Samo ste umorni, ili je to depresija

Depresija, bolest otupelosti, neretko dovodi do samoubistva. Kod nas je ovog meseca počinjeno nekoliko samoubistava, a već godinama se pominje da smo narod koji antidepresive uzima kao bombone. U svetu se vrše istraživanja kako bi se stalo na put opakoj bolesti koja odnosi dosta života. U Kanadi je nedavno obavljeno istraživanje čiji bi rezultati mogli da utiču na promenu načina na koji se leči depresija.

Pokazalo se, naime, da su umor i pospanost najčešći simptomi ove bolesti, i da oni najviše remete živote ljudi koji od nje pate. Kao specifične simptome svog najnovijeg "napada" depresije pomenulo ih je čak 96 odsto od ukupno 6.421 ispitanika i većina (72 odsto) je rekla da su im oni jako otežali uobičajene dnevne aktivnosti.

Manjak energije

Terapeuti kojima se obraćaju depresivne osobe retko pokušavaju da leče njihov veliki umor, pa on nastavlja da muči pacijente i onda kada ostali simptomi bolesti iščeznu. Ali otkriće kanadskih istraživača će verovatno podstaći stručnjake da postupaju drugačije. Zbog toga doktor Sidni Kenedi, koji je bio na čelu istraživačkog tima, podseća da su neki antidepresivi efikasniji od drugih kada je reč o otklanjanju umora i sanjivosti, odnosno o povećavanju energije. On kaže da su to oni lekovi koji istovremeno deluju na dve supstance u mozgu - na dopamin i na norepinefrin.

Ostali simptomi

Budući da je depresija vrlo raširena i ozbiljna bolest, nije na odmet da se spomenu i ostali simptomi, kao i njeni mogući uzroci, i načini da se ona izleči.

U česte simptome spadaju i tromost, uznemirenost, nezadovoljstvo, smanjeno interesovanje za većinu stvari, poremećaj apetita i sna, i razmišljanja o smrti ili samoubistvu.

"Okidač" za stanje potištenosti može da bude neki negativan ili traumatičan događaj, ali ako tuga koju on izazove i životni nered ne nestanu ni posle nekoliko meseci, može se slobodno reći da je čovek oboleo od depresije. Veruje se da je hemijska neravnoteža u mozgu njen osnovni uzrok. Međutim, tu hroničnu žalost i osećaj praznine i beznadežnosti mogu da izazovu i određene klimatske i geografske prilike. Recimo, nedostatak sunčeve svetlosti koji tokom zime moraju da "istrpe" stanovnici zemalja na severu Evrope.

Izazivači i lekovi

Depresiju ponekad izazivaju ili pojačavaju i određeni lekovi. U pitanju su izvesna nesteroidna antizapaljenska sredstva, steroidi, sedativi, antihistaminici, antipsihotici i lekovi za obaranje visokog pritiska.

Onima koji boluju od blaže depresije pomaže psihoterapija, ali i redovno džogiranje ili 30-minutna "oštra" šetnja. U težim slučajevima su, pored psihoterapije, neophodni i medikamenti da bi se ponovo uspostavila hemijska ravnoteža u mozgu, ili uklonio problem koji doprinosi toj neravnoteži. Depresija mora da se leči jer to nije poremećaj koji nestaje sam od sebe. Ukoliko se ništa ne čini, ona može da traje godinama. Kako naglašavaju stručnjaci, ova bolest nije znak lične slabosti i nema nikakvog razloga da je se neko stidi i zato ne traži pomoć.
S. P