Sam svoj lekar - saveti korisni za vaše zdravlje
Umereni u svemu žive duže
Neznanje i lenjost čine nas opuštenim u dodiru s nekim rizicima

Naše telo je začuđujuće savršena konstrukcija. Kada se pravilno neguju, ćelije organizma, kojih je oko 100 biliona, sposobne su da za života od 70 ili 80 godina bez problema pobeđuju pošasti tipa kolere ili sličnih, koje važe kao iskorenjene, barem na Zapadu.

Ipak, mnogi od nas su sve bolesniji, jer organizam biva izložen raznim opasnostima. Neznanje, lenjost i potiskivanje čine nas opuštenim u dodiru sa nekim rizicima kojima smo izloženi uprkos blagostanju. Tako se mnogi ozbiljno brinu za srce, bubrege ili leđa tek kada osete bolove i kada je možda već (pre)kasno. Eksperti su izračunali da se optimalnom prevencijom može uštedeti gotovo 25 odsto svih troškova u zdravstvu.

Svake godine od posledica šloga umire oko 40.000 ljudi, iako su rizici faktora poznati, a rani pregledi mogu pomoći da se spreči najgore.

Ali ko svoje telo neguje i čuva ne povećava samo svoju šansu da duže živi, nego zaista i živi bolje. Nikome ne prija da pri planinarenju dahće i jedva diše, ili kad mora da se odrekne čaše vina uz jelo, jer jetra štrajkuje. Atrofirani mišići, oštećeni organi za detoksikaciju i zapušeni krvni sudovi nisu obavezna sudbina. To ne moraju da budu ni pokvareni zubi niti pušačka pluća. Takođe i ostali nedostaci mogu se preduprediti u izvesnoj meri pravilnim načinom života. Što pre to bolje.

Da već mali prigovor mnogo deluje, pokazuje vakcinisanje. Upala pluća, koja naročito za starije osobe može da ima smrtni ishod, lako se da suzbiti. Profesor Hajnc Jozef Šmit sa berlinskog Univerziteta kaže da, kada bi se svi ljudi od 60 godina vakcinisali, sprečio bi se značajan broj smrtnih slučajeva.

Smanji li se vakcinacijom opasnost od infekcije, ostaju još bar dve velike pretnje koje stanovnike planete pre vremena odvode u grob: oboljenja krvnih sudova i tumor.

Protiv njih se nije moguće potpuno i do kraja boriti. Ipak individualni rizik da neko bude pogođen ovom bolešću može se kod značajno smanjiti bez nekih većih napora.

Na primer, kod oboljenja krvnih sudova - fizička aktivnost sasvim sigurno smanjuje rizik od infarkta i šloga. Optimalna količina energije koju čovek od 70 kilograma za nedelju dana sa dodatnim naporima treba da potroši iznosi samo dobrih 1900 kilokalorija. To odgovara polučasovnom napornom voženju bicikla, dakle nedeljno tri i po sata. Sa tako malo muke živi se najduže, smrtni riziko doseže svoj minimum, a životno očekivanje vrhunac. Sa preko 2000 kilokalorija životno očekivanje počinje opet da tone. Dakle, da sve bude umereno važi i za ono što je dobro.
V. Vulić