Uvođenje islamske veronauke u dečjim vrtićima Sarajeva i istovremeno "proterivanje" iz njih dečje nove godine sa Deda Mrazom izaziva lavinu kritika na forumima internet portala u Bosni i Hercegovini.

Uprkos činjenici da većina roditelja, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, podržava druženje sa Deda Mrazom dečje nove godine po svemu sudeći neće biti uprličine ni u jednom od 24 vrtića koji pripadaju Javnoj ustanovi "Deca Sarajeva".

Pripadnici islama i oni koji praktikuju islam kao veru kažu da je za njih Nova godina "noć kao svaka druga".

Šef kabineta reis ul uleme Islamske zajednice Srbije Jakub Leković kaže da islam poštuje hrišćanstvo kao veru i sve hrišćanske običaje ali, dodao je, Nova godina i Deda Mraz kao simbol tog praznika u njemu nemaju uporište.

To, međutim, ne znači da islam svojim pripadnicima zabranjuje da obeležavaju Novu godinu na način kako to čine njihove komšije i prijatelji hrišćani pa i da svoju decu odgajaju u verovanju da Deda Mraz postoji, objašnjava on.

"Islam priznaje hrišćanskog sveca Nikolu koji je uzimao od bogatih i davao siromašnima i kao takav on se smatra pozitivnom ličnošću", objašnjava efendija Leković u izjavi Tanjugu.

On, međutim, kaže da je to kasnije "zloupotrebljeno u komercijalne svrhe".

Islam, podsetio je, ima svoju Hidžretsku novu godinu koja se meri po Mesečevom kalendaru i predstavlja trenutak kada je prorok Muhamed iz Meke prešao u Medinu. Ove godine Hidžretska nova godina pada 29. decembra i 1430. je po redu, naveo je Leković.

Uprkos ovakvom tumačenju islama, stručnjaci upozoravaju da bi uvođenjem islamske veronauke u vrtićima i istovremeno iz njih proterivanje Deda Mraza moglo značiti radikalizaciju islama na ovim prostorima. Oni, naime, tvrde da svi mi kasnije tokom života zastupamo statove koje smo naučili u detinjstvu.

„Ja ne kontam ove moderne muslimane kojima sve smeta. Moja nana je nama deci i jaja za Uskrs farbala, jer je to zabavno za decu, i jaja su simpatična i šarena, i Uskrs su slavili ljudi oko nas. Moja nana je deci pakovala novogodišnje paketiće s likom Deda Mraza, i moja porodica i dan danas organizuje 'dodelu paketića' za svu dečicu u široj i daljoj familiji i njihove prijatelje. Zato što se radi o deci i njihovoj radosti, a ne zato što se radi o Svetom Nikoli (Božić Bati kod Srba ili Božićnjaku kod Hrvata). Moja nana mi je uvek govorila da je zapaliti sveću u crkvi za duše umrlih lepo, i da se ne stidim i ne ustručavam raditi takve stvari, da je Bog jedan, kakva god da mu je kuća. Moja nana je obavila hadž, i postila svaki ramazan, i slavila svaki bajram, i klanjala pet vakat namaza na dan. I nije 'branila' deci da učestvuju i vole svet oko sebe, druge ljude i njihove običaje, nego ih je tome učila i u tome ohrabrivala i objašnjavala im da je to dobro i lepo", ispisala je jedna Sarajka na portalu sarajevo-x.com.
Bilo kako bilo, Međunarodna unija pošta procenjuje da će Deda Mraz i ove godine dobiti najmanje šest miliona pisama sa brojnim željama mališana iz svih delova sveta.

Najviše pisama, kažu, dobija Finska jer se veruje da Deda Mraz tamo stanuje. Zato je Finska jedna od zemalja koja upošljava najviše ljudi koji odgovaraju na želje upućene Deda Mrazu. U kanadskim poštama, na primer, deci se šalju odgovori na čak 26 različitih jezika, a u poštama Nemačke na 16.

"Nije važno, dakle, gde Deda Mraz tačno živi, on je očito svuda oko nas", poručuju u Međunarodnoj uniji pošta.

Izvor: MTS-Mondo