Bez razmišljanja o (mogućem) promašaju

Nekada je veliki problem za pokušaj flertovanja, pa i za komunikaciju uopšte, muško-žensku ili neku drugu, strah od promašaja. Ukoliko je ikako moguće, na taj strah bi trebalo zaboraviti ili ga ignorisati, jer može da onemogući bilo kakvu komunikaciju.

Naravno, (skoro) svakom je stalo do toga kakav će utisak ostaviti na sagovornike. To je normalno i to je u redu. I nervoza, ako baš i niste navikli da ste u društvu, ili ako se osećate nespretno i zbunjeno u prisustvu suprotnog pola, sasvim je normalna. Ono što napravi problem jeste kada je strah toliko jak da sebi u startu zacrtate da ćete sigurno u toku razgovora napraviti budalu od sebe pred svima, da će se sigurno nešto loše desiti, da ćete sigurno nešto "lupiti"... Kad sebe ubedite u to, vrlo je verovatno da će se nešto slično zaista i desiti - makar u vašoj glavi (verovali ili ne, uopšte nije isključeno da vam se čini da čudno govorite, da se osećate isprepadano, da se pitate šta li će svi misliti o vama kad se ponašate toliko smušeno, a da zapravo okolini delujete sasvim normalno, što vam potvrdi i prijatelj koji je sve vreme stajao pored vas a vi ga kasnije pitate da li ste delovali čudno).

Jedan deo tog straha čini i to što imate neka očekivanja od razgovora s određenom osobom (recimo, muškarcem ili ženom koji vam baš izgledaju interesantno i kao da bi mogli jako da vam se dopadnu). Zato bi strah mogao da bude ublažen time što ćete sebe navići na to da se upuštate u razgovor s osobama koje vam deluju zanimljivo, ali bez ikakvih očekivanja - da kažete sebi da razgovarate s njima zato jer želite da razgovarate s njima, i to je to. Kad nema očekivanja koja valja ispuniti, teško da može da bude promašaja.

S vremenom, kad se naviknete na to da pričate s osobama suprotnog pola samo zato što vam se priča s njima, bez obzira na to da li bi to moglo da se razvije u nešto, činićete to sve češće i sa sve manje straha - a kako vi budete opušteniji, tako ćete se i sagovornicima više dopadati, pa će promašaji zaista biti retki.

Izvor: Krstarica

potvrdjujem iz lichnog iskustva
 


potpuna istina

kada se ovo shvati, svaka/svaki moze biti vasha/vash

Reći ću vam kako sam ja riješio taj problem.

Kao mali sam bio dosta sramežljiv i povučen...no kada sam ušao u pubertet to se promijenilo...I znao sam negdje u sebi jednom da moram probiti led na ovaj ili onaj način .

Odabrao sam jednu djevojku na autobusnoj stanici, plave oči i kosa...znam ju ovako iz viđenja. Ništa posebno. Čekao ju da dođe na stanicu i mrtav hladan joj rekao da mi se sviđa, ostavio broj, uzela ga je, ja otišao...Isprva mi je srce jako kucalo, bio sam glup sam sebi itd, ali mogu reći kada je prošlo sat vremena osjećao sam se jako dobro zato jer sam to učinio jednom i bio svjetan da će sljedeći put biti mnogo lakše ? A ona...drugi dan sam vidjeo da ima dečka no uvijek kad se sretnemo nasmije mi se onako jebozovno Nastavak vjerojatno slijedi....

Poanta je u tome da to morate učiniti samo jednom i svako sljedeći put će biti sve veća rutina.

kada si dovoljan sam sebi tada se baš svi lijepe na tebe.

Sto jes jes