Ovako,pre nego sto krenem da postavljam neke tekstove.Da kazem da sam na ide(j)u dosao sa teme o onom vojnom licu koje sa zenom i detetom skocilo sa zgrade.
Nisam nesto posebno citao temu..Ali onako saltao sam komentare..citam misljnje manje populacije ljudi ovde.I dosao do jednog posta..cini mi se goinog gde on parafraziram kaze da mi procitamo tu strasnu vest i nase neko razocaranje/zgrozenost i etc traje nekih tri minuta.Nakon toga,nas boli kurac..okrecemo se nasim bednim zivotima..vise nas ne interesuje to.
Ako se slazmo za mene je ovo odvratna cinjenica

Sta vi mislite o ovome jel to uredu / nije uredu...sta mislite ?

Elem..pre 2 sata manje vise..Vrtim tv kanale,naidjem na neku emisiju (ne secam se...mozda je i dnevnika bio XD )..Neki strucnjak u medicini,kao bio mnogo pametan i otisao preko da studira na nekim medjunaronim vukojebinama .. ili da se usavrsava totalno nebitno.Prica on kako je tamo..Pokusacu da parafriziram njega :"Vidite..tamo ima jedno nepisano pravilo..da se doktor sa pacijentom ogranicava i vodi jako kratke razgovore.Nema priblizavanja,empatije..saosecanja.On je samo jedan pacijent vise,mi njega lecimo koliko mozemo.Trudimo se.Ali to je to." ... samo sto nije reko..kad umre nas boli kurac..Idemo da veceramo.

Istraživački tim sa Univerziteta u Pizi je zaključio da je zevanje pokrenuto sa intenzitetom emotivne veze među osobama koje zevaju i da oni zapravo saosećaju jedni sa drugima.

Oke ja ne kazem...da mi svi treba da se volimo..Kazem da trebamo da se saosecamo jedni sa drugima.

Kad vaš prijatelj zeva to ne znači da ste mu dosadili pričom, več da se saoseća sa vama, tvrde naučnici.
Lančano zevanje pre svega znači da je nekom do vas stalo, a pogotovo im je zanimljivo ukoliko pričate o nečemu, prenosi Dejli mejl.

Da li se saosećanje uči?

Empatija, saosećanje, je osobina koja je veoma važna za zdrav emocionalni i moralni razvoj. Kako pomoći detetu da je razvije?
Empatija je sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi i reagovanje na te emocije. Smatra se da je upravo empatija ključna za zdrav emocionalni i moralni razvoj. Empatičnost je važna osobina, jer olakšava povezivanje sa drugima. Tako, deca koja imaju saosećanje sa emocijama i potrebama drugih, postaju uspešnija u socijalnim situacijama. Lakše uspevaju da ostvare i zadrže prijateljske veze. Za razliku od njih, deca koja nemaju ovu osobinu, odrastaju u emocionalno hladne, distancirane osobe, koje nailaze na velike teškoće u stvaranju odgovarajućih odnosa sa drugima. Ona teško uspevaju da se usmere na bilo čije druge emocije osim na sopstvene, pa tako ni ne mogu da saosećaju sa emocijama drugih.

Da li su devojčice osećajnije?
Dečaci i devojčice se razlikuju u empatičnosti. Naime, kod devojčica od najranijeg detinjstva (bili mi toga svesni ili ne) negujemo i gajimo osećajnost. Devojčice više nego dečake pitamo kako su se osećale, šta ih je povredilo, šta obradovalo, šta rastužilo...
Umesto toga, dečake obično pitamo: šta su radili (u vrtiću, na primer) i govorimo im da ne treba da plaču, jer to nije «muški». Na ovaj način ih direktno učimo da svoju emotivnost suzbijaju. Kada ovakvo vaspitanje ima svoje korene u najranijem detinjstvu, očekivano je da devojčice odrastaju u daleko emotivnije odrasle osobe nego dečaci.

Da li se sa empatijom rađamo?
Ipak, iako je empatija veoma važna osobina, ona nije sama po sebi data, niti se podrazumeva. Naprotiv, u pitanju je veština koja se uči i koja se mora podsticati u dečjem razvoju.

Izvor--- sa koga su uzeti delovi teksta---

Sve cesce takodje cujem..a garantuje da cujete i vi.Ono kao price iz inostranstva.Kao ljudi slabo i da komuniciraju jedni sa drugima.Onda tipa price..Najve kao da predajes ultimatum,kad krenes na kafu kod nekoga.
I to..
Ocekuje li to nasu zemlju ?
Jel to za vas pozitivno / negativno ?
Zbog cega ?
Sta je tu lose a sta dobro ??

Empatija je ogranicena zbog prostog prezivljavanja... Traje dovoljno dugo/kratko da bi nekome pomogli, ali da pri tome ne ugrozimo sopstvenu dobrobit...

okrutno pomislim cesto "gde ste bili kad ste mi bili potrebni" .. i bila bih u stanju da se na peti okrenem sa smeskom..

u praksi to ide malo teze, uglavnom das prst a prozderu ti celu ruku... i niko ti nikad ne kaze hvala.. ali eto, ljudi su mazohisti i ljudi su takodje stoka 

saosecam selektivno, poput nekakve masine ..

Moja mana je to jebeno saosećanje... ne računajući baš sve situacije.

Svakog dana čujemo kako se neko ubio.  kako su nekog silovali nogom od stola. kako je neko zapalio komšiju. kako su isjeckali čovjeka i rasuli mu ostatke kroz grad. kako ljudi štrajkuju jer žive u neuslovima. čujemo kako gladuju i kako nemaju izlaza. kako su nesrećni.

pored toliko civilizacijskih tekovina koje su namijenjene tome da nam život bude lakši,da sve ide brže i ljepše. problem nastaje u toj brzini-nisu svi spremni da prihvate tempo koji  diktiraju najbolji kao tvorci ideje. nije svima nešto olakšica,nego samo pusta želja. ili kamen spoticanja.
srednji sloj se izgubio i sve dublji je jaz medju ljudima. radjaju se osjećanja koja ili nisu postojala ili su zakopana davno,dok smo bili u nekom primarnom stadijumu. postajemo životinje,jede nas zavist  i žal za onim što ne možemo imati,a neko ima u izobilju. ubijamo,mučimo,iživljavamo se. pa se zgražavamo nad svim. a opet smo jedno,jedna skupina koju je bog stvorio kao korak naprijed u razvoju.

e sad,ako se sjetimo priče o Legendi o potopu...prvobitna zamisao je bila da se živi par vjekova,bilo je toliko mnogo ljudi i kao-sve je trebalo da bude ok. a nije,jer su se ponašali bahato i nisu znali da cijene. onda je bog poslao potop i spasio samo najsmjernije.
a kao što film 2012 kaže-spasiće se Rusi 
elem,svakakve strahote se,kao što napisah,dešavaju. nama se otme uzdah  ili se stresemo od užasa. a malo ko i pokuša da prodre u srž problema. da se okrene oko sebe i kaže-hm,pa nije ovako samo na vijestima,čovjek pored mene živi loše,ovaj je bolestan,onaj nekog maltretira... samo gledamo i šokiramo se.
žmurimo na toliko toga,jer smo lijene guzice .  čast izuzecima.

niko ne kaže da svi treba da pomognemo stotinama hiljada,ali ako već nemožeš da pomogneš mnogima,možeš jednoj osobi. svako ima i toliko vremene i snage u sebi da makar jednoj osobi nešto olakša,da sa nekim podijeli i da mu pomogne da lakše nosi krst.
Iz nekog skromnog iskustva zaključujem da su ljudi željni razgovora,željni pomoći i razumjevanja. da ih toliko toga pritiska i da ih koči. a nemaju sa kim da podijele,ili se ne usudjuju.
da podignemo tepih,nema šta ne bismo našli. previše stvari je gurnuto tamo.

ako posmatramo onako generalno,dijalozi  postaju sve više redjanje monologa. tu nema one ljudskosti,nema spontanosti. nego jedna osoba izbifla nešto,pa druga. samo da nešto kažu. ali ne razgovaraju. tvrdim da svako može da prosto sasluša nekoga i time će mu sigurno pomoći. još ako pokušamo da mu nekim gestom pomognemo...pa to su već 2 velika koraka! Ljudi smo,uhvaćeni u neko ludo kolo. ali ako pustimo ruku onog do sebe,odosmo u *******.

saosjećanje ne treba miješati sa sažaljenjem,što isto tako-često činimo. saosjećanje je ona vrsta osjećaja koji pruža utjehu,uliva snagu.
Saosjećati se znači-aktivno razumjeti nekog

Pa ne bih se bas slozio.Iz prostog razloga jer u modernom vremenu zavismo jedni od drugih reci cu i zasto.
Ali pre toga..Sto se konstanto zivi taj stav prezivljavanje,opstanak,alfa omega muzijaci,prehrana mladunaca  Po meni je to vise vezano za zivotinjski svet a ne za ljude 
Nebitno da li verujes u boga ili se sluzis naukom..definisano je da su se ljudi odvojili od zivotinja.Sada zausimaju neku antroposferu/geosferu i umnim dostignucima se i dalje uzdizu od primitivnih znakova zivota.
Samim tim gore naveden stav ne gura ni covecanstvo niti pojedinca napred samo nazad.
Takozvana "Posle mene potop"

Da se vratim na proslu stvar..da zavisimo jedni od drugih.
Ako me secanje ne izdaje (a nece valjda skoro XD ) za zadnjih par meseci bili smo svedoci strasnih stvari generalno gledano.
Secate se..mozda i ne..jer danas mediji kontrolisu nasa secanja,Onih nesrecnika/radnika sto izginuse dok su radili valjda na sanaciji klizista.
Nije problem zaboraviti to.Problem je sto ima da izginu jos njih 100 a problem nece da se resi.
A kad se to ne resi imamo gubitak radnika koji moze da radi jos ko zna koliko godina i doprinese zajednici.
Drugi problem problema je sto taj problem ostaje  Nije resen ?!

Secate se onda .. onih devojka sto skocise sa one zgrade ?
Koja medijska halabuka je tu dignuta..da se useres.I sta je bilo ?
Nije bilo nista.
Jel problem resen ?
Jeste kurac.

Secate se one zene sto je skocila sa detetom takodje sa zgrade.
Opet medijska halabuka,opet niko ne zna sta bi sa tim detetom.
Opet problem ostade neresen.

Ovu su samo neki neki od slucaja koji se desavaju,mozda ti ljudi nisu mogli da se spasu.Ja ne kazem da su mogli.Ima nas mnogo koji smo otkaceni/bolesni i tako to.
Ali mene interesuje kako to da niko kurcem nije mrdnuo..da bar pokusa da spreci stradnaj novih ili ih bar umanji ?? Kao sto je to ucinjeno sa saobracajem ? (necu da ulazim u to da li su kazne ogromne zbog predostroznosti ili zbog novca)

Vivi kolega da ti kazem...sto reko Goa (ovih dana mi malo manje ide na kur, i slazem se sa njime - jebeno jeziva situacija  ) da mi stvarno neko vreme mislimo o nastradalima.
Konkretno svaki put kad sam usla na temu osetila sam onu zaoku u stomaku. I onda mi je muz dosao sa posla, da platimo kaznu za parkiranje, pa nam pauk odneo auto - opet! Pa sam onda pocela da racunam koliko smo vec novca dali drzavi zbog kazni, pa smo se i posvadjali../
Jbg , bar kod mene jeste tacno, odnese me pizdarija iz naseg zivota, vratim se tim bednim prljavstinama, ocenama, opet mi beba bolesna...
Jeste, tacno je.

Ali ljudi jesu zivotinje i ponasaju se kao zivotinje... samo sto kao eto patimo od te empatije...
Ali pazi... i ziviotinje pate od te iste empatije... to sto mi ne razumemo njihov jezik ne znaci da oni ne osecaju nesto jedni prema drugima i drugim vrstama...

Eto, sinoc mi je drugarica rekla da su ona i muz u vreme kada im je dete prohodavalo gledali neku emisiju o mladuncima raznih zivotinja i shvatili da se njihovo dete ponasa na isti nacin... isti pokreti iste reakcije...

Ono sto sam napisala je vrlo jednostavno... empatija je ogranicena do momenta kada nasa jednina nije ugrozena, jer... ma koliko se upirali da dokazemo, mi smo samoziva bica...
Da, zrtvovacemo se za druge, da brinucemo o drugima, da saosecacemo sa drugima, ali u krajnjoj liniji necemo uciniti nista sto moze nas same moze da ugrozi...

Sve preko toga je patologija...

(Da, svesna sam odnosa dete\majka, ali i to vremenom postaje labavije... u prvim mesecima\godina je najjace jer to dete sasvim zavisi od majke... )

Izmisljotina...

To je vec tu. Celo to otudjenje gde ne znas prvog komsiju i gde te je briga i da saznas je doslo i do nas. Ljudi sve vise postaju hladni i ne dotice ih nista sto nema direktne veze sa njima i njihovim blagostanjem. Postali smo sebicniji, neko ko brine samo o sebi a sudbina drugog ih ne interesuje ukoliko nema validne povezanosti sa njihovom sudbinom.

Lose je sve to. Postacemo neko ko ce se svesti samo na zadovoljenje sopstvenih potreba bez ikakvog uvidjaja da postoji bilo sta vaznije i konstantno cemo biti neko ko juri samo to zadovoljenje i ko nece biti previse srecan. Pogledajte ljude oko sebe i vidite na sta se svode pa razmislite da li je tako ili nije. Nazalost, savremena tendencija drustva je na tome, a ne na empatiji ili cak samom pogledu na druge.

Nisu svi takvi, ali moje misljenje je da velika vecina jeste. Sto je najgore, svaka generacija je sve razmazenija i sebicnija. Odvratna cinjenica, ali je cinjenica. Nazalost...