Бавим се неким својим истраживањем, па ме је ова тема заинтригирала. Иако извора нема много, чак је могуће наићи да сасвим различити људи се позивају на иста имена, рецимо Albert Churchward, занимљиво је колико има неслагања око ове поделе...

Оно што је извесно је да су стеларни култови претходили соларним. А.Б. Лорфелс у својој књизи о Александру само кратко наводи да је то зато што је соларна година (тако израчуната) прецизнија, па је соларни култ представљао велику еволуцију човечанства. Ипак, вођене су борбе у Старом Египту за супремацију између ова два култа. Александар Велики је ставио крај на остатке стеларних култова ("обожавања таме"), док је све соларне поштовао...
Не чини ми се ово образложење као много инспиративно, ако ћемо у њему гледати позадину једног великог сукоба. И не објашњава његов поход на Персију, који је и у Старом завету пророкован (ако верујемо да је тај текст писан 300 година пре тог похода...). Такође, Лорфелс халдејске (и кабалистичке?) свештенике Вавилона смешта у соларни култ, а мени они тешко да ту могу бити... Ако су му они били верни савезници, шта онда објашњава прерану смрт Александрову, баш у том Вавилону...

Постоји тумачење које стеларне култове повезује са женским принципом и матријархатом. Постоји ту неки смисао, јер се хронолошки поклапа. Бар је матријархат претходио патријархату. Многи су тако објашњавали целокупну митологију, рецимо грчке митове. Међутим, и ово ми се чини као велико поједностављивање. Јер питање матријархат да ли је икада и постојао. Постојало је наслеђивање имена по мајци, јер мајка је једина била извесни родитељ. Тада није постојало приватно власништво које би се такође наслеђивало...

Најзад, многе ствари наводе на размишљање, а тешко да их неко помиње. Можда се они који изучавају езотерију устручавају да о неким стварима "наглас мисле", како не би испали секташи. Шта је са Соломоном који наводно гради храм уз директну помоћ демона. Мада их је наводно победио, ко је ту заправо коме служио?
Најзад јудео-хришћанство поседује неке соларне одлике (култ овна, односно јагњета), али довољно је и отворити Стари завет па видети како се прича о "суначним боговима" и "идолима". Тешко да ће неко наћи уважавање египатских соларних богова од стране Јевреја, касније и хришћана. Бог чије име смеју изговорити само жреци, који је невидљив, тешко да има соларне карактеристике. Мада би нешто могло подсећати на то - рецимо оно да смртник не сме видети лице Божије - но то постоји и код грчких богова, иначе "најсличнијих" људима.
Хришћанство је победило у Европи (Римском царству) под знаком Сунца, које је Константин обожавао све до своје смрти. Па ипак су хришћанске цркве (католичка као најјача) сматрале догмом геоцентричну хипотезу која води порекло из Александрије. За хелиоцентризам се ишло на ломачу (мада постоје и друга тумачења).

Коначно, сама та подела у Египту, где је све почело (не само овај сукоб култова, него и монотеизам и масонерија). Озириса рецимо поменути А.Б. Лорфелс сматра за чисто соларног бога, инкарнацију бога сунца Амон-Ра. Међутим, нашао сам и да се он сматра богом једног стеларног култа. Наравно, није немогуће бити и једно и друго, и Сунце је најзад звезда. Али онда нека се то таквим и представља...

То су нека моја размишљања, а ваша би била драгоцена. Машти на вољу, не занима ме само фактографија...