IVANA JEDINI UČENIK

Osnovna škola u Arsenovićima, zaseoku sela Crnča, ima samo jednog đaka, zove se Ivana Lazić, ide u drugi razred i odličan je đak

LJUBOVIJA - Osnovna škola u Arsenovićima, zaseoku sela Crnča, udaljenom šest kilometara od magistralnog puta Ljubovija - Mali Zvornik, ima samo jednog đaka. Zove se Ivana Lazić, ide u drugi razred, odličan je đak, a pošto je i jedini i školi, uz pomoć učiteljice skoro sve nauči na časovima!

Školi smo primetili već na udaljenosti od nekoliko kilometara. Njeni prljavobeli zidovi govorili su da u njenu fasadu odavno nije uložen ni dinar. Dokad će uopšte i postojati, niko ne zna. Dvorište poveliko, neograđeno, ispred škole nekoliko kubika cerovine.

Dočekuju nas učiteljica Snežana Brkić, poslužitelj Milan Živanović, koga svi znaju po nadimku Čole, njegova supruga Miljana, i Ivana Lazić.

- U školi mi je dobro, ali nedostaju mi drugarice. Volela bih da se igram žmurke, ali nemam društvo - priča Ivana.

Ivana u školu dolazi iz četiri kilometra udaljenog zaseoka Vujkovići, ali se raduje ponedeljku, kad zbog nastave ruskog jezika ide u Crnču i pešači još dva kilometra više. Škola u Crnči ima 11 učenika, i Ivana se raduje drugarima.

Škola u Arsenovićima ima samo par klupa i stolica. Tu su i velika tabla, sunđer i kreda. Grafoskop se pokvario, gramofon takođe, na zidu karta bivše SCG i nekoliko Ivaninih crteža. Učionica je velika i teško može da se zagreje. Prozorska okna popucala, kad dune vetar, vrata se otvaraju. Zato Ivaninu klupu, kad je hladno, primaknu bliže furuni. Pre dve godine, škola nije zatvorena samo zahvaljujući tome što su je pohađala dvojica dečaka, čiji su se roditelji tu privremeno skrasili kao izbeglice.

- Ivana je dobro dete, ali problem je što je s jednim učenikom moguć samo individualan rad. S njim se postiže malo bolji uspeh, ali nema takmičarskog duha - kaže učiteljica Snežana.

Ivana kaže da voli svoje selo, iako je zimi i po lošem vremenu, pošto veći deo puta prolazi kroz šumu, u školu dovode otac Jezdimir, majka Milanka ili starije sestre Jelena (16) i Bojana (14). Na putu iz škole, kad se vraća sama, često je čuju kako peva. Kaže da najviše voli Draganu Mirković. Volela bi Ivana da ima i računar, ali roditelji trenutno ne mogu da ga kupe.

Učiteljica Snežana kaže da je u školu došla pre 20 godina, udala se i ostala u selu. Živi sa suprugom, njegovim roditeljima, sinovima Srđanom i Draganom, koji pohađaju osnovnu školu u Velikoj Reci.

- U selu su ostali uglavnom stariji. Moja kuća udaljena je skoro pola sata hoda od škole i zimi često jedina prođem putem. Mlađi otišli, napravili kuće u polju pored Drine, otišli u Beograd, neki i u Rusiju - kazuje učiteljica Snežana.
      

Nekad bilo!

Zaselak Arsenovići ima stotinak kuća, ali manje od 200 punoletnih stanovnika. Nekada je iz Ljubovije postojala i autobuska linija, ali je odavno ugašena. Školski poslužitelj Milan Živanović Čole priča da je u njegovo vreme, šezdesetih i sedamdesetih, škola imala i po 80 učenika, četiri učitelja, kuhinju.
- U mom razredu bilo je 26 prvaka. Pa i osamdesetih je bilo preko 30 đaka - priča Živanović.
On kaže da u selu ima dosta neoženjenih muškaraca, a da se devojke, čim odu u srednju školu, više ne vraćaju.

Izvor: Kurir