E bre Messeru bem te u primer bre. Ali slazem se ego se ne gubi nego transformise - i cak i vise od toga transformise se svest o njemu jer se razvijanjem svesnosti o sebi razdvaja covekova prava priroda pd njegove ego prirode (maske). Znaci transformise se svest da je ego covekova prava priroda i da je covek individua odvojen od ostatka sveta. Slobodna volja onako kako je mi vidimo je instrument ego-centricnog coveka - svaka akcija nastaje bez ikakve svesti (ili sa strasno malo nje) o tome sta ta akcija moze da prouzrokuje. To je uvek akcija tipa - "ja to radim jer ja tako hocu". Akcija koja ne polazi iz ega je uvek tipa - "ja to radim jer je u skladu sa univerzumom i njegovim zakonima" . Samopouzdanje kao osecaj dolazi samo kao nada i vera da je nasa akcija dobra za nas u tom trenutku. Ono gubi smisao ako uvek ZNAMO da je nesto dobro i za nas i za druge. Ali je samopouzdanje neophodno za razvoj ega do nivoa kada njega mozemo prevazici.

dodao bih ovo - shto je neko vishe vezan za ego ,njegova slobodna volja je manja.prosto da bi zashtitio taj ego on sebi prosto ne moze da dozvoli neke stvari. chovek koji je vezan za svoj ego ce se drzati staza prosechnosti i nikad nece uraditi ni neshto izuzetno ludo ali ni izuzetno pametno i hrabro.

Da u tome si potpuno u pravu. To je mozda najcesci nacin kako se formira ego-centricna licnost - identifikacijom sa masom i choporom. Kada apsorbuje seriju nametnutih pravila, uslova, zakona (citaj religija, drzava, i sl) jer "zna" da je to dobro za njega jer se tako oseca sigurni i zasticeno. Na povrsini je sve super je se sve odvija po sablonu i ustaljenim pravilima ali unutra se nalazi ili nepopunjena rupcaga emotivne praznine ili gomila frustracija i strahova zamaskiranih iza slike savrsenih i "stabilnih" i nadasve uspesnih zivota. Ego postoji tada ali vise kao fiksirani balon sapunice - izgleda spolja stabilan i veliki i mocan ali je dovoljno da se bocne malkice sa iglom sudbine i da se rasprsne kao da ga nije ni bilo. To nije ego koji moze da se razvije i nadgradi - to je opsena i iluzija zivota u kome nema ni trunke individualnosti a samim tim ni trunke ega koji moze da trassedentira u svesnost.

 Slozio bih se i ja sa dosta filozofskih misljenja i teza iznesenih ovdje, neke mi mozda i ne zvuce tj. odzvanjaju toliko jako u meni ali se probudih jednoga jutra i shvatih da su svi u pravu a da sve ostalo mirise na ego, ukrasavao ga covjek sa epitetima ili ne. Ovaj svijet je samog Boga sud i samo Njegovo igraliste jer ako postoji ista sto perfektno nije to je samo prividni dualizam. Cudno, ali po mome vidjenju svijeta ovdje ne postoji sem Boga apsolutno nista. U tom nistavilu sjedi neznalica-mudrac i samo se sa sobom druzi jer skim bi inace, samo sebe vidi jer koga bi inace, uradjeno ili neuradjeno mu isti mir daje jer se nema stiditi koga. Samo u tom nistavilu postoji samopouzdanje jer se vise nema o kome brinuti niti sa kim boriti!! Zivi bili Braco po Istini