Samit lidera zemalja Grupe osam u japanskom letovalištu na ostrvu Hokaido

Klimatske promene zasenile problem siromaštva


Prvi i poslednji put na samitu G-8: Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije i Džordž Buš, predsednik SAD

Tojako - Nesuglasice povodom klimatskih promena pojavile su se kao najspornije pitanje samita lidera Grupe osam industrijalizovanih zemalja koji je počeo juče u Tojaku, japanskom letovalištu na severnom ostrvu Hokaido. Šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso apelovao na lidere najbogatijih država sveta da deluju što pre u postavljanju ciljeva za smanjenje efekta staklene bašte, čime je američki predsednik Džordž Buš doveden u usamljeničku poziciju. Liderima industrijalizovanih zemalja - Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Rusije i SAD, na samitu u Japanu pridružile su se kolege iz još 15 zemalja, uključujući i osam afričkih država - Alžira, Etiopije, Gane, Nigerije, Senegala, Južne Afrike i Tanzanije, kao i predsednik komisije Afričke unije.

Očekuje se da će pitanje klimatskih promena biti u centru debate i tokom sutrašnjeg zasedanja, kad će se liderima G-8 pridružiti kineski predsednik Hu Đintao i indijski premijer Manmohan Sing. Kina i Indija kažu da razvijene zemlje moraju pokrenuti odlučnu borbu protiv globalnog zagrevanja, dok Buš kaže da zemlje u razvoju moraju podjednako biti angažovane ka istom cilju. Međutim, Bušovo mišljenje ne dele i grupe za zaštitu ljudskih prava koje kažu da je potenciranje podjednakog učešća Kine i Indije u rešenju problema klimatskih promena samo štit za sopstvene neuspehe i loš izgovor za nedelovanja zemalja G-8.
MEDVEDEV: Nema napretka u rešavanju problema raketnog štita SAD
Tojako - Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ne vidi realnog napretka u rešavanju problema protivraketne odbrane (PRO) između SAD i Rusije, izjavio je pomoćnik predsednika Rusije Sergej Prihotko. Po njegovim rečima, pitanje PRO razmatrano je prilikom bilateralnog susreta predsednika Rusije Medvedeva i Džordža Buša u okviru samita "osmorke". "Kontakti na radnom nivou o toj problematici se nastavljaju, međutim, Medvedev je konstatovao da realnog napretka nema" - kazao je Prihotko. "Nažalost, razmatraju se mnoge mnogoobećavajuće ideje, ali nam zasada nije dovoljno jasno kako će se realizovati mere transparentnosti koje nam se sada nude" - kazao je Prhotko. Predsednik Rusije rekao je u razgovoru s Bušom, da je Rusija raspoložena za normalizaciju odnosa sa Gruzijom, ali ne vidi volju Tbilisija za to, izjavio je Prihotko. RIA Novosti

Baroso je izjavio da države G-8 moraju postići dogovor između sebe kada je reč o merama u borbi protiv klimatskih promena, kao i da moraju izbeći pristup "neću učiniti ništa dok ti prvi nešto ne učiniš", koji je nazvao "pokvarenim krugom". "Ako se mi složimo onda smo u mnogo boljoj poziciji da razgovaramo s našim kineskim i indijskim partnerima, ali i drugima", izjavio je Baroso.
Zbog velikog broja populacije i rastuće stope ekonomskog razvoja, Kina i Indija su glavni emiteri štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i krivci su za globalno zagrevanje. Kina je izrazila spremnost da razgovara o postavljanju srednjoročnih i dugoročnih ciljeva za smanjenje efekta staklene bašte. Ali Peking nije promenio svoj stav kada kaže da glavnu odgovornost snose razvijene zemlje. Indija je obećala da će emisiju štetnih gasova u svojoj zemlji zadržati u granicama ispod one u razvijenim zemljama.
Japan, ovogodišnji domaćin samita Grupe-8, stavio je klimatske promene u središtu pažnje i podržava svoje američke saveznike u ideji da su neophodni širi razgovori na međunarodnom nivou. "Trebalo bi da delimo osećaj krize kao posledice klimatskih promena, i iznad svega lideri G-8 bi trebalo da se saglase da je potrebno da sve velike ekonomije učestvuju u rešenju problema", izjavio je portparol japanskom ministarstva inostranih poslova Kazuo Kodama.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Svetske banke Robert Zilik, izjavili su da bogate zemlje moraju da ojačaju napore u cilju rešenja problema siromaštva i obrazovanja koji utiču na svetsku ekonomsku nestabilnost. "Ovaj samit G-8 mora doneti nade onima bez nade, hranu onima koji je nemaju", izjavio je Zilik.
Predstavnici grupa za pružanje pomoći optužili su bogate nacije za neispunjenje obećanja da će pojačati pomoć Africi na 25 milijardi dolara godišnje do 2010. Optužbe su izrečene pre svega na račun Francuske, Kanade i Italije. Pomoć Africi bila je centralna tema samita G-8 održanog u Škotskoj pre tri godine, kada su svetski lideri obećali 50 milijardi dolara do 2010, od čega je polovina direktno namenjena Africi, kao i otpis dugova prezaduženih siromašnih zemalja.

"Da je novac predat, procenjujemo da bi pet miliona života godišnje bilo spaseno", izjavio je Čarls Abani, regionalni direktor Oxfam u Nigeriji. Ukupno, lideri zemalja G-8 isporučili su svega tri milijarde dolara Africi, navodi se u podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava. Nemačka, SAD i Britanija ispunile su svoja obećanja, dok dogovor nisu ispoštovale Francuska, Italija i Kanada.
Problem klimatskih promena ipak su zasenile probleme rasta cena hrane i goriva, koji su najavljeni kao glavne teme trodnevnog samita lidera Grupe osam. Britanski premijer Gordon Braun pozvao je da se udvostruči proizvodnja hrane u Africi, istovremeno apelujući na Britance da prestanu da bacaju hranu u cilju pomoći borbi protiv daljeg rasta cena životnih namirnica. Naime, prema studiji britanske vlade gotovo svake godine Britanci bace četiri tone hrane.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je njegova ideja, da se oformi panel stručnjaka sličan Međunarodnom panelu UN za borbu protiv klimatskih promena, naišla na međunarodnu podršku. Panel bi se bavio globalnom krizom hrane i savetovao kako predvideti i izbeći druge krize kao što je ova.

Samit u Japanu poslednji je sastanak G-8 kojem Buš prisustvuje kao predsednik SAD, dok je ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu ovo prvi put da u svojstvu predsednika Rusije prisustvuje samitu.
Za organizaciju trodnevnih razgovora svetskih moćnika, Japan je utrošio rekordne svote novca i rasporedio oko 20.000 snaga policije koji obezbeđuju grad Tojako. Na stotine demonstranata, protivnika globalizacije prati ovaj samit, tražeći od lidera industrijalizovanih zemalja da preduzmu akcije protiv globalnog zagrevanja, siromaštva i rasta cena životnih namirnica. AP

Izvor: Danas

Dogovor G8 o smanjenju emitovanja sstetnih gasova

TOJAKO, 8. jula 2008. (Beta) - Lideri osam privredno najjaccih zemalja sveta, G8, dogovorili su se danas u Tojaku, u Japanu, da do 2050.
godine smanje za 50 odsto emitovanje sstetnih gasova koji izazivaju efekat staklen basste, javljaju agencije.

Japanski premijer Jasuo Fukuda je to rekao novinarima u Tojaku gde se odrzzava samit G8. On je, medjutim, ukazao da taj dugoroccni cilj "ne mozze biti postignut bez doprinosa ostalih velikih emitera".

On je najavio da che lideri G8 na sutrassnjem sastanku s liderima najsnazznijih zemalja u razvoju zatrazziti njihovu saradnju na tom planu.

Na sutrassnjem sastanku che osim lidera G8 uccestvovati i predstavnici drugih jakih privrednih zemalja, poput Kine, Indije, Indonezije, Brazila i Juzzne Afrike.

Americcki predsednik Dzzordzz Buss je, prema neimenovanom zapadnom izvoru, "obechao samo stabilizaciju" emisije gasova do 2025. godine.

Lideri G8 ranije danas su pozvali zemlje proizvodjacce nafte da kraktoroccno povechaju proizvodnju i preradu kako bi se zaustavio rast cena na svetskom trzzisstu.

Oni su izrazili zabrinutost zbog visokog inflatornog pritiska na svetsku ekonomiju zbog povechanja cena sirovina, posebno "nafte i hrane", koji "predstavljaju ozbiljnu opasnost po stabilnost svetskog rasta" i ugrozzavaju najsiromassnije.

U ekonomskoj deklaraciji koja je jutros objavljena na samitu G8, lideri najmochnijih zemalja sveta - SAD, Velike Britanije, Rusije, Francuske, Nemaccke, Kanade, Japana i Italije, indirektno su pozvali Kinu da devalvira svoju monetu juan.

Izvor: Beta

Poziv G8 da se povecha proizvodnja nafte

TOJAKO, 8. jula 2008. (Beta-AFP) - Lideri osam industrijski najrazvijenijih zemalja i Rusije (G8) pozvali su danas zemlje proizvodjacce nafte da kraktoroccno povechaju proizvodnju i preradu kako bi se zaustavio rast cena na svetskom trzzisstu.

Oni su izrazili zabrinutost visokim inflatornim pritiscima na svetsku ekonomiju zbog povechanja cena sirovina, posebno "nafte i hrane", koji "predstavljaju ozbiljnu opasnost po stabilnost svetskog rasta" i ugrozzavaju najsiromassnije.

U deklaraciji o ekonomiji koja je objavljena na samitu G8, lideri najmochnijih zemalja sveta - SAD, Velike Britanije, Rusije, Francuske, Nemaccke, Kanade, Japana i Italije, indirektno su pozvali Kinu da devalvira svoju monetu juan.

Kad je recc o klimatskim promenama, lideri osam zemalja joss nisu postigli dogovor o tekstu deklaracije koja che omoguchiti nastavak pregovora, planiranih da se zavrsse do kraja 2009.

Lideri G8 che danas na ruccku da zavrsse taj tekst koji treba da bude objavljen tokom dana, rekli su diplomatski izvori.

Pregovaracci iz G8 koji su i dalje podeljeni po tom pitanju, radili su do rano jutros kako bi postigli zajedniccki stav.

Prema jednom evropskom izvoru, "95 odsto teksta" je jutros bilo spremno. "Optimisti smo", rekao je taj izvor.

Domachin skupa, Japan, zzeli da se u tekstu pomene da che do 2050.
godine do 50 odsto biti smanjeno emitovanje sstetnih gasova i da je neophodno definisati "srednjeroccni cilj smanjenja do 2025. godine"
bez pominjanja cifara, reklo je visse izvora.

Medjutim, americcki predsednik Dzzordzz Buss je, prema neimenovanom zapadnom izvoru, "obechao samo stabilizaciju" emisije gasova do 2025.
godine.


Izvor: Beta

Dok oni stabilizuju emisiju stetnih gasova, doci ce novo ledeno doba............

Lideri G-8 na samitu u Japanu usvojili sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova za 50 odsto
Početak borbe protiv globalnog zagrevanja

Tokaja - Lideri vodećih industrijalizovanih zemalja sveta postigli su, tokom celovečernjih razgovora u okviru samita u Tokaju, na japanskom ostrvu Hokaidu, sporazum koji predviđa da se za 50 odsto prepolovi emisija štetnih gasova, koji stvaraju efekat staklene bašte, do 2050, čime je jednim delom okončana broba protiv globalnog zagrevanja mada je daleko od potpunog kraja.
Lideri grupe osam - SAD, Japana, Rusije, Nemačke, Francuske, Britanije, Kanade i Italije, pozvali su sve velike zemlje kao što su Kina i Indija da im se pridruže u naporima da zaustave potencijalno opasan porast temperature vazduha u svetu. "Ovom globalnom izazovu može se jedino odgovoriti globalno, naročito uz doprinos svih velikih svetskih ekonomija", kaže se u zajedničkom dokumetu od pet strana lidera G-8.

MEDVEDEV: Razgovor sa Bušom nije doneo napredak

Tokaja - Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je juče da njegov prvi susret, od kada je postavljen na mesto predsednika Rusije, s američkim predsednikom Džordžom Bušom nije doneo napredak u pravcu prevazilaženja dubokih nesuglasica između dva bivša neprijatelja iz vremena hladnog rata. Rusija se protivi planovim Bušove administracije da se postave delovi raketnog sistema odbrane u Istočnoj Evropi kao i njihovoj podršci pokušajima Gruzije i Ukrajine da uđu u NATO. Medvedev, međutim, kaže da postoje pitanja povodom kojih dve zemlje dele slična stanovišta, ali da povodom prevazilaženja razlika nije načinjen značajan napredak. "Nastavićemo da razmenjujemo mišljenja", izjavio je Medvedev. Ruski lider je dodao da želi dobre donose s budućim američkim predsednikom. Medvedev se, takođe, na marginam asmaita G-8 u Japanu prvi put sastao s britanskim premijerom Gordonom Braunom ali ni ti razgovori nisu urodili plodom i rešili nekoliko spornih pitanja.
Zemlje članice G-8 bile su izložene jakim pritiscima da ispune svoja obećanja s prethodnih samita i da krenu u pravcu obnavljanja pregovora UN, koji bi izrodili novi sporazum do kraja naredne godine za borbu protiv globalnog zagrevanja, budući da Protokol iz Kjotoa ističe 2012. SAD su pozdravile potpisivanje sporazuma kao važan napredak, dok su visoki zvaničnici EU ocenili da je ovo "nova zajednička vizija" bogatih nacija kada je reč o klimi.

Bela kuća se izvinjava Berluskoniju

Tojako - "Izvini zbog toga Silvio", glasilo je u zvaničnom izvinjenju Bele kuće zbog "grube greške" načinjene prilikom distribucije, daleko od laskave, biografije italijanskog premijera Silvija Bersluskonija uoči samita Grupe - 8. Štaviše, ova greška juče je bila glavna vest na stranicama novinskih listova u Italiji. Na naslovnim stranama vodećeg italijanskog lista Korijere dela Sera juče je pisalo:"Američka greška, a potom izvinjenje". Kratak pregled biografije Bersluskonija zaturen među brojnim dokumentima u Beloj kući, dostavljen je na samitu velikih ekonomskih sila u Japanu. U biografiji, Bersluskoni se opisuje kao jedan od "najkontroverznijih lidera u istoriji zemlje. Poznat je po korupciji i porocima".

Samo pre mesec dana, Bersluskoni je ugostio Buša u Rimu nazivajući ga "ličnim i prijateljem cele Italije". Buš je na to odgovorio: "U pravu ste. Mi smo dobri prijatelji". U biografiji koju potpisuje Svetska enciklopedija biografija, navodi se da je Bersluskoni došao do političke scene bez iskustva i da je uz pomoć svoje "ogromne medijske mreže" finansirao svoju kampanju uz obećanje da će "izbrisati zloglasnu, izveštačenu reputaciju italijanske vlade kao korupcionaške". U biografiji se navodi da je Berslukoni postavljen za premijera 1994, i da su "on i njegova partija Forca Italija okrivljene za korupciju a da je Bersluskoni obećao da će je iskoreniti. U pisanom izvinjenju, portaprol Bele kuće Toni Frato izjavio je da je u biografiji korišćen jezik uvreda. "Izjavljujem da biografija ne poštuje poglede i stavove Bersluskonija, američke vlade i naroda. Izvinjavamo se Italiji i njenom premijeru zbog nenamerne greške".

U saopštenju lidera G-8 navodi se da svetski moćnici dele zajedničku viziju utvrđivanja ciljeva za smanjenje emisije štetnih gasova za najmanje 50 odsto do 2050, i dodaje da se nadaju da će se postizanju cilja pridružiti još gotovo 200 drugih država članica UN koje su potpisale sporazume o klimatskim promenama.
Japanski premijer Jasuo Fukuda, domaćin ovogodišnjeg samita, izjavio je da zemlje G-8 treba da postave pojedinačne ciljeve ali nije ukazao na njihov domet. "G-8 će primeniti agresivno, srednjoročno ukupno smanjenje emisije štetnih gasova na osnovi koja zavisi od svake zemlje pojedinačno", izjavio je Fukuda.

Potpisivanje sporazuma, međutim, odnosi se na ukupnu svetsku emisiju štetnih gasova umesto samo na onu koju proizvode bogate zemlje, a kritičari sporazuma tvrde da nije odmakao dalje od sličnog sporazuma potpisanog na prošlogodišnjem samitu G-8. Takođe, sporazum ne predviđa ni koliko na godišnjem nivou mora biti smanjena emisija štetnih gasova. "Tako mali napredak nakon cele godine ministarstkih sastanaka i pregovaranja nije samo odbačena mogućnost, već i opasan neuspeh neophodan da se zaštite ljudi i priroda od klimatskih promena", izjavio je Kim Karstensen, direktor Globalne klimatske inicijative.

Grupe za zaštitu životne sredine tvrde da je i smanjenje štetnih gasova od 50 odsto nedovoljno i zahtevaju postavljenja ambicioznih srednjoročnih ciljeva za bogate nacije kada je reč o ukidanju emisije štetnih gasova do 2020. Japan ima sopstevni nacionalni cilj kada je reč o ukidanju emisije štetnih gasova između 60 i 80 odsto do 2020, ali još nije postavio srednoročni cilj.
Sporazum o klimatskim promenama apeluje na zemlje da postave visoke ciljeve za energetsku efikasnost, predstavljanje čiste energije i tehnologija, i mobilizovanje finansijskih sredstava u cilju pomoći siromašnim zemljama da smanje svoje emisije štetnih gasova i da se izbore s efektima globalnog zagrevanja.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je da je sporazum podrška naporima UN. "Ovo je oštar signal građanima širom sveta", navodi se u saopštenju i poziva na nastavak razgovora koje su predvodile UN a čiji je cilj zaključivanje novog sporazuma na sastanku u Kopenhagenu 2009. Nemački kancelar Angela Merkel ocenila je juče da je postignuti sporazum o klimatskim promenama "veliki korak napred" u odnosu na sporazum potpisan na samitu G-8 prošle godine u Nemačkoj.

Tokom jučerašnjih razgovora lideri su, takođe, izrazili ozbiljne zabrinutosti povodom pretnji rasta cena nafte po globalnu ekonomiju. AP

Izvor: Danas

iza scene

Dometi G-8

Guliveri i patuljci - Borivoj Erdeljan

Godišnji sabor najrazvijenijih zemalja sveta više nikako ne nalikuje na prijatno "ćaskanje pored kamina", kako ga je 1975. zamislio prvi domaćin, tadašnji predsednik Francuske Žiskar d’Esten, ma koliko se i onda uz pucketanje vatre razgovaralo o neprijatnim temama. I tada je recimo nafta bila velika briga, samo što je nevolju činio skok cene na dvanaest dolara, a danas je barel na korak od sto pedeset.
Porodica Zapada (SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Kanada), 1998. pridružila se i Rusija, okupila se u svojevrsnu rodovsku zajednicu da prvenstveno ipak brine o sopstvenim potrebama.
U međuvremenu članovi G-8, a i ostali se menjanju, pa jedni nisu zaštićeni, ni drugi nemoćni. Na ovogodišnjem trodnevnem samitu u Tojaku, na japanskom ostrvu Hokaido, učesnici su ne samo gosti za galerije, kojima pripadaju mrvice još petnaest zamalja, među kojima osam iz Afrike.

Dosad je ostatak sveta najvećim delom dobijao reči utehe i razumevanja, uz izdašna obećanja siromašnima, koja su mahom ostajala prazne reči. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je otud ovaj sastanak G-8 pozvao da "dotakne međusobne izazove", pre svega astronomski skok cena hrane, "koje su okrenule unatrag kazaljke razvoja" i mračnu sliku klimatskih promena.
Klub privilegovanih više ne može da opstane kao društvo nedodirljivih. Čak i u njemu se raspravlja o drugačijoj podeli, gde su dojučerašnji statisti s pravom spremni za mnogo značajnije uloge, poput Indije, Kine, Brazila, pa i Južne Afrike, Koreje i Meksika. U osnivačko doba G-8, Delhi i Peking su bili samo "ekonomski patuljci", prvi preživljavajući na šaci pirinča, drugi ispetljavajući se iz mreže nasleđa Mao Cedunga.

Današnje stasajuće privrede, beleži "Internešenal herald tribjun", odnose "više od devedeset procenata povećane potrošnje nafte i metala od 2002. i osamdeset odsto skoka zahteva za žitaricama".
Prethodni zadrugari iz istog dela sveta, na primer Asocijacija nacija Jugoistočne Azije, i posle četrdeset godina postojanja, za stručnjake su "uglavnom tigrovi od papira". Kritični eksperti, međutim, postavljaju pitanje da li junaci novog doba dovoljno pirihvataju svoje globalnije odgovornosti ili se kriju iza paravana ranijeg siromaštva i na tome "ubiraju dividende napretka".
Kina, recimo, istovremeno brani status zemlje u razvoju i uskoro će - prema podacima sa sajtova - preteći Nemačku kao treća najveća svetska ekonomija.
Neophodno je širenje G - 8, smatra D. H. Pai Panadikar, istarživač iz Delhija, jer samo zajednički mogu da se savladaju sve nedaće, bilo da se radi o životnoj sredini, nafti ili inflaciji ili nečemu drugom. Analitičari sumnjaju u povremene pojednostavljene recepte alternative osmočlanom klubu bogatih. Pravi izazov je, akademski formulišu, "oblikovanje institucionalnih aranžmana, koji će dotaći sve bolne tačke". U praksi ništa posebno nije na vidiku.

Upućeni smatraju da se članovi G-8 više koncentrišu na svoje pojedinačne probleme nego na događaje koji dominiraju u poslednjih pet godina, zaključuje uvodničar "Gardijana". Pri tom se nabraja opštija uporedna mera po kojoj u Britaniji porodica na hranu troši petnaest odsto budžeta, a u svetu u razvoju između pedeset i osamdeset procenata.
Maštovitiji opisi pojednostavljeno predstavljaju trpezu u Tojaku: "Tanjir neće biti samo posluženje cikličnom ekonomskom krizom, posle dugog perioda snažnog rasta i niske inflacije."
Ako G-8 bude obavljao posao kako treba - a cinici zameraju da ga "uglavnom vode političari kojima manjka autoritet", piše dnevnik "Telegraf" - njegove namere neće biti samo večni spisak pustih želja, smatraju komentatori, bez ponovljenih dijagnoza i alibija osmorice da nisu čarobnjaci. Dodaju: Svakako, napuštaju Hokaido "s izvesnim idejama" i nešto opipljivih dobitaka za svet, ali sa maglovitim izgledima kad će se ostvariti. Neumoljiva činjenica je da udruženje sa čertnaest procenata stanovništva sveta raspolaže sa 65 odsto ukupnih bogatstava i kontroliše tri četvrtine svekolikih vojnih utrošaka.

Ali i - vreme iz klasične knjige za decu i odrasle engleskog pisca Džonatana Sfifta pisane 1726 - Guliverov boravak među Liliputancima je daleka prošlost. Veliki i mali se danas drugačije raspoređuju.

Izvor: Danas

G8 traži sankcije za Zimbabve
Autor: Beta, Tanjug | 08.07.2008 - 17:28



Lideri G8 su danas na samitu, koji se održava na japanskom ostrvu Hokaidu, usvojili plan smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2) za 50 odsto do 2050. godine, a dogovoreno je i da se od UN zatraži uvođenje sankcija Zimbabveu. Samit najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije - Grupa osam (G8), na kome se razgovara o pomoći Africi, političkoj situaciji u Zimbabveu, klimatskim promenama i porastu cena nafte i hrane, nastaviće se do 9. jula.

Lideri najrazvijenijih zemalja sveta složili su se na današnjem samitu u Japanu da će tražiti od UN uvođenje sankcija Zimbabveu, rekao je danas italijanski premijer Silvio Berluskoni.
"Potreba i hitnost situacije ukazuju na činjenicu nužnosti uvođenja sankcija od strane Saveta bezbednosti UN", rekao je Berluskoni i dodao da je "čak i Rusija odlučila da podrži tu odluku, koja, kako mi izgleda, treba da bude jednoglasna".
Ruski zvaničnik Aleksandar Pankin, koji se obratio novinarima u okviru samita G8, izjavio je ranije danas da je Rusija protiv uvođenja sankcija Zimbabveu "jer one nisu najbolji način", kao i da želi nastavak pregovora kako bi ta zemlja izašla iz krize.
Sedam afričkih zemalja koje su pozvane na samit G8, takođe se usprotivilo uvođenju sankcija Zimbabveu, ocenjujući da one "neće ničemu služiti".
Mugabe je nedavno ponovo izabran za predsednika Zimbabvea, a međunarodni posmatrači su te izbore, sa kojih se povukao kandidat opozicije Morgan Čangeraj, ocenili kao nedemokratske i nelegetimne.

Članice G8 - SAD, Japan, Nemačka, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Kanada i Italija - takođe su pozvale velike svetske privrede da se pridruže naporima za obuzdavanje potencijalno opasnog rasta temperature vazduha u svetu.
"Države članice G8 su zajednički došle do zaključka da smanjenje emisije CO2 od najmanje 50 odsto do 2050. treba da predstavlja globalni cilj", izjavio je japanski premijer Jasuo Fukuda, koji je i objavio vest o postignutom dogovoru.
U saopštenju za štampu "osmorke", povodom postizanja sporazuma o klimatskim promenama, navodi se da "lideri G8 potvrđuju spremnost da predvode borbu protiv klimatskih promena i ističu da je veća posvećenost i aktivnost svih velikih ekonomija od presudne važnosti u toj borbi". Lideri G8 su takođe prepoznali važnost uloge obnovljivih izvora energije u borbi protiv klimatskih promena i u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, a takođe su istakli važnost održive proizvodnje i upotrebe biogoriva, saopšteno je na samitu.
SAD su pozdravile postizanje dogovora, za koji kažu da je u skladu sa njihovim stavom da sve velike privrede, uključujući Kinu, Indiju i druge, treba da učestvuju u smanjenju emisije CO2.
Ekološke organizacije su, međutim, kritikovale dogovor, uz objašnjenje da ne predstavlja veći napredak u odnosu na saopštenje sa prošlogodišnjeg samita G8.
"Tako mali napredak nakon čitave godine ministarskih sastanaka i pregovora ne predstavlja samo propuštenu priliku, već i opasan podbačaj u odnosu na mere neophodne da se ljudi i priroda zaštite od globalnog zagrevanja", izjavila je direktorka Globalne klimatske inicijative u sklopu Svetskog fonda za prirodu, Kim Karstensen. Stručnjak za klimu iz ekološke organizacije "Grinpis", Danijel Mitler, kritikovao je dogovor rečima: "Umesto zaštite životne sredine, svet je dobio samo lepe reči".

Izvor: Blic

Zavrssen samit G8: Tri skupa u jednom

TOJAKO, 9. jul 2008. (Beta-AP) - Lideri grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G8) okonccasli su danas samit u Japanu jednoglasnom osudom nedavnih izbora u Zimbabveu, obechanjem da che se boriti protiv krize hrane u svetu i podrsskom planu da se do 2050. za polovinu smanji emisija sstetnih gasova.

Ipak, samit G8 pokazao je sve veche razlike ud odnosu na zemlje u razvoju i primorao je neke svetske lidere da priznaju da je vechina najhitnijih pitanja za njih isuvisse da bi se time bavili sami.

"Suoccavamo se sa globalnim problemima kojima su potrebna globalna ressenja", rekao je britanski premijer Gordon Braun u svojoj zavrssnoj recci.

Nemacka kancelarka bila je direktnija: "G8 visse nije dovoljna da ressi nmnoge probleme".

Domachin, japanski premijer Jasuo Fukuda ocenio je da je sustizanje moguchih globalnih kriza uccinili samit izuzetno vazznim, ali i tesskim.

"Imali smo mnogo zzucnih rasprava. Ovogodissnji samit bio je najvazzniji poslednjih godina", rekao je on.

Samit, odrzan pod velikim merama bezbednosti u udaljenom planinskom odmartalisstu na ostrvu Hokaido, bio je u stvari samit "tri u jedan".

Zajedno sa razvijenim zemljama, bili su pozvani lideri grupe pet vodechih zemalja u razvoju koje zajedno predstavljaju 42 odsto svetske populacije, kao i ssefovi sedam africckih drzzava.

Stigao je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, zatim ssefovi Svetske banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Medjunarodne agencije za energiju, Afrccke unije i Evropske komisije.

Najvecha tema trodnevnog skupa bile su, nesumnjivo, kilmatske promene.

Prvi put, G8 cciji su cclanovi SAD, Nemaccka, Francuska, Italija, Japan, Kanada, Britanija i Rusija, zajedniccki se obavezala na dugoroccni cilj da do 2050. godine emisija gasova koji izazivaju efekat staklene basste bude smanjena na polovinu.

Ipak, nisu uspeli da impresioniraju lidere vodechih zemalja u razvojku, koji su pozvali G8 na ambiciozna smanjenja trosskova jer su istorijski najvechi zagadjivacci i ekonomski najsposobniji da se adaptioraju na neophodne promene.

Na sastanku G8 i lidera Kine, Indije, Brzila i 13 drugih zemalja odrzzanom zavrssnog dana, samo tri zemlje podrzzale su deklaraciju o kilmatskim promenama koju je G8 prethodnog dana usvojila.

CCak i u tim uslovima, americcki predsednik Dzzordzz Buss pokusao je da samit opisse kao zapanjujuchi uspeh, rekavssi da su najbogatije zemlje krenule u akciju poboljssanja zzivota miliona ljudi i citiravssi nove sporazume o borbi protoiv bolesti. zasstiti okoline i promovisanju razvboja.

Ali, kineski predsednik Hu Djintao, tvrdio je da je emisija sstetnih gasova u njegovoj zemlji joss relativno niska i da ekonomski rast u zemljama u razvoju ne sme da bude zzrtvovanm.

Razlike u okviru same G8 bile su occigledne: neke evropske zemlje zzele da se emisija stetnih gasova smanji u poredjenju sa 1990.
godinom, onom kada je usvojen protokjol iz Kjota, koji SAD nisu ratifikovale, dok Japan trazzi kao osnovu sadassnji nivo.

Lideri su ostavili to mpitanje otvborenim za pregovore pod okriljem UN.

O Zimbabveu, lideri G8 izadli su osstro intonirano saopsstenje u kome se osudjuje predsednik Robert Miugabe i navodi da che biti preduzete mere protiv odgovornih za nasilje koje je dovelo do povlaccenja opozicioniog kandidata iz izborne trke.

U tom stavu, Rusija je imal isti stav kao i sedam najrazvijenijih zemalja sveta, iako je predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da ne postoje konkrtetne odluke UN o tome kako UN treba da reaguju i da li che biti preduzete dalje akcije.

(Kraj) mar/ssm

Svetski lideri zadovoljni rezultatima samita G-8 u Japanu
Položen temelj za novi sporazum o globalnom zagrevanju

Tojako - Uprkos nesuglasicama, analitičari procenjuju da je juče završeni samit Grupe-8 održan na japanskom ostrvu Hokaido po mnogo čemu bio presedan. Na jednom mestu okupio je 16 država i Evropsku uniju, lidere sedam afričkih zemalja, pet velikih zemalja u razvoju, UN i nekoliko drugih međunarodnih organizacija. Sve to je pomoglo polaganju temelja za nastavak napora UN u cilju zaključivanja novog sporazuma o globalnom zagrevanju do kraja naredne godine, budući da prva faza Protokola iz Kjotoa ističe 2012.

Američki predsednik Džordž Buš, čija je zemlja organizator zasedanja, izrazio je zadovoljstva zbog uspeha samita. "Zbog klimatskih promena sve velike ekonomije sveta moraju biti za pregovaračkim stolom", izjavio je neposredno pre povratka u Vašington. On je pozdravio potpisivanje sporazuma o smanjenju emisije štetnih gasova za 50 odsto do 2020. kao spas klimatske strategije, ističući da se nada da će konačno pomoći nacijama da budu "dobar nadzornik životne sredine". Mnoge zemlje u razvoju kažu da bi podržale čak i mnogo zahtevniji cilj da se za 80 odsto smanji emisija štetnih gasova, i traže od bogatih zemalja da najpre postave sopstvene mete pre nego što propišu slične ciljeve za zemje u razvoju.

Buš je, takođe, pohvalio svoje kolege iz G-8, čelnike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Kanade, Japana i Rusije, za njihov rad u napretku takozvane runde pregovora iz Dohe o otvaranju tržišta slobodne trgovine i saradnje u naporima SAD da se pomogne siromašnim zemljama u borbi protiv bolesti i nestašica hrane. U specijalnom saopštenju, lideri G-8 izrazili su i duboku zabrinutost zbog talasa rasta cena hrane u svetu i problema u snabdevanji upozoravajući da bi trend mogao da gurne milione ljudi u siromaštvo. Obećali su da će izdvojiti 10 milijardi dolara pomoći u hrani i poboljšanju poljoprivredne proizvodnje u pogođenim zemljama.

Analitičari navode da je ovaj samit bio je pogodna prilika za Buša da na kraju mandata spase svoju zaostavštinu kada je reč o klimatskim promenama, nakon nekoliko godina žestokih pritisaka da zauzme mnogo agresivniji pristup. "Ovo je enormni napredak za čoveka koji je osporavao tvrdnje naučnika o globalnom zagrevanju, protivio se međunarodnim ugovorima i postavljanju međunarodnih ciljeva", izjavio je Filip Klap, direktor grupe Pju za zaštitu životne sredine.

U međuvremenu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da oštra poruka lidera G-8 upućena Zimbabveu ne znači i uvođenje sankcija protiv vlade Roberta Mugabea. Medvedev je naglasio da nema "konkretne odluke" povodom toga kako bi UN trebalo da odgovore na krizu u Zimbabveu. U saopštenju lidera G-8 na kraju samita u Japanu, navodi se da je postignuta saglasnost o preduzimanju mera protiv odgovornih za prošlomesečno izborno nasilje u Zimbabveu. R. G.

Izvor: Danas