kombinaciju obveznica i jedne akcije. Ako pak ulažete više novčanih sredstava, svakako da ćete se opredeliti za diversifikaciju rizika i kupiti desetak različitih hartija od vrednosti. Na kraju, ako imate više slobodnih novčanih sredstava, a hazarder ste po prirodi, uložićete svoja novčana sredstva u akcije različitih preduzeća.

2. Pitanje momenta kupovine i prodaje određene hartije od vrednosti jeste najvažnije pitanje i na njega je svakako najteže odgovoriti. U tom kontekstu je potrebno uključiti pitanje potcenjenosti i precenjenosti akcija. Ukoliko je jedna akcija duže na jednom istom nivou cene a preduzeće ima uzlazni trend poslovanja, može se očekivati rast cene. Nakon prvog tržišnog signala, tj. prvog pomeranja cene naviše, datu akciju bi možda bilo dobro kupiti. S druge strane, ukoliko je reč o akcijama koje svakodnevno rastu, pa potom stagniraju ili pak počinju sa padom, datu akciju je potrebno prodati.

3. U slučajevima kada su ugrožena osnovna prava akcionara, kao pravo slobodnog izbora o kupovini ili prodaji određene hartije od vrednosti, pravo na upravljanje na osnovu tih akcija, pravo na prinos, tada možemo govoriti o tržišnim manipulacijama. Manipulacije se sprovode i putem glasina iz tzv. dobro obaveštenih izvora. Glavni izvor manipulacija proizlazi iz nedovoljne upućenosti akcionara u posmatranu problematiku i njihove nemogućnosti procenjivanja cene po kojoj je neku akciju potrebno kupiti ili prodati. Akcionari ne bi smeli dozvoliti bilo kakav uticaj brokera ili pak drugog lica u vezi sa cenom akcije. Primetan je uticaj menadžmenta kompanije na akcionare u vezi sa cenom i momentom prodaje akcija. Pozitivan pomak u ovom smislu napravljen je stvaranjem mogućnosti da grupa akcionara sa učešćem većim od 10 odsto ima pravo da zahteva uključenje akcija na berzansko trgovanje bez saglasnosti menadžmenta preduzeća.
Danijela Nišavić