SAD: uspon „grupa mržnje”

Vašington – Ekonomska kriza čije se posledice, iako je zvanično prošla, još osećaju, demografski trendovi po kojima će američka bela većina u dogledno vreme postati manjina, zaoštravanje podela između američkih konzervativaca i liberala naročito otkako je predsednik postao Barak Obama – sve to je ovde plodno tle za umnožavanje „grupa mržnje”, kako se ovde karakterišu sve organizacije sa rasističkim predznakom, odnosno neonacističkim ideologijama.

„Pravni centar za južno siromaštvo”, nevladina organizacija koja prati politički i društveni ekstremizam, u jednom od svojih novijih izveštaja konstatuje izuzetno veliki rast baš tih grupa: od izbora Obame njihov broj je sa oko 600 porastao na više od hiljadu.

U Americi, neonacisti su od prve pojave takvih organizacija tokom 1950-ih (mada ih je bilo i pre Drugog svetskog rata), ipak na društvenoj margini. Procenjuje se postojanje 158 aktivnih neo-naci grupa sa hiljadama članova i desetinama hiljada simpatizera

Opasnost od njihovog delovanja se, međutim, ne potcenjuje, pa su, kao potencijalni teroristi, pod stalnom prismotrom Ef-Bi-Aja.

Danas je najveća takva grupa „Nacionalni socijalistički pokret”, poznat po tome što – koristeći ustavne slobode okupljanja i izražavanja – njegovi pripadnici povremeno paradiraju u nacističkim uniformama i sa eksplicitnim nacističkim simbolima.

Njihova „misija” je „velika Amerika” u kojoj državljanstvo ne bi mogli da imaju Jevreji, „obojeni” i homoseksualci. Okupljaju uglavnom mlađe ljude, uključujući i „skinhedse”. Imaju neku vrstu labave paravojne strukture, filijale u 32 od 50 američkih država, svoj veb-sajt, pa i svoju muzičku produkciju.

Pored njih deluju i „Američka nacistička partija”, „Arijske nacije”, „Nacionalna alijansa” i mnogi drugi, a u ovu kategoriju mogu da se uvrste i nacisti koji su to bili pre pojave ideologije nacizma: Kju kluks klan, danas labavo organizovana krajnje desničarska organizacija koja je zagovornik nadmoći bele rase.

Čak i uzete sve zajedno, ove neonacističke grupe su manjina koja uglavnom deluje izvan radara javnosti, kako bi mogli da se organizuju, regrutuju nove članove i prikupljaju fondove a da ih u tome ne ometaju vlasti.

---

Kad Hitlera slave na is­to­ku Evro­pe

Ras­pad SSSR-a, po­čet­kom 1990-ih, pro­u­zro­ko­vao je ve­li­ke eko­nom­ske i so­ci­jal­ne pro­ble­me u svim de­lo­vi­ma biv­še dr­ža­ve. Ne­do­sta­tak po­sla i si­ro­ma­štvo ko­ji su pri­ti­sli de­se­ti­ne mi­li­o­na lju­di stvo­ri­li su po­god­no tlo za po­ja­vu ul­tra­de­sni­čar­skih po­lu­voj­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ko­je su pru­ži­le uto­či­šte mar­gi­na­li­zo­va­nim, neo­bra­zo­va­nim, po­seb­no mla­di­ma ko­ji­ma ni­je da­ta ni­ka­kva mo­guć­nost za za­po­sle­nje.

Glav­ne od­li­ke de­lo­va­nja ru­skih neo­na­ci­sta su: ra­si­zam, an­ti­se­mi­ti­zam, isla­mo­fo­bi­ja i eks­trem­na kse­no­fo­bi­ja usme­re­na ka pri­do­šli­ca­ma iz Azi­je. Iako ne sle­de kla­sič­ni na­ci­zam, to ih ne spre­ča­va da se ki­te „sva­sti­ka­ma“ i sla­ve Adol­fa Hi­tle­ra.

Naj­i­stak­nu­ti­ja gru­pa ova­kvog po­li­tič­kog usme­re­nja je „Ru­sko na­ci­o­nal­no uje­di­nje­nje“ (RNE), ko­je pred­vo­di Alek­san­dar Bar­ka­šov. Pri­pad­ni­ci RNE tvr­de da svo­je is­po­sta­ve već ima­ju u 250 gra­do­va ši­rom ze­mlje. Se­be sma­tra­ju avan­gar­dom pred­sto­je­će na­ci­o­nal­ne re­vo­lu­ci­je i u tom smi­slu spro­vo­de i voj­nu obu­ku svo­jih čla­no­va.

„Na­ci­o­nal­so­ci­jal­na uni­ja“, ko­ju pred­vo­di Vik­tor Ja­ku­šev, ta­ko­đe ra­di na „stva­ra­nju na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve“, ali se isto­vre­me­no bo­ri i pro­tiv „po­ku­ša­ja ci­o­ni­sta da us­po­sta­ve glo­bal­nu he­ge­mo­ni­ju“. Po Ja­ku­še­vu, ma­so­ni su ho­mo­sek­su­al­ci, pri­pad­ni­ci „ni­žih ra­sa“ od­li­ku­ju se ne­do­stat­kom jed­nog hro­mo­zo­ma u od­no­su na „vi­šu ra­su“, a Je­vre­ji su „bi­o­ro­bo­ti pro­gra­mi­ra­ni da po­či­ne sa­mo­u­bi­stvo“.

Ru­ski neo­na­ci­sti su ne­dvo­smi­sle­no sta­vi­li na zna­nje da im je cilj na­sil­no pre­u­zi­ma­nje vla­sti. Svo­ju de­lat­nost „po­kri­va­ju“ ra­dom u sport­skim klu­bo­vi­ma, kao ču­va­ri re­da, obez­be­đe­nje i slič­no, što im omo­gu­ću­je do­stup oruž­ju. Naj­dra­stič­ni­ji pri­mer nji­ho­vog de­lo­va­nja je­ste od­se­ca­nje gla­va dvo­ji­ci mu­sli­man­skih imi­gra­na­ta is­pred cr­ve­ne za­sta­ve sa sva­sti­kom. Ovaj zlo­čin, sni­mljen vi­deo-ka­me­rom, u jed­nom tre­nut­ku se na­šao i na In­ter­ne­tu.

---

Neo­na­ci eks-Ju

Hr­vat­ski neo­na­ci­sti, na­sled­ni­ci usta­ške ide­o­lo­gi­je An­te Star­če­vi­ća i An­te Pa­ve­li­ća, ogla­ša­va­ju se is­pi­si­va­njem an­ti­srp­skih gra­fi­ta, skr­na­vlje­njem gro­blja i spo­me­ni­ka, ne­gi­ra­njem Ho­lo­ka­u­sta, is­ti­ca­njem usta­ških sim­bo­la, kon­cer­ti­ma pe­va­ča Tomp­so­na. Sa­da­šnji Usta­ški po­kret uglav­nom je fi­nan­si­ran iz ino­stran­stva, pa­ra­ma emi­gra­na­ta iz vre­me­na Dru­gog ra­ta i nji­ho­vih po­ro­di­ca.

U Slo­ve­ni­ji je re­gi­stro­van rast po­pu­lar­no­sti neo­na­ci i neo­fa­ši­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je svo­je po­sto­ja­nje bra­ne la­žnim pa­tri­o­ti­zmom ši­re­ći mr­žnju i ne­to­le­ran­ci­ju za­sno­va­nu na ra­snoj i et­nič­koj osno­vi. Pr­vi skin­hed­si re­gi­stro­va­ni su još 1984. a po­seb­no im je pri­vlač­na kse­no­fo­bič­na Slo­ven­ska na­ci­o­nal­na stran­ka či­ji je slo­gan „Slo­ve­ni­ja Slo­ven­ci­ma“.

U BiH je fe­bru­a­ra 2010, po mo­de­lu Han­džar di­vi­zi­je, for­mi­ran Bo­san­ski po­kret na­ci­o­nal­nog po­no­sa ko­ji je kao svo­je ne­pri­ja­te­lje pre­ci­zno od­re­dio: „Je­vre­je, Ro­me, čet­ni­ke, hr­vat­ske se­pa­ra­ti­ste, Ti­ta, ko­mu­ni­ste, ho­mo­sek­su­al­ce i crn­ce“.

Neo­na­ci­zam u Sr­bi­ji, ko­ji po­či­va na na­ci­o­nal­nim i ver­skim fak­to­ri­ma, re­pre­zen­tu­je „Na­ci­o­nal­ni stroj”, gru­pa ko­ja je or­ga­ni­zo­va­la mno­ge in­ci­den­te i či­ji su li­de­ri pred su­dom.

---

Evropski marš

Uprkos podsećanjima na strahotnu prošlost, neonacizam ponovo oživljava u Evropi.




Neonacizam doživljava procvat širom Evrope. Uprkos podsećanjima na strahotnu prošlost, dokumentima, filmovima i serijama, uprkos opomenama, školskim štivima i zakonskim zabranama – zlo ponovo preti.

Ne radi se o apstraktnom pojmu koji opisuje ponašanje ili verovanja jedne supkulture. Neonacisti ne žive u podzemlju, ne izlaze iz svojih skrovišta kada padne noć. Oni su učitelji, kompjuterski eksperti, prodavci, muzičari... Mogu da budu naše kolege, susedi.

Posredni i neposredni uticaj neonacističkih organizacija raste od Holandije i Belgije, preko „desničarskog bastiona” srednje Evrope – Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke – do Balkana.

Sve je više parlamenata u čijim sazivima sede ultradesničari koji su na funkciju dospeli uz podršku neonacista.

U Francuskoj su neonacističke organizacije zabranjene, ali mnoge se legalno kriju iza registrovanih ultradesnih grupacija poput Trećeg puta ili Novog otpora koji nastupa pod sloganom „Manje leftizma! Više fašizma!”.

U Italiji nacističkoj ideologiji bliske organizacije već decenijama opstaju kao parlamentarne stranke.

U Nemačkoj je po završetku rata, pod nadzorom saveznika, izvršena striktna „denacifikacija”, ali posle ujedinjenja 1990. neonacističke grupe dobijale su sve više pristalica, posebno među mladima iz bivše DDR koji su negovali omrazu prema komunizmu i averziju prema Slovenima – posebno Poljacima – ili Turcima.

Kako je proizvodnja nacističkog propagandnog materijala zabranjena, uvozi se iz SAD, Skandinavije, Mađarske ili Italije. Izmišljaju se novi simboli koji asociraju na svastiku.

Najjača stranka kojoj se pripisuje ova orijentacija jeste Nacionalna demokratska partija. Mnoge grupe koje isplivaju na površinu zabranjene su, ali stalno se stvaraju nove.

Britanski neonacisti predstavljaju širok front stranaka koje su pre svega usmerene na „čišćenje” društva od drugih etničkih i verskih grupa. Britanska nacionalna partija Hitlerovog obožavaoca Džona Tindala, koja otvoreno poriče Holokaust, predvodi listu od najmanje desetak takvih stranaka – ideološke dece Britanske unije fašista i nacionalsocijalista sera Osvalda Mozlija koja je zabranjena 1940.

U Bugarskoj je registrovano pet stranaka neonacističke orijentacije, u Grčkoj dve: Krisi avji (Zlatna zora) i Mavros Krinos.

U Slovačkoj su pripadnici neonacističke grupe Slovenska pospolitost angažovani u obračunima sa Romima, a prošle godine su u Bratislavi sprečili održavanje prve parade LGBT populacije. Slave Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa, a u Novom Sadu su ruku pod ruku sa srpskim neonacistima obeležavali godišnjicu rođenja Hajnriha Himlera.

U mađarskom parlamentu otvoreno neofašistička stranka Jobik, poznata po podršci ideji gradnje koncentracionih logora za mađarske Rome, partner je vladajućeg Fidesa premijera Viktora Orbana. Izveštaji govore da postoji najmanje osam tajnih logora za stalnu obuku neonacista, uključujući i onaj ekstremnog Mađarskog nacionalnog fronta, namenjen kandidatima koji dokažu da nisu jevrejskog ili romskog porekla. Vizentalov centar upozorava da Mađarska „tone u ambis rasne mržnje”.

U susednoj Austriji, Hitlerovoj domovini u kojoj je u vreme fašizma bilo registrovano 500.000 nacista, Partija slobode Hajnca Kristijana Štrahea uspinje se ka političkom vrhu zahvaljujući raznim neonacističkim udruženjima građana. Neonacisti lajt bi prema ispitivanjima javnog mnjenja danas osvojili preko 40 odsto glasova – obnavljajući mučna sećanja na uspon nacista tridesetih godina prošlog veka.

U Belgiji od 2004. dominira neonacistička organizacija „Krv, zemlja, čast i odanost” koja se često sukobljava sa snagama reda.

---

Od neo­na­ci­sta, sa mr­žnjom

Oži­ve­li su i po­no­vo di­žu gla­vu. Spre­ma­ju se da da­nas sla­ve ro­đen­dan Adol­fa Hi­tle­ra.

Pre jed­ne de­ce­ni­je mla­di sa ul­tra­de­sni­ce bi­li su „na­ci-gu­bit­ni­ci”. Da­nas je, ka­žu, „sa­svim OK bi­ti na­ci­sta”. Nji­ho­vi iz­bor­ni re­zul­ta­ti to po­tvr­đu­ju: sti­gla je no­va ge­ne­ra­ci­ja mla­dih obra­zo­va­nih neo­na­ci-ak­ti­vi­sta sprem­nih da pre­u­zmu du­žno­sti.

Pro­da­ju si-di­je­ve na ko­ji­ma pla­vo­ko­se de­voj­či­ce umil­no pe­va­ju o su­pre­ma­ci­ji be­le ra­se. Kre­i­ra­ju vi­deo-igri­ce u ko­ji­ma je oba­ve­zno ubi­ti sva­kog tam­ne pu­ti. Štam­pa­ju ma­ji­ce sa krip­to-po­ru­ka­ma. Ga­bri­je­le Adi­nol­fi, osni­vač ita­li­jan­ske neo­na­ci­stič­ke gru­pe Ter­ca po­si­zi­o­ne, tre­ća po­zi­ci­ja, ja­sno ka­že: „Je­di­ni na­čin da da­nas bu­de­te fa­ši­sta je­ste da bu­de prag­ma­tič­ni.”

Ima­ju sa­vr­še­nu ko­man­du nad ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma 21. ve­ka. Od In­ter­ne­ta do kon­ce­ra­ta. Neo­na­ci mu­zič­ka fir­ma Pan­cer­fa­ust re­kords uspe­šno po­slu­je pod slo­ga­nom: „Mi ne sa­mo da za­ba­vlja­mo de­cu ra­si­ste, mi ih pra­vi­mo.”

Ne ve­ru­ju me­di­ji­ma i for­mi­ra­ju sop­stve­ne pres-agen­ci­je i saj­to­ve ka­ko bi ši­ri­li svo­je ide­je mr­žnje, ra­si­zma, ho­mo­fo­bi­je, an­ti­se­mi­ti­zma...

Oni su Nem­ci, Bri­tan­ci, Ru­mu­ni, Fran­cu­zi, Ru­si, Ita­li­ja­ni, Šve­đa­ni... Eks­trem­na de­sni­ca po­sta­la je vo­de­ća po­li­tič­ka sna­ga me­đu oni­ma od 15 do 30 go­di­na u Ho­lan­di­ji, Austri­ji i Re­pu­bli­ci Če­škoj. Nji­hov uti­caj ra­ste.

Iako su neo­na­ci­stič­ki sim­bo­li u mno­gim ze­mlja­ma za­bra­nje­ni, nor­me, vred­no­sti, ve­ro­va­nja i ci­lje­vi ove sup­kul­tu­re po­sta­ju glo­bal­ni fe­no­men sa ra­stu­ćim bro­jem me­đu­sob­no po­ve­za­nih i or­ga­ni­zo­va­nih gru­pa.

Neo­na­ci­sti ima­ju naj­ma­nje če­ti­ri ve­li­ke me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je či­je se član­stvo u Evro­pi pro­ce­nju­je na mi­li­on lju­di.

Već du­že od de­ce­ni­je auto­bu­si­ma iz svih kra­je­va Evro­pe do­la­ze u Dre­zden ka­ko bi go­di­šnji­ce sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja 13. fe­bru­a­ra 1945. zlo­u­po­tre­bi­li za glo­ri­fi­ko­va­nje na­ci­stič­kog Tre­ćeg raj­ha i pro­tu­ra­nje te­ze da „ni­jed­na stra­na ni­je bi­la ma­nje ne­hu­ma­na od dru­ge”. Če­ški neo­na­ci­sti i šved­ski fa­ši­sti dra­gi su go­sti na fe­sti­va­li­ma ko­je or­ga­ni­zu­je Bri­tan­ska na­ci­o­nal­na par­ti­ja. Ovog mar­ta mar­ši­ra­li su u Vil­nju­su u Da­nu ne­za­vi­sno­sti Li­tva­ni­je.

U Ame­ri­ci je utvr­đe­no po­sto­ja­nje 158 ak­tiv­nih neo­na­ci­stič­kih gru­pa sa hi­lja­da­ma čla­no­va i de­se­ti­na­ma hi­lja­da sim­pa­ti­ze­ra. Po Či­leu skr­na­ve si­na­go­ge i je­vrej­ska gro­blja.

Hi­tle­ro­vo sled­be­ni­ci usu­di­li su se da se po­ja­ve čak i u Izra­e­lu, ne oba­zi­ru­ći se na šest mi­li­o­na Je­vre­ja ko­je su nji­ho­vi ido­li po­bi­li to­kom Ho­lo­ka­u­sta.

Izvor: Politika

igrom slucaja bio sam jednom na proslavi rodjendana hitlera,posle dosla murja uplasili se da cemo sa te manifestacije da udarimo po ciganskoj mali

I sta bi na kraju, jeste napali Marinkovu Baru? 

ma jok ovi kerovi oduzeli zastave i obelezja protivpravno posto tada a mislim i sada nisu zabranjeni zakonom,skup su rasturli iz predostroznosti kako rekose,tj iz navodnog straha od osvajanja i etnickog ciscenja plemena iz bangladesa,e posle se ispostavilo da je neko od ovih seljaka mestana antifasista to prijavio

Danas nam je divan dan 

Колико треба бити ретардиран Србин па славити хитлеров рођендан? 

Ко каже да су то Срби?

+1

bagra
sljam ogavni
Sta,sad je desnica odmah po difoltu neonacizam  

Jeste sad, 17 milijardi  

Moja osnovna skola se nekada zvala "20. april", posle su promenili ime u Nikola Tesla 

Ovo je nazalost realnost.
Ovi pokreti su vec dosta jaki u Evropi,a i u Rusiji,i postaju sve jaci.
Nisam znao da su se prosirili(bas u tom obliku) i na Debeloguziju,ali,dobro,za to me ionako zabole.  Tamo nek se makljaju i ubijaju kolko oce. 

Ili Sloven.

Mislim,to je prosto jadno.Ko Stokholmski sindrom,malte ne.


p.s.-ovo,ako bude nastavilo ovako da se razvija i jaca,ce postati veliki globalni problem.Za sve ljude.
Jer,neonacisti su uvek nevidjeno zadrti.Ako ne zelite sa njima da lemate nekog,vi niste neutralan,vi ste njima protivnik.
To su zadrte budale koje znaju samo za nasilje i crno-beli pogled na sve.