Egzekucija Huseina u 4 ujutro

Bagdad -- Sadam Husein biće pogubljen u 06.00 po iračkom vremenu (04.00 po srednjevropskom), saopštio je savetnik iračkog premijera.


Smrtna kazna Huseinu


Prema rečima drugog neimenovanog iračkog zvaničnika, pogubljenje je dogovoreno na sastanku zvaničnika SAD i Iraka. "Vreme je dogovoreno. To će biti urađeno u šest sati ujutro", rekao je irački zvaničnik i dodao da će američka vojska predati Sadama iračkim vlastima neposredno pre izvršenje smrtne kazne. Advokati odbrane apeluju na UN da hitno blokira izvršenje.

Ranije tokom dana, sudija iz veća koje je u utorak potvrdilo smrtnu presdu Sadamu Munir Hadad rekao je da su sva dokumenta potrebna za izvršenje smrtne kazne spremna. Među potrebnim dokumentima je i naredba za pogubljenje poznata kao "crveni karton" koja se mora dostaviti načelniku zatvora, gde bi trebalo da se izvrši kazna. Sličan dokument je korišćen u iračkim sudovima za vreme Sadamove vladavine.

Snage SAD su podigle mere bezbednosti zbog mogućeg nasilja, dok su u "zelenoj zoni" okupili Iračani koji žele da prisustvuju izvršenju smrtne
kazne. Medju njima su muslimanski sveštenici, državni zvaničnici i članovi porodica žrtva Sadamovog režima.




Današnji izveštaji svetskih kuća i agencija bili su kontradiktorni kako po pitanju da li je Sadam Husein isporučen Iraku, tako i o tome kada će biti obešen.

Izvor:B92

Au ne valja nije HRISCANSKI.Bice tamo Hausa

Sadam čeka pogubljenje

Bivši irački lider Sadam Husein se u četvrtak oprostio od dvojice polubraće i tom prilikom bio je odlično raspoložen, izjavili su njegovi advokati.

Visoki irački zvaničnici demantovali su juče tvrdnje Vašingtona da će smrtna kazna nad Sadamom Huseinom biti izvršena ovog vikenda i izjavili da se neki članovi kabineta čak zalažu za to da se pogubljenje odloži za mesec ili više dana. Ali šiitski premijer Nuri al Maliki, koji je zahtevao da se svrgnuti predsednik pogubi ove godine zbog ubijanja i tlačenja šiita, naglašava da neće biti „preispitivanja, niti odlaganja izvršenja presude nad zločincem Sadamom“.

Vođe kurdske manjine insistiraju da se završi drugo suđenje Sadamu, koje je u toku, za genocid nad Kurdima osamdesetih godina prošlog veka, pre nego što Sadam završi na vešalima. Jedan branilac je izjavio da veruje da se lako može desiti da Sadam Husein ipak bude obešen u subotu, pošto je advokatima rečeno da pokupe njegove stvari. Iračko Ministarstvo pravde, koje je zaduženo za egzekuciju, demantovalo je da je preuzelo Huseina od njegovih američkih tamničara i naglasilo da po zakonu ne može da ga pogubi još skoro mesec dana, to jest najranije 26. januara, kad ističe 30 dana od presude apelacionog suda.

„Amerikanaca se ne tiče kada ćemo ga pogubiti“, rekao je visoki zvaničnik Ministarstva pravde nakon što je jedan američki funkcioner nagovestio pogubljenje u subotu.

Dvojica visokih članova vlade izjavila su za Rojters da ne očekuju izvršenje smrtne kazne u narednih nekoliko dana, između ostalog zbog verskih praznika koji traju do 7. januara.


ivor: www.blic.co.yu

Gotovo....

Ameri su zedni krvi, jebe se njima sa muslimanske praznike....

Vise o svemu:

www.cnn.com

budale , dok je bio ziv bio je kriminalac i tiranin , sad je postao muchenik i legenda ...

Bivši irački lider Sadam Husein obešen noćas u Bagdadu

 Sadam Husein je obešen posle kontroverznog
procesa, tokom kojeg su u velikoj meri zanemarivana
prava optuženog i odbrane, ali i jasnih upozorenja da će izvršenje smrtne kazne dovesti do novog talasa nasilja u komplikovanom sukobu između šiita, sunita i Amerikanaca

Za sunite, čiji je on poslednji veliki lider, Sadam
Husein će smesta postati mučenik, što bi moglo
doneti nove glavobolje administraciji u Vašingtonu, ali će među iračkim šiitima i Kurdima, bez dileme, početi veliko slavlje. Reagujući na upozorenja o novom talasu nasilja, američke snage podigle su nivo opreza do maksimuma, spremajući
se na čitav niz mogućih napada najrazličitijih grupa
sunita, uključujući i pobunjenike bliske Al kaidi
Osame bin Ladena. Mada javnost nema preteranu dilemu oko pozitivnosti istorijske uloge bivšeg iračkog lidera, jednako je malo nedoumica vezanih za nepristrasnost suda u Bagdadu, posebno pošto su tamošnje vlasti, prema slobodnom nahođenju, tokom procesa menjali sudije.
Izvor

Pogubljen Sadam Husein

30. decembar 2006.
Izvor: B92, Beta

Bagdad -- Sadam Husein, osuđen zbog zločina protiv čovečnosti, pogubljen vešanjem danas oko 6 sati po lokalnom (4 sata po srednjeevropskom) vremenu.
Kazna je izvršena u severnom Bagdadu na nepoznatoj lokaciji, kako bi se izbegli mogući sukobi sa sledbenicima Sadama Huseina. Mala grupa Iračana prisustvovala je pogubljenju. Oni su bili prisutni kada je sudija čitao presudu Huseinu, dok je on držao u ruci Kuran. Straža je bila pod maskama. Husein je zatim obešen.

Iračka televizija prikazala je danas egzekuciju javnosti kao dokaz pogubljenja, ali nije prikazano samo vešanje.

Građani koji slave u manjim grupama mogu se videti i na ulicama iračkih gradova, naročito u šiitskim krajevima zemlje, ali i u iračkim iseljeničkim porodicama u SAD.

Evropska unija ocenila je vešanje Huseina kao varvarski čin, s obzirom na to da se EU oštro protivi smrtnoj kazni.

Američki predsednik Džordž Buš je izjavio da je pogubljenje bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina "važna etapa" za demokratiju u Iraku, ali je priznao da to neće zaustaviti talas nasilja u toj zemlji.

Maliki: Pravda u ime iračkog naroda
Irački premijer Nuri al-Maliki pozdravio je pogubljenje Sadama Huseina, koga je nazvao "kirminalcem", i pozvao na pomirenje pristalice bivšeg režima "čije ruke nisu umrljane krvlju".

"Pravda je sprovedena u ime iračkog naroda egzekucijom kriminalca Sadama koja čini nemogućom povratak diktature i jedne partije", naveo je Maliki u saopštenju.

"To je lekcija svim despotima koji čine zločine protiv njihovog sopstvenog naroda", kazao je on.

Vatikan: Tragična vest
Pogubljenje bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina je "tragična vest", saopšteno je danas u Vatikanu.

"Postoji opasnost da se sada pothranjuje duh osvete i da se seje nasilje", izjavio je portparol Vatikana, otac Federiko Lombardi.

"To je razlog za tugu, iako je reč o osobi odgovornoj za teška dela. Stav Katoličke crkve, koja se protivi smrtnoj kazni u svakoj prilici, treba i ovog puta da se ponovi", rekao je otac Lombardi.

"Ubijanje jednog osuđenika nije put ka izgradnji pravde i pomirenju društva", kazao je portparol Vatikana.

Hamas: Političko ubistvo
Pogubljenje svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina predstavlja "političko ubistvo" i "krši sve međunarodne zakone", izjavio je portparol palestinskog pokreta Hamas Favzi Barhum.

Barhum je ocenio kao "nepravedno" suđenje Sadamu Huseinu, kao i dan za pogubljenje, pred početka Kurbam bajrama.

"To je poruka arapskom svetu: Amerikanci su uputili pretnju svim Arapima", rekao je Barhum u ime Hamasa, koji je vladajuća palestinska stranka.
Izvor

Pogubljen Sadam Husein
Subota, 30. decembar 2006. 10:08

Bivši irački predsednik Sadam Husein pogubljen je u subotu u Bagdadu, tačno u šest časova po lokalnom vremenu, javile su agencije.

"Da, on (Sadam Husein) je pogubljen", izjavio je američki neimenovani visoki zvaničnik.

Iračka državna televizija javila je da je pogubljen i Sadamov polubrat Barzan al-Tikriti i bivši sudija Avad al-Bandar, koji su obuhvaćeni istom optužnicom kao i bivši irački diktator.

"Sadam se mirno popeo na vešala. Bio je odlučan i hrabar", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Moafak Al-Rubaj i dodao da "nije pružao otpor, nije ništa tražio".

"U ruci je držao Kuran, koji je želeo da se nekome pošalje. Uzeto je ime kome je želeo da pošalje Kuran i obećano mu je da će to biti učinjeno", rekao je savetnik.

"U jednom trenutku je okrenuo glavu prema meni i rekao mi je 'Nemojte se plašiti, osećaj je vrlo čudan'", ispričao je irački savetnik.

Sadam Husein je imao obe ruke vezane za vreme pogubljenja. Al-Rubaj je rekao da nijedan stranac nije prisustvovao vešanju.

"Prvo je pogubljen Sadam, zatim Barzan i onda Avad al-Bandar", navodi se u izveštaju televizije koja emituje patriotske pesme i poruku "Sadamovo pogubljenje označava kraj mračnog perioda iračke istorije".

U izveštaju državne televizije se navodi da je pogubljenje "snimano kamerom i fotografisano".

Porodica će odlučiti o mestu sahrane

Telo bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina možda će biti prebačeno van Iraka, izjavio je jedan od njegovih advokata.

Nadžib Nuaimi rekao je za televiziju Sky news da je na Sadamovoj porodici da odluči gde bi mogao da bude sahranjen.

"Mi tražimo da nam tela (Sadama Huseina, Barzana al Tikritija i Avada al-Bandara, takodje pogubljenih) budu predata i prebacićemo ih van Bagdada, van Iraka", rekao je on.

Advokat je rekao da nema saznanja da će telo Sadama Huseina biti sahranjeno u njegovom rodnom gradu Tikritu. Prema njegovim rečima, iračke vlasti nisu dozvolile Sadamu Huseinu poslednji susret sa porodicom.

Za sada se ne zna lokacija na kojoj je pogubljenje izvršeno, kako bi se izbegli eventualni sukobi sa pristalicama Sadama Huseina, ali se veruje da je to najverovatnije unutar ili izvan zaštićene "zelene" zone koju u potpunosti kontrolišu američke trupe.

Ispred te zone okupio se velikih broj Iračana koji nose nacionalne zastave i raduju se.

Prethodni dan je bio obeležen nedomicama da li će smrtna kazna biti izvršena sada ili posle proslave Kurbam bajrama. Analitičari procenjuju da bi pogubljenje moglo da obraduje pripadnike šiita, ali i da razgnevi sunitsku manjinu, kao i Kurde koji su se nadali da će Sadamu biti sudjeno zbog genocida nad ovim narodom.

Kako su rekli neimenovani irački zvaničnici, vreme pogubljenja je dogovoreno na sastanku zvaničnika SAD i Iraka u petak, 29. decembra.

Pogubljen zbog ubistva 148 šiita

Sadam Husein osudjen je 5. novembra 2006. na smrtnu kaznu vešanjem, a smrtna kazna izrečena je još dvojici njegovih najbližih saradnika.

Jedan od optuženih osudjen je na doživotni zatvor, trojica na vremenske kazne, a jedan je oslobodjen.

Presudu je u utorak, 26. decembra, potvrdio apelacioni sud i naredio da se pogubljenje izvrši u roku od 30 dana.

Optužnica protiv Sadama je podignuta 17. jula, a sudjenje je počelo 19. oktobra 2005.

Husein i sedam bivših pripadnika njegovog režima optuženi su za ubijanja, mučenja, nasilna proterivanja i nezakonita pritvaranja tokom masakra više od 140 šiita u iračkom gradu Dudžail, 1982. godine.

Masakr u Dudžailu, zbog kojeg se Huseinu sudilo, bio je krvava odmazda za pokušaj njegovog ubistva, 1982. godine.

Izvor

Različita reagovanja o pogubljenju Sadama
Subota, 30. decembar 2006. 10:09

Svetski zvaničnici različito su reagovali na pogubljenje bivšeg iračkog predsednika Sadam Huseina.

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je pogubljenje bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina "važna etapa" za demokratiju u Iraku, ali je priznao da to neće zaustaviti talas nasilja u toj zemlji.

"Pogubljenje Sadama Huseina obeležava kraj jedne teške godine za irački narod i naše vojnike", rekao je Buš novinarima na svom ranču u Krafordu u državi Teksas, prenose agencije.

Irački premijer Nuri al-Maliki pozdravio je pogubljenje Sadama, koga je nazvao "kirminalcem", i pozvao na pomirenje pristalice bivšeg režima "čije ruke nisu umrljane krvlju".

"To je lekcija svim despotima koji čine zločine protiv njihovog sopstvenog naroda", rekao je irački premijer.

Medjutim, u Vatikanu smatraju da je pogubljenje bivšeg iračkog predsednika je "tragična vest".

"Postoji opasnost da se sada pothranjuje duh osvete i da se seje nasilje", izjavio je portparol Vatikana, otac Federiko Lombardi.

"To je razlog za tugu, iako je reč o osobi odgovornoj za teška dela. Stav Katoličke crkve, koja se protivi smrtnoj kazni u svakoj prilici, treba i ovog puta da se ponovi", rekao je portparol Vatikana.

Šefica britanske diplomatije Margaret Beket izjavila je da je "Sadam Husein platio" i podsetila da "britanska vlada ne podržava smrtnu kaznu ni u Iraku ni bilo gde drugde". Ona je rekla da reaguje u ime cele vlade i da se premijer Toni Bler neće oglasiti.

"Francuska, koja se zajedno sa evropskim partnerima zalaže za ukidanje smrtne kazne, primila je k znanju pogubljenje Sadam Huseina", saopštilo je francusko Ministarstvo inostranih poslova, a prenosi APF.

U saopštenju se dodaje da "Iračani sada treba da se okrenu budućnosti i da rade na pomirenju i nacionalnom jedinstvu".

Predstavnici ruskog parlamenta ocenili su danas da će pogubljenje Sadama Huseina destabilizovati situaciju u Iraku i na području Zaliva.

"Reč je o odluci koju je donela nova Vlada u iraku u skladu sa vladavinom prava. Mi to poštujemo", saopštilo je japansko Ministarstvo spoljnih poslova.

Australija, koja se protivi primeni smrtne kazne, saopštila je da "poštuje" odluku iračkih vlasti, što je izjavio šef australijske diplomatije Aleksandar Dauner.

"Sadam Husein je bio odgovoran za strašna i brojna kršenja ljudskih prava, ali njegova dela, ma koliko bila brutalna, ne mogu da opravdaju njegovo pogubljenje", izjavio je predstavnik organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman Rajts Voč Ričard Diker.

Izvor

Biografija Sadama Huseina
Subota, 30. decembar 2006. 09:10

Sadam Husein je rodjen 28. aprila 1937. u selu al-Avji, nedaleko od grada Tikrita (150 kilometara severno od Bagdada), a oktobra 1956. se pridružio pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti, i postao pripadnik militantnog krila u svearapskoj BASS partiji.

Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Sadam je 1959. učestvovao u neuspelom atentatu na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema, posle čega je pobegao iz zemlje.

U zemlju se vratio 1963, ubrzo nakon dolaska BASS partije na vlast vojnim udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam je uhapšen i zatvoren. U medjuvemenu je izabran za zamenika generalnog sekretara BASS partije.

Sadam i pripadnici BASS partije, uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim pučem svrgnuli su jula 1968. predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast u Iraku.

Taj datum (17. juli) se uzima kao početak Sadamove vladavine, iako je formalno za predsednika Iraka izabran jula 1979.

Naredne godine započinje osmogodišnji rat sa Iranom.

Invazija na Kuvajt i sankcije

U martu 1988. iračke vlasti su hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam vojnih operacija.

I nakon zvaničnog primirja u iransko-iračkom ratu krajem avgusta 1988, čime je praktično prestao rat izmedju te dve države, Irak je nastavio kampanju protiv Kurda.

U avgustu 1990. iračka vojska je izvršila invaziju na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Bagdadu, a januara naredne godine SAD, Velika Britaniija i Francuska pokrenule su vazdušne udare na Irak, kao odgovor na iračku invaziju. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt oslobodjen.

Savet bezbednosti UN je iste godine Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje, kao i projektile velikog dometa, ali tek četiri godine kasnije vlasti u Bagdadu su prvi put zvanično priznale da poseduju biološko oružje.

Početkom 1998, tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofi Anana, irački predsednik pristao je na formiranje specijalne grupe inspektora UN, koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.

Uhapšen 14. decembra 2003.

U oktobru 2002. održan je referendum na kojem je, prema saopštenju iračkih vlasti, Sadam sa 100 odsto glasova dobio novi mandat. Irački parlament je prethodno odlučio da Sadam bude jedini kandidat na izborima.

Sadam je u više navrata negirao optužbe da Irak poseduje bilo koje zabranjeno oružje i demantovao bilo kakve veze sa Al Kaidom. U martu 2003. u Iraku je proglašeno stanje borbene gotovosti, a medjunarodne koalicione snage pod vodjstvom SAD ušle su na iračku teritoriju.

Istovremeno, američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum Sadamu da u roku od 48 sati sa dva sina napusti zemlju ili će se suočiti sa ratom, što je irački predsednik odbio.

Sadam je uhapšen 14. decembra 2003. u svom skloništu u Tikritu, nakon devet meseci potrage američko-britanskih snaga.

SAD su poslednjeg dana juna 2004. prelaznoj vladi Iraka predale pravnu nadležnost nad Sadamom i 11 iračkih zvaničnika. Taj pravni transfer je značio da Sadam i ostali nisu više ratni zatvorenici kojima Ženevska konvencija garantuje prava, već počinioci krivičnih dela kojima će se suditi u skladu sa iračkim zakonom.

Osudjen je 5. novembra 2006.

Optužnica protiv Sadama je podignuta 17. jula 2005, a sudjenje je počelo 19. oktobra te godine. Sadam i sedam bivših pripadnika njegovog režima optuženi su za ubijanja, mučenja, nasilna proterivanja i nezakonita pritvaranja tokom masakra 148 šiita u gradu Dudžail, 1982. godine.

Masakr u Dudžailu, zbog kojeg se Huseinu sudilo, bio je krvava odmazda za pokušaj njegovog ubistva 1982. godine.

Svrgnuti irački diktator je tokom sudjenja priznao da je odgovoran za ubistvo 148 šiita koje je na smrt osudio njegov Revolucionarni sud ali je insistirao da njegove akcije nisu bile kriminalne budući da su šiiti pokušali da ga ubiju.

Bivši irački predsednik osudjen je 5. novembra 2006. na smrtnu kaznu vešanjem, a 26. decembra Apelacioni sud je potvrdio presudu.

Protiv Sadama je u toku bio i sudski proces po optužbi za genocid nad iračkim Kurdima 1988. Prema optužnici, u vojnoj kampanji protiv Kurda Sadamov režim je likvidirao više od 180.000 Kurda.
Izvor