САД брину нуклеарне тајне Пакистана

САД брину нуклеарне тајне Пакистана
Обелодањен строго поверљив аранжман за „боље обезбеђивање” атомског арсенала Исламабада
„Дрма се столица” председнику - генералу Первезу Мушарафу

Вашингтон, 18. новембра - У опрему и обуку Пакистанаца за обезбеђивање њиховог нуклеарног оружја, Америка је уложила око 100 милиона долара, у протеклих шест година, али још није сигурна да тај њен партнер у „рату против тероризма” довољно добро чува свој арсенал за масовно уништавање. Такве сумње су појачане ових дана у којима се „дрма столица” председнику - генералу Первезу Мушарафу, при чему су овде појачана страховања да би тамошње атомске бомбе могле да падну у „погрешне руке”, па чак и у шаке озлоглашене Ал Каиде.

Као у некаквој бајци без наравоученија, реч је, према данашњем ударном напису у „Њујорк тајмсу”, о низу тајни, од којих неке битне опстају и кад се открију важни детаљи сложеног стратешког аранжмана. Под окриљем тајне, развијан је програм „помоћи” Пакистану да више не дозволи испоруке нуклеарних тајни (које су раније „процуриле” Северној Кореји, Либији и Ирану), тамошњи кадрови су у тајности интензивно тренирани за такав посао, али је и данас за Вашингтон тајна - колико материјала Исламабад производи за атомске бомбе и где је поставио своје нуклеарно оружје.

О наведеном тајном аранжману је више од три године знао и сам „Тајмс” али га није обелоданио, поштујући, како је данас признао, савете овдашњих стратешких служби да би објављивање таквих података „могло да угрози напоре за обезбеђивање” атомског арсенала. Прећуткивања због „виших интереса” овде су забележена и раније, али се ипак налазило снаге да се тајне обелодане када то наложи још виши интерес, који би се могао назвати диктатом стварности, то јест када редакција утврди да су непосредне опасности надмашиле потребу за прикривањем чињеница.

Деликатни програм „помоћи Пакистану за нуклеарни надзор” покренут је одавде, подсећа се, одмах после терористичких удара 11. септембра 2001. године, отетим путничким авионима за Њујорк и Вашингтон. Јер, страховало се да би Ал Каида, окривљена за те атентате, могла да крене у освајање пакистанских атомских постројења, или бар за откривање њихових тајни, и тако се испостави као још опаснији и далекосежнији непријатељ.

Разматран је у Вашингтону, додаје се, пројекат којим би се Исламабаду ставио на располагање амерички „драгуљ технологије за нуклеарну заштиту”, познат као ПАЛС, који не дозвољава испаљивање без одговарајуће шифре и дозволе. Трансфер није извршен, произлази, из три разлога: прво, установљено је да би се тако кршиле овдашње па и међународне норме; друго Пакистанци нису били вољни да прихвате страну технологију која би могла да онемогући њихово евентуално нуклеарно деловање и, треће, ни Американцима се није допадало да друга земља „сувише сазна” о њиховој стратешкој тајни.

Иако важи за „важног савезника НАТО изван чланства алијансе”, Исламабад ипак не жели да западним партнерима открије све своје стратешке дискреције, додаје лист. И прецизира - да Пакистан свој нуклеарни арсенал третира као „ствар државне части”.

Овдашњи врхови, укључујући и новог шефа здруженог генералштаба оружаних снага Мајка Малена, уверавају да „нема ниједне индиције да је пакистанско атомско оружје у опасности”. Али Харолд Егњу, бивши директор лабораторије у Лос Аламосу, која је „дизајнирала” већину америчког атомског оружја, упућује критике - Вашингтону, зато што не пристаје да другима учини доступном своју технологију за нуклеарну безбедност. Таква рестрикција, каже, повећава опасности у свету…

М. Пантелић
[објављено: Politika 19.11.2007.]