Sasanidsko carstvo ili Sasanidska Persija je naziv za državu, sa političkim centrom u današnjem Iranu, koja je pod vlašću dinastije Sasanida od 226. do 651. godine predstavljala dominantnu silu na Bliskom istoku. Sasanidsko carstvo se ponekad naziva i Novopersijsko ili Drugo Persijsko carstvo kako bi se razdvojilo od Staropersijskog ili Ahemenidskog carstva (550.-330. god. pre n.e.).

Sasanidi su svoju državu nazivali Iranšar (Erānshahr ايرانشهر) tj Posed Iranaca (Arijevaca), a vladar je nosio titulu kralja nad kraljevima tj šahanšah (Shahanshah). Carstvo Sasanida osnovao je 226. godine Ardašir I koji je zbacio poslednjeg parćanskog kralja Artabana IV, predstavnika dinastije Arsakida. Sasanidska država je obuhvatala teritorije današnjeg Irana, Iraka, Jermenije, Avganistana, istočne delove Turske, kao i delove Zakavkazja, Srednje Azije, Pakistana i Arabije. Već je Ardašir proklamovao za svoj cilj obnovu granica iz vremena Ahemenida i otpočeo je seriju teških ratova sa Rimskim carstvom težeći osvajanju rimske Male Azije, Sirije, Palestine i Egipta. Jedini među Sasanidima koji je uspeo u ovom naumu, doduše kratkotrajno, bio je Hozroje II početkom 7. veka, koji je 626. čak opseo rimsku prestonicu Konstantinopolj.

Rimsko (i kasnije Vizantijsko) i Sasanidsko carstvo su u pravom smislu te reči predstavljale dve supersile antičkog sveta. Sasanidski kraljevi su od strane rimskih careva jedini smatrani za vladare ravnopravnog ranga i zbog toga je u diplomatskoj prepisci persijski kralj oslovljavan kao carev "brat". Persijski uticaj na Rimsko carstvo, očigledan od kraja 3. veka, ogledao se u usvajanju komplikovanog dvorskog ceremonijala, raskošnih vladarskih insignija, diplomatske etikete, ali i vojne taktike zasnovane na upotrebi teške konjice i stralaca na konjima.

Dugotrajan rivalitet i težak rat, okončan Iraklijevom pobedom 627. godine, doveo je do obostrane iscrpljenosti. Pojava novog neprijatelja, Arapa nadahnutih Muhamedovim islamskim učenjem, dovela je do propasti Sasanidskog carstva 651. godine u ubistva njegovog poslednjeg kralja Jezergerda III. U isto vreme, Vizantija je na Istoku izgubila sve svoje teritorije sem Male Azije. Međutim, muslimanski Arapi su osvajanjem Persije prihvatili sasanidsku kulturu, arhitekturu, pismo i ostale tekovine i preneli je u druge delove islamskog sveta.

Hronologija Sasanidskog carstva

226.-241.: Vladavina Ardašira I

226–241: Reign of Ardashir I:
224–226: Zbacivanje Parćanskog (Arsakidskog) carstva.
229–232: Rat protiv Rima
Zoroastrijanizam proglašen za državnu veru .
The collection of texts known as the Zend Avesta is assembled.

241–271: Vladavina Šapura I:
241–244: Prvi rat sa Rimom.
258–260: Drugi rat sa Rimom. Zarobljavanje rimskog cara Valerijana koji docnije umire u persijskom zatočeništvu.
215–271: Mani, osnivač verskog učenja manihejstva.

271–301: Doba dinastičkih unutrašnjih sukoba.
299: Rimski car Galerije osvaja pet provincija na levoj obali Tigra.

309–379: Vladavina Šapura II "Velikog":
337–350: Prvi rat sa Rimom, Konstancije II uspešno brani rimske granice.
358–363: Drugi rat sa Rimom. Posle smrti cara Julijana, njegov naslednik Jovijan prihvata da Persijancima vrati Galerijeva osvajanja .

399–420: Vladavina Jezergerda I "Grešnika":
409: Hrišćanima je dozvoljeno da javno praktikuju svoju veru i grade crkve.
416–420: Jezergerd menja svoju politiku prema hrišćanima i podvrgava ih progonu.

420–438: Vladavina Vahram V:
420–422: Rat sa Rimom.
424: Sabor u Dad-Išu proglašava nezavisnost crkve na persijskim teritorijama od carigradske patrijaršije.

438–457: Vladavina Jezergerda II:
441: War with Rome with success.
451: Pobuna Jermena ugušena u Bitki kod Vartananca.

483: Edikt o toleranciji prema hrišćanima.

491: Jermenska crkva odbacuje odluke Četvrtog vaseljenskog sabora:
Nestorijanstvo postaje dominantno hrišćansko učenje u Persiji.

531–579: Vladavina Hozroja I, "Besmrtne duše" (Anuširvan)

532: "Večni mir" između Hozroja i Justinijana I.

540–562: Rat oko Lazike.

590–628: Vladavina Hozroja II

603–628: Rat sa Vizantijom. Conquests in Syria, Palestine, Egypt and Anatolia, Persia nearly restored to boundaries of Achaemenid dynasty before being beaten back by Romans.

610: Arabs defeat a Sassanid army at Dhu-Qar.

626: Unsuccessful siege of Constantinople by Avars and Persians.

627: Roman Emperor Heraclius invades Assyria and Mesopotamia. Definitive defeat of Persian forces at the battle of Nineveh by the joint Byzantine force.

628–632: Chaotic period of multiple rulers.

632–642: Reign of Yazdegerd III.

636: Decisive Sassanid defeat at the Battle of al-Qādisiyyah during the Islamic conquest of Iran.

642: Final victory of Arabs when Persian army destroyed at Nahavand (Nehavand).

651: Last Sassanid ruler Yazdegerd III murdered at Merv, present-day Turkmenistan, ending the dynasty. His son Pirooz and many others went into exile in China.

Izvor: Wikipedia

Просто је невероватно колико је мало интересовања за ову моћну државу. Рецимо и недостатак одговора на ову тему иде у прилог томе. Мада сам чак мислио отворити тему о томе зашто историја тако мало прича о Сасанидима, и Парћанима који су били пре њих. А то је ипак била једина држава која се могла одупрети Римском царству.
425 година, па још отприлике толико Парћана - и ништа. Ни о Селеукидима се много не говори... Кад гледаш неку историју, чак историју Персије, доста пажње се посвећује Ахеменидима (Дарију, Ксерксу), онда наравно Александровом освајању и тековинама у генералном смислу, па скоро па тишина све до периода ислама.

А ево само једног цитата у пример значају овог царства:

Па зашто онда Сасанидима није посвећена дужна пажња.
Мислим да је то пре свега због европоцентричности историје, која апстрахује и још дуже периоде у Индији или Кини. Дарије и Ксеркс су били претња Грчкој и зато су "битни". Ови ипак нису могли заузети Рим, као Хуни или Визиготи, стицај околности је хтео да буду само "погранична претња" (као што је и Рим њима био само претња границама).
Други разлог је у искључивости монотеистичких религија. Ја сам нешто више о овом царству, владавини првог цара Шапура читао у књизи У вртовима светлости, написаној о пророку Манију. Манихејство је изашло на лош глас, оцрниле су га "пропаганде" зороатрејаца, касније и хришћана. Заратустрина религија је скоро нестала пред налетом ислама. Шире и исправно разумевање ових религија угрозило би "истине" ислама или хришћанства, зато су све религије проистекле из "арапске" културе биле искључиве једна према другој.
Фаустовско хришћанство је заинтересовано за освајања и нема неких метафизичких оптерећења. На пример католички свештеници су преносили митове Инка без икаквих измена или коментара - "да би се упознали тачно са празноверјем". Срећом по Персију (Иран), а несрећом по историју, ова земља се није нашла на правцу освајања, па није била занимљива, чак ни у смислу егзотике... Све до најновијих времена када је "оживљавају" писци као што је Амин Малуф.


Уосталом, слика говори као хиљаду речи. Царство у време Хозроја II.

Pa vece je od Rimskog ili mi se cini ?

Уф, тешко је рећи...
Ипак треба имати да су то границе крајњег ширења, које је можда трајало 20-ак година.
После су Византинци победили Персију, али нису стигли да материјализују победу. Општа пометња је само одговарала ширењу ислама.

Такође, ово би могла бити тема: Адиабена - некадашња Асирија, данашњи ирачки Курдистан, полунезависна држава која је прешла на јудаизам у првом веку...

Ovde mnogo cega nedostaje mislim u nasim uzdbenicima evo priv put cujem za ovo a moglo ibi i objasniti mnogo stosta

Pa istoriju pišu pobednici, to je valjda jasno

da da,i kod mene u udzhbeniku nema puno o njima...a vidim da su bili motjni

Јасно је, али површно (у овом случају)...
Сасаниди су добили многе битке, као и Парћани пре њих. На крају јесу поражени, АЛИ... Поражени су на крају и Римљани (источни и западни) па је пола историје о њима...