Samostalna igra dece

Nije nikakva retkost, naročito ne danas, da se roditelji žale kako njihovo dete ama baš stalno zahteva pažnju; onda počne prisećanje na "stara dobra vremena" kada su deca umela sasvim lepo da se igraju i sama. Pa počnu priče o tome šta sve ne valja u današnjem društvu i zašto deca više ne umeju sama da se zabave nego za sve traže pomoć i društvo roditelja... Istina, barem o ovom problemu, znatno je jednostavnija. O čemu se radi?

Istina je da nesamostalnosti dece najviše doprinose sami roditelji. Ovo nije nikakva pokuda; roditelji to rade u najboljoj nameri. Vide da se dete muči s nečim - recimo, pale su kockice koje je pokušavalo da složi tako da napravi što višu kulu, ili im je, još uvek neuvežbanim ručicama, teško da obuku lutku ili medu - i mama odmah dotrči da pomogne detetu. Majčina želja da pomogne detetu je sasvim razumljiva i sasvim normalna, ali ona time detetu ne čini nikakvu uslugu.

Kako dete ikada da nauči da nešto uradi samo, ako roditelji baš u svemu pomažu i baš sve rešavaju? Umesto toga, bolje je pustiti dete da samo reši problem - bolje i za dete i za roditelje. Pre ili kasnije, dete će sasvim sigurno uspeti i onda će se baš super osećati, što je samo rešilo tako komplikovan zadatak. Biće zainteresovano za rešavanje nečeg još komplikovanijeg, što će mu razviti inteligenciju i radoznalost (a radoznalost doprinosi daljem razvoju inteligencije). Da i ne spominjemo da dete tako uči da samostalno rešava probleme, što će mu tokom celog života biti jedna od najdragocenijih sposobnosti. Korist za roditelje? Biće rasterećeniji - ipak je lakše kad ne morate baš svaki čas da trčkarate oko deteta - a biće i ponosni na svoje snalažljivo i pametno dete.

U vremenu opšte pometnje i nesigurnosti, želja roditelja da makar svojoj deci pruže apsolutno sve i da makar njihova deca ne moraju da se muče apsolutno je razumljiva. Samo, u sprovođenju te želje treba imati meru kako bi dete uspelo da svoje potencijale razvije do maksimuma - i kako se roditelji ne bi nepotrebno opterećivali i iznurivali nečim što u suštini ni od kakve stvarne pomoći detetu nije.