Seosku školu u Koceljevi pohađaju samo dve devojčice

Sanjaju kompjuter u pustahiji

Na nastavu idu 45 minuta peške, a računar su videle dvaput u životu

Iz male seoske škole u Bresnici kod Koceljeve ne čuje se uobičajena dečja graja. Tiho je, i samo po dimu iz odžaka da se naslutiti da školska zgrada nije pusta i da u njoj ima đaka. U jednoj od dve učionice, sve su klupe osim jedne - prazne. U prvoj klupi sede najbolje drugarice Aleksandra Dodić i Milica Negovanović, jedini đaci u celoj školi, učenice završnog, četvrtog razreda. Tihe i stidljive, navikle na usamljenost, zbunjene su, jer goste ne vide često.
      

Glas, HP i Solušn daruju devojčice

Aleksandra i Milica danas će dobiti kompjuter, skener i štampač! Redakcija Glasa je povodom godišnjice lista, u saradnji sa firmama "Solution" i "Henjlitt Packard" organizovala akciju da se pomogne klinkama iz Brusnice.
- Jedan od ciljeva HP-a na našem tržištu je i pomoć u ovakvim situacijama. Izašli smo u susret dvema devojčicama, ne bi li što pre stekle osnovno informatičko znanje koje će im biti od neprocenjive koristi u daljem napredovanju - izjavio je Zrnić.
On je naglasio da ovo nije prvi put da "Henjlitt Packard" bude učesnik humanitarnih akcija, kao i da će i dalje nastaviti da pomažu razvoj informatičkog društva u našoj zemlji.
Predstavnik beogradske firme "Solution" Zoran Marušić kazao je da je ova kompjuterska firma poznata upravo po tome što nesebično pomaže sve kojima je to potrebno, a posebno one najmlađe, jer u njima leži budućnost ove zemlje.
Pored kompjutera devojčice će dobiti najlepše igrice i još neke poklončiće koje su im spremili novinari Glasa i odeljenje četvrtog razreda OŠ "Vuk Karadžić" iz Sremčice.
K. J.
      
   
   

- Prošle godine nas je bilo šestoro i bilo je malo veselije. Igrali smo između dve vatre, pa žmurke na fizičkom - kaže Milica. Aleksandra najviše žali što sa njima nije brat Aleksandar koji je prošle godine sedeo u kombinovanom odeljenju u istoj učionici, ali je od ove krenuo u peti razred u varošicu Koceljevu. Učiteljica Snežana Ilić pokazuje na zidu njihove crteže kojima je ukrašena učionica.

- I meni je teško da organizujem nastavu sa dva đaka, jer mnoge metode ne mogu da primenim. Ne mogu da organizujem grupni rad, naizmenično da propitujem đake različitog uspeha. Najviše im nedostaje pravi čas fizičkog vaspitanja. Ne mogu da se igraju kao sva ostala deca grupnih igara. Najčešće se dobacuju loptom. I odmori su tihi - kaže učiteljica Snežana Ilić, koja već 16 godina radi u ovoj školi. Učiteljici i Aleksandri i Milici zato ostaje dovoljno vremena da se vraćaju na gradivo više puta, da ga obnavljaju.
- Nema šaputanja, prepisivanja, toliko uobičajenog za svu decu - kaže Snežana.
Naizmenično su gotovo stalno za tablom kada se vežba matematika.

- One se, ipak, nekako snađu da im ne bude dosadno. Na odmoru se igraju asocijacija i otkrivaju reči koje su jedna drugoj zadale - otkriva učiteljica navike svojih učenica.

Aleksandra pokazuje svoju kuću na brdu koja se vidi iz školskog dvorišta. Iako izgleda blizu, treba mnogo vremena da stigne do nje.
- Svako jutro ustajem u šest, jer moram da budem u školi do pola osam. Treba mi 45 minuta da pešačim. Kad je zima, napolju je mrak. Onda me moj deka Borivoje dovede do Aleksandrine kuće i krenemo zajedno. Ona je malo bliže školi, njoj treba samo pola sata hoda - kaže Milica. Iako je ovde zimi u Koceljevi hladno i smetovi umeju da naveju i odraslom čoveku do iznad kolena, one retko izostaju iz škole. Kad jedna ne dođe, polovina đaka je odsutna, šali se učiteljica. Prepričavaju jedna drugoj gde su sve bile i kako izgleda kompjuter.

Aleksandra kaže da je dva puta bila kod sestre u Novom Sadu i da je tada videla kako izgleda kompjuter. Milica ga je videla kod rođaka u Bijeljini.
- Moj brat se igrao igricama, a ja sam gledala kako je to lepo i šta bih dala da ga imam - objašnjava Milica.


Izvor: Glas Javnosti \ Milanka Eraković

Aleksandra i Milica iz Bresnice dobile kompjuter
Devojčice srce darovale Glasu

Milica Negovanović i Aleksandra Dodić, jedine učenice u četvorogodišnjoj školi u selu Bresnica kod Koceljeve, dobile su za Vaskršnje praznike poklon o kojem su, kako kažu, dosad samo sanjale. Firme "Solušn", Hjuit Pakard i redakcija Glasa javnosti poklonili su im kompjuter, skener, štampač, đačke torbe, sveske i pernice.

U školi su nestrpljivo čekale Aleksandra, Milica, njihova učiteljica Snežana Ilić i Slađa Todorović koja brine o čistoći učionica. Kada su stigli pokloni, njihovoj radosti nije bilo kraja. Nestrpljivo su raspakivale kutije ne znajući šta pre da gledaju.
- Meni se sviđaju torbe - komentarisala je Milica.

A kada je Marko, predstavnik firme "Solušn", instalirao kompjuter, Aleksandra je rekla: Sad ćemo još bolje učiti.
- Volele bi da pišemo, igramo igrice i slušamo muziku. To sam videla da radi moj rođak u Bijeljini - kazala je Milica.

Devojčice nikada nisu dobile ovako vredan poklon. U očima Aleksandre videle su se suze.
Veliki buket jorgovana i srce darovali su našoj redakciji koja im je omogućila da dobiju poklone. Buket jorgovana i srce dale su i koleginici iz dopisništav RTS-a Veri Mitrović, koja je takođe napisala reportažu o njihovoj školi.

Učiteljica Snežana kaže da će im usamljenost uz kompjuter biti lakša i da će časove odmora moći da ispune nečim lepim.
Slobodan Krsmanović, direktor Osnovne škole "Mića Stanojlović" kojoj pripada škola u Bresnici, kaže da je svaki poklon drag, ali da bolji nije mogao stići, jer im je i te kako potreban. Škola ima ukupno 1.327 učenika, a imaju samo 20 računara. Prinuđeni su da ih za potrebe časova informatike sele od škole do škole.

Predsednik opštine Veran Matić obećava da će opština od iduće školske godine izdvojiti i deo para za nabavku kompjutera u školama, jer su oni i te kako potrebni.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Eraković

one su do 4og razreda same u skoli...a posle prelaze u tu skolu koja ima(ukupno) 1237 ucenika?
to nece biti bas prijatno

  malo je i tuzno ali hp je ipak bio fer