[fancy uvod]DakleM, oni koji su makar malo upoznati sa mojim likom (avatarom) i delom (postovima) znaju da ja vrlo, veoma i mnogo izbegavam da ljude, pojave, stanja i zbivanja svrstavam u bilo kakve kategorije i grupacije, jer to nekako uvek vodi ka greškama, zabludama i predrasudama. Posebno izbegavam da bilo kakve fenomene, bili oni ljudi ili ljudske osobine, posmatram izolovano od konteksta u kome nastaju, razvijaju se i - jednom rečju - postoje. [/fancy uvod]

[konkretno pitanje]Međutim, pade mi na pamet jedno pitanje, u priličnoj suprotnosti od mojih gornjih načela:
gde se nalazi granica, tj. gde prestaje samopouzdanje, a nastaje gordost? [/konkretno pitanje]

[palamuđenje]Ako neko misli da je takav i takav, recimo sposoban i jak, da li je to odraz njegovog samopouzdanja ili gordosti?
Da li su život ili vreme pravi reperi u odnosu na koje se to gleda?
Samo palamuđenje o tome je u velikoj meri povezano sa onom temom o pohvali, odnosno o hvaljenju samog sebe.

Ako uzmemo da su dela, a ne reči, tj. samoproklamacije pravi pokazatelji, kako razlučiti kad je nečije ponašanje prosto samopouzdano, a kad je gordo?[/palamuđenje]

[filozofsko pitanje koje se postavlja da rukom na bradi, upitnog pogleda ka nebu]Ima li uopšte razlike?!  [/filozofsko pitanje koje se postavlja da rukom na bradi, upitnog pogleda ka nebu]

Унђе гђе престаје врлина, а настаје гријех. То грехохватници не разумију.

Undje gdje - umpa lumpa... dosao novi vatrenik vernik da se sprda po temama.

Gordost je misliti da si iznad ateista samo zato sto si vernik.

I eto o'ma me covek navede na greh off. 

Jesu li ti grehohvatnici podvrsta rukobludnika?  

~~~~~~

Dakle, molim vas da... molim vas da se ponašate. 

Stvarno bi prvo trebala da se iznese definicija jednog i drugog radi dalje analize... jer ovako je stvarno tesko napraviti razliku...

Samopouzdanjem se smatra sigurnost u sebe da se uradi nesto... a gordos, radjenje neceg da bi se to nekom drugom natrljalo na nos...

I da, sa neke strane i jeste gledano jedna stvar vodi drugoj... samopouzdanjem se stice volja za upornoscu, upornost katkad zna proisteci u tvrdoglavost, a sama tvrdoglavost i odbijanje slusanja "zdravog razuma" drugih zna prerasti u nadmenost i sve preko toga je gordost...

A onda gordost opet ima dve podrgrupe... inat ili svesno stavljanje sebe iznad svih ostalih...

Sto se tice granice - ona se nalazi u granici toga koliko tvrdoglav covek zapravo moze da bude...

Obzirom da i ne postoje neke definijcije same po sebi, ne stavljam ih i dozvoljavam (ovo zvuči gordo) da svako ima sopstvenu definiciju. Shodno tome će i različito razgraničavati ova dva pojma.

E to mene zanima. Kako ljudi to vide?

Inat, prema kome ili čemu?
Da li se gordost izražava samo u odnosu sa drugim ljudima ili postoji i sama za sebe, nezavisno od ljudi, već samo u glavi/ponašanju osobe?

Samo cu reci 3 reci...gordost i predrasude...mislim da je gordost samopouzdanje sa predrasudama prema neistomisljenicima (u smislu gledanja drugih kao laike u odnosu na sebe)...

Ne znam, meni deluje da su to stvari koje se jednostavno vide i osete u tudjem ponasanju prema nama i ljudima oko te neke osobe i da je zato tesko izvuci neku definiciju.
Nekako samopozudanje vezujem za odnos nas samih koji imamo prema sebi, dok je gordost ono sto se ispoljava prema drugim ljudima u vidu neke arogancije, ponosa, kada nam to samopouzdanje udari u glavi.
Banalan primer, ja sad, lupam, znam da dobro crtam i prilicno sam samouverena u svoje vestine na tom polju. Ali onog trenutka kada krenem da nekoga posmatram sa visine zbog toga, kada se uzdignem iznad nekoga ko nema iste vestine na tom polju, bilo da to radim u svojoj glavi ili sprovodim u delo, tu vec pocinje neka arogancija. Samopouzdanje je nekako...nasa unutrasnja zadovoljna strana necim koja moze potpuno da ne zavisi od drugih ljudi...Tipa, ja sam zadovoljan sobom na tom i tom planu i super mi je, zasto bih nekoga gledao kao nizi oblik zato sto taj neko nije takav kao ja?

Pa... Inat prema sebi u vidu odbrane casti ili vid samokaznjavanja...   i tu je narvno i onaj "klasicni" svima vrlo dobro poznat inat prema drugima kao mera "dokazivanja" ili nanosenja "zla"...


Ovo pitanje ti je dobro, jer se retko cuje da je neko bio gord prema sebi. (cak se vise upotrebljava rec ohol, iako je to podrazumevano ponasanje koje prvenstveno zahteva drugo/a lice/a u ulozi objekta (oholo ponasanje prema drugima))

Tako da time na neki nacin uvidjamo postojanje gordosti kod ljudi, a kao posebne celine, van glave i ponasanja coveka, nekako ne bih mogao da joj nadjem adekvatnu "primenu"... (npr. ovo vreme je bas gordo danas, veciti derbi - bice oholo, i sl. - jednostavno ne ide)  

Odlično objašnjene, obožavam tvoju oštru i linearnu logiku (što je donekle u kontradikciji sa tvojim umetničkim senzibilitetom, što je čini još moćnijom), kao i sposobnost da jasno razgraničavaš stvari, bez upetljavanja kao pile u kučine. 

Izvinjavam se samoj sebi na off-u  , morala sam Osmoj da odam priznanje jer me je još jednom oborila s nogu svojom britkošću uma. 

A kako ti se, shodno ovom objašnjenju, čini gradacija - samopouzdanje --> gordost --> oholost?
Meni nekako ima smisla, s tim da, kao što rekoh, malo ima smisla o tome pričati van svih konteksta koje ove osobine prate.