Lepo je biti prvi

   
Tokom osam sezona provedenih u prvom timu crno-belih, Saša Ilić je odigrao nebrojeno mečeva sa Vojvodinom, ali će mu, kada jednog dana bude podvlačio crtu ispod karijere, poslednji "izlet" u Novi Sad zasigurno najduže ostati u pamćenju. Razlog - više nego poseban. Rutinski iskorišćeni jedanaesterci protiv "lala" izbacili su kapitena Partizana na vrh liste najboljih strelaca SRJ i SCG, na kojem se dugo (sa 99 datih pogodaka u prvenstvenim mečevima) "šepurio" nekadašnji napadač Crvene zvezde Mihailo Pjanović. Iza veziste kluba iz Humske ostalo je još dosta fudbalera kojima je pogađanje protivničkih mreži u opisu posla, što njegov rekord čini još jedinstvenijim.
- Stvarno se nikada nisam opterećivao statistikom. Čak ni kada sam ulazio u profesionalne vode nisam previše mario za brojke, ocene, komentare, kao drugi klinci isecao novinske članke... Ali, bio bih nepošten i neiskren kada bih rekao da mi ovaj rekord ništa ne znači. U svemu što radim volim da sam prvi. Fudbal, kartanje, bilijar, stoni tenis...svejedno, uvek mi prija kada budem bolji od ostalih. Pošto mi je zaduženje da gradim igru i upošljavam napadače, nisam jurio golove, ali sam ih davao kad god je to bilo moguće. I eto...malo - pomalo dođoh do stotke. I meni samom je teško da poverujem da sam toliko puta pogodio "metu" - priznaje Saša Ilić, koji je u ovoj sezoni nepogrešiv u izvođenju najstrožih kazni (6/6).
Istinoljubivi karakter mu, međutim, ne dozvoljava prećutkivanje okolnosti pod kojima je došao do zvanja "kralja strelaca". Dok su drugi odlazili u inostranstvo, on je sticajem (ne)sretnih okolnosti ostajao na Topčiderskom brdu. Sa izuzetkom polugodišnje pozajmice u Selti, vispreni plejmejker "parnog valjka" nije menjao sredinu, pa otuda ne čudi što mu u klupskoj konkurenciji nema ravnih u broju nastupa (ukupno 432) i golova (114, od toga 100 na domaćoj sceni i 14 u Evropi).
- Da sam kao drugi otišao preko granice, nikada se ne bih našao u sadašnjoj ulozi. Bilo je tu još mnogo igrača koji su mogli do ovog rekorda, ali su ih profesionalni putevi odveli na drugu stranu. Druga, vrlo važna stvar je sredina u kojoj igram, odnosno ofanzivno opredeljenje Partizana. Kada se igra na gol više, onda ni nama iz takozvanog drugog plana nije teško da nađemo put do mreže. Deo zasluga pripada, naravno, i momcima koji su mi pravili ili prave društvo u prvom timu. Mnoge golove sam postigao upravo posle njihovih pasova, centaršuteva, slobodnih udaraca...
Dva novosadska šah-mata približila su Ilića još jednom cilju. Ukoliko Partizan (a sedam bodova prednosti u odnosu na Zvezdu mu to garantuju) osvoji titulu i, preko leđa komšija, dođe do trofeja u Kupu SCG, ljubimac "grobara" će se radovati prvoj duploj kruni u karijeri.
- Nikako da "uparim" trofeje. Kada smo bivali prvaci, ostajali smo bez Kupa, i obrnuto. Vreme je za rušenje te tradicije. Pobeda u Novom Sadu je samo ubrzala pripreme za kvalifikacije za Ligu šampiona, svima nam poodavno u ušima odzvanja himna najjačeg klupskog takmičenja, ostalo je još "samo" da i u Kupu "ugasimo" Zvezdu. Bio bi mi to najlepši mogući oproštaj od Partizana. Ukoliko dođe do njega - priželjkuje duplo slavlje Ilić. O. N. [Danas]