s godinama, samoca sve vise ubija...treba naci neki kompromis.

Како тек владаш кад изађеш на сунце.
 

Pametnica nasa 


Macka - 

Ja sam osoba koja bolje funkcioniše u paru.
Zapravo, sve što radim kad sam sama, radim i kad nisam sama...a mnogo toga što radim kad imam društvo, nikako ne mogu ili ne želim da radim sama.
Sve ono što mi teško pada da radim za sebe...uživanje mi je da radim za drugog, tj. nas...počevšii od kuvanja, peglanja, razvlačenja kora za pitu...prosto, moja druga polovina me inspiriše i daje mi snagu.
Imamo slične navike i potrebe, one koje nam se razlikuju ne predstavljaju problem nijednom od nas..imamo zajedničke hobije, mada i nekoliko suprotstvaljenih stavova...ali tu se već napravi kompromis i to je to.
Kad sam sama, nikad nisam sama sebi dovoljna.Na par dana mi prija samoća, ali sve preko toga, ne.

Živim sama i navikla sam se na to. Lijepo mi je i uglavnom mi samoća i odgovara. Mada, mislim da mi neće biti problem da nekad živim sa nekim... ( Ovakvo razmišljanje dođe s godinama  )

Ma ni meni, kada se i ako bude oženio, ne bi to predstavljao veći problem. Živeo sam sa cimerkom godinu dana, nije strašno. Osim dlaka. 

Ne znam koliko se može porediti život sa cimerkom i sa emotivnim partnerom...

To sam rekao posmatrajući stvar iz drugog aspekta. Dakle, da li je za mene problem uopšte deliti životni prostor sa devojkom i zaključio sam da nije.

Uostalom, nisam do sada živeo sa partnerkom, niti planiram u skorije vreme, ali verujem da nema prevelikih razlika.  Ja i Mirjana smo, iako cimeri, izgledali kao par. Grdila me je, kuvala mi, čak i prala, zajedno smo čistili, plaćali račune, ja iznosio djubre i išao u nabavku uvek... jedino što nismo spavali zajedno.