Dr Ivan Todorović savetuje kako da se izborite sa hladnoćom i virusma

Najčešće zimske bolesti

Niska temperatura, izlazak iz toplog u hladno, lagano odevanje... Sigurno ćete zaraditi neku od najčešćih zimskih boljki. Reč je o blažim zdravstvenim problemima koji, ako se ne leče kako treba, mogu da prerastu u ozbiljan problem.

Prehlada

Čak 80 odsto populacije bar jednom godišnje oboli od prehlade koja se uglavnom prenosi preko ruku. Prvo što možete da preduzmete da biste se zaštitili od ove bolesti jeste da redovno perete ruke.

Ali ako ste počeli da drhtite, kijate, a nos vam curi, već ste se prehladili. Lečili je ili ne, prehlada će proći za sedam dana, ali će vam biti lakše ako pijete mnogo tečnosti i uzimate vitamine.

Savet lekara treba da potražite ako:

- temperatura prelazi 38 stepeni
- danima vas muči jak kašalj koji se ne smiruje
- limfni čvorovi na vratu su otečeni
- danima imate jaku glavobolju

Grip

Grip je zarazna bolest koja se lako prenosi i širi, a uzrokuju je virusi raznih tipova i podtipova. Virus gipa se nalazi u pljuvački i sluzi i lako se prenosi vazduhom. U vazduh viruse šaljemo kašljanjem ili kijanjem, čak i disanjem i govorom. Virus gripa se prenosi i dodirom.

Osobe obolele od gripa šire virus u vreme inkubacije, tačnije od trenutka kada virus dospe u organizam pa do pojave prvih simptoma, što je otprilike dan- dva.

Glavni simptomi gripa:

Temperatura iznad 38 stepeni

Telesna temperatura raste naglo, nekad i do 39,5, a praćena je drhtavicom. Ako se uzmu lekovi za snižavanje temperature, atipiretici, temperatura se brzo snizi, što je prati obilno znojenje. Kada delovanje leka prestane, temperatura se ponovo poveća, što ponekad uzrokuje glavobolju. Po pravilu, visoka temperatura traje tri dana.

Slabost i bol u udovima

Bol se oseća u mišićima, kostima, zglobovima. Bolesnik je uglavnom nemoćan i nema apetit.

Lečenje

Bolesnik treba da leži, posebno dok ima povišenu temperaturu, da uzima mnogo tečnosti i vitamina C, lekove protiv visoke temperature i glavobolje. Ishrana tokom bolesti treba da bude lagana, a prostoriju u kojoj se nalazi bolesnik treba redovno provetravati. Antibiotike ne treba da uzima bez konsultacije s lekarom. Grip nikada ne treba da potcenjujete. Reč je bolesti koja je mnogo ozbiljnija od prehlade i, ako se ne leči, može da izazove upalu pluća ili srčane tegobe.

Vakcina se preporučuje starijim osobama, deci i hroničnim bolesnicima.

Vakcina počinje da deluje 10-15 dana od momenta kada ste je primili, i zato je najbolje da se vakcinišete pre sezone gripa.

Sinusitis

Prodor hladnog vazduha u gornje disajne puteve pogoduje nastanku sinusitisa. Najčešće se javlja kao akutna forma, mada može da bude i recidiv hroničnog oblika. Bol u predelu korena nosa i čela, masovno curenje iz nosa, glavobolja i nekada povišena temperatura simptomi su ove neprijatnosti. Terapija antibioticima i analgeticima daje dobre rezultate.

Akutni bronhitis

I ako nije striktno zimska bolest, akutni bronhitis se često javlja zimi. Počinje prvo suvim da bi se završio sazrelim kašljem sa iskašljavanjem, umerenom telesnom temperaturom, otežanim disanjem, bolom u grudima. Reč je bolesti virusnog porekla pa, kao i u slučaju gripa, davanje antibiotika nije preporučljivo. Trebalo bi da se koriste lekovi koji pomažu iskašljavanje, suprimiraju kašalj, snižavaju temperaturu. Bolesnik treba da miruje i uzima mnogo tečnosti.

Upala pluća

Upalni proces može da nastane kako na gornjim, tako i na donjim disajnim putevima, ili da se usled neadekvatnog lečenja spusti na donje disajne puteve. Tada je reč o upali pluća.

Obično se radi o bakterijskoj upali pluća, koja je najčešće uzrokovana pneumokokom. Počinje naglo, drhtavicom, opštom slabošću, temperaturom, izrazitim bolom u grudima u vidu proboda, sa iskašljavanjem ili bez iskašljavanja.

Upala pluća se leči penicilinskim antibioticima i lekovima koji snižavaju temperatura i otklanjaju bolove.

Mirovanje je obavezan deo terapije bez kog izlečenje nije moguće.


Izvor: Blic \ Biljana Tasić