Имају ли животиње душу? Да ли оне говоре неким језиком? Да ли је ограничено гледање из човекове перспективе? Разни људи су постављали таква питања и давали одговоре. Ево једног мишљења које свакако животињама дозвољава постојање душе, активног микрокосмоса.

Кад пас нешто жели, он маше репом, нестрпљив што му је господар тако ограничен и не разуме тај врло јасни и изразит језик. Допуњује га и гласовним језиком – лаје, па најзад и језиком геста – он пред господарем изводи нешто. Ограничен је не пас, него човек који још није научио да говори тим језиком.
Коначно се дешаванешто врло чудно. Када је пас исцрпао све чиме би могао да схвати различите језике свог господара, он се одједном постави испред њега и поглед му се упире у господарево око. Ту се збива нешто врло тајанствено – «ја» и «ти» ступају у непосредан додир. «Поглед» ослобађа од граница будног бића. Биће бива разумевано и без знакова. Тада пас постаје познавалац људи, познавалац који оштро гледа у очи противника и тиме га разуме и без његовог говора.
Освалд Шпенглер

zivotinje imaju cistiju dusu od ljudi i ako ih volis sve ih razumijes.pozz za temu 

Ako imas kucnog ljubimca...dovoljno je da ga pogledas. sve ce ti biti jasno.

Ja znam po Tosi. Neke pokrete,cak i neki pogled mogu da provalim sta zeli i hoce.
Osetim kad je neraspolozen ili kada ga nesto boli.

Covece, kad me gleda pomislim da je pametnija od mene.

to nema veze sa nemustim jezikom , procitajte bajku nemusti jezik , a isto tako pogledajte bar neku emisiju o zivotinjama ,koja govori o komunikaciji coveka sa ....