luchini
Ti si jedan mali licemer,koji  toboz kroz osudu Jasenovca,pljuje na sve ono sto se u Jasenovcu desilo
tako sto perfidno kroz tu toboz osudu iznosis neistinu po pitanju broja zrtava u toj klanici.
Pa onda,eto bas na Srpskom nacionalnom forumu,ti mali licemerni hrvatic pises,kako je u Jasenovcu
najvise stradalo Jevreja,uz koje su stradali i Cigani,Srbi i Hrvati?Ali ovo si napisao tako,kao da ste u najmanju ruku
po broju zrtava,odmah iza Jevreja?????Majmuncicu,gde se informises o Jasenovcu?O kakvih ti 80.000 zrtava pises?Da li je moguce da si toliko bezobrazan ili ti odgovara,ta blokada razmisljanja svojom glavom,koju vam prilikom krstenja popovi oduzmu funkciju razmisljanja?Kakvi Hrvati poubijani u Jasenovcu?Ta brojka je u domenu knjigovodstvene greske!!!+/-  !!! Da li znas sta su ti deda i pradeda cinili po Romaniji,Kozari,Kordunu,GrmecuBaniji,Lici?Klali su srpsku nejac,deportovali citave porodice u Jasenovac,Staru gradisku i ostale logore,koje su podizali tvoji preci,a sve u sluzbi ideje,da se pravoslavci pokatolice!!!
Majmuncicu,da li je moguce da si toliko govno!Glupost sa ovim nema veze,ovo je bezobrazluk!Do 1917 god.sluzili ste crno-zutoj monarhiji,bez ideje da se moze ziveti,a ne biti niciji sluga!O kakvoj ti savremenoj Hrvatskoj pises?Majmune,ovo dozivljavaj kao da si na velikom skolskom odmoru,posle kojeg ide kontrolni iz istorije!!!Da li mislis,da bi ste ikada imali drzavu,kakvu sad imate da nije bilo Srba i nasih glupih, povodljivih lidera!!!Da je bilo sluha za Nikolu Pasica,ti bi sad bio Srbin ili ne bi ni postojao jer bi ti dedu streljali,kao ausrougarskog zarobljenog vojnika,zaduzenog da timari konje!!!Majmuncicu ODJEBI!!!

Sve bi to bilo lepo da polovina stanovnistva hrvatskog ne vodi sprsko poreklo... tako da nema vas saka jada... mucenici krvacki...

Mnogo mi jos treba da ratujemo da bi bilo nereseno..Mnogo

ГОРИН: ВАТИКАН НЕ ИЗРАЖАВА КАЈАЊЕ ЗБОГ ПРОЛИВЕНЕ ПРАВОСЛАВНЕ КРВИ

Ватикан је у вријеме Другог свјетског рата, тражећи браник од комунизма, подржавао хрватски усташки покрет који је израстао у геноцидни режим нацистичког сателита Хрватске, оцијенила је амерички екпсерт за Балкан Јулија Горин.

Инфо | 14:06 13/03/2010 | Извор: СРНА      

"Прошло је 60 година, а свијет још увијек не зна причу о ратној Хрватској, гдје Ватикан, не само да се није изјаснио против злочина, не само да је био саучесник у геноциду милиона људи, већ ни након тога никад није изразио кајање због проливене православне крви, као што је то учинио због јеврејске крви, јер свијет то никад није затражио", наглашава Горинова у тексту под насловом "Масовна гробница историје: Ватиканска криза идентитета у Другом свјетском рату", који је објавио угледни "Јерусалем Пост".

Упитавши да ли је Ватикан као институција прећутно клицао десетковању свог православног такмаца, Горинова је напоменула да хрватски надбискуп Алојзије Степинац у мају 1944. године извјештава папу Пија Дванаестог о стотинама хиљада присилних преобраћења с православља на католичанство, наводећи да је ријеч о 244 000 таквих случајева.

У том контексту, она наводи цитат из Би-Би-Си-јеве емисије од 16. фебруара 1942. о тадашњој НДХ: "Православце силом преобраћују на католичанство, а ми не чујемо да надбискуп због тога протестује. Умјесто тога, чујемо да учествује у нацистичким и фашистичким парадама".

Према њеном мишљењу, разлози за тако дугу ћутњу о Јасеновцу су вишеструки: Титу је истицање Јасеновца сметало у остваривању "братства и јединства", Запад се слагао с тим прећуткивањем, посебно након што је Тито 1948. раскинуо са Стаљином, док је Ватикан желио заштитити Хрвате римокатолике, који су били "нацистички опуномоћеници на Балкану".

Усташког поглавника Анту Павелића, Горинова је описала као "оснивача фашистичких усташа, који су се упуштали у тероризам по цијелој Европи како би Хрватску `ослободили` од Југославије" и додала да је загребачки надбискуп Алојзије Степинац, у априлу 1941. године, приредио гозбу и благословио Павелића и режим, називајући их "Божјом руком на дјелу" те уредио да поглавника већ сљедећег мјесеца прими папа Пио Дванаести.

То се догодило, истиче она, само "четири дана након масакра у Глини, гдје су усташе на стотине српских православаца закључали у њихову цркву и спалили је, што је постало уобичајени поступак у Павелићевој Независној држави Хрватској (НДХ)".

Горинова је у свом тексту, који преноси "Слободна Далмација", подсјетила на јули 1941. године када је Павелићев министар образовања Миле Будак јавно изложио поступак чишћења Срба, који је подразумијевао трећину Срба убити, трећину протјерати, трећину прекрстити.

Амерички експерт за Балкан спомиње и коловоски усташки масакр у другој православној цркви у Глини, кад је заклано више од хиљаду Срба, а од усташке каме успио се спасити, претварајући се да је мртав, само сељак Љубан Једнак, који је у акцији хрватске војске "Олуја", августа 1995. године, избјегао и умро у избјеглиштву 1997. године.

"У часу док је негирао Степинчеву добро познату повезаност су усташама, Ватикан Пиа Дванаестог служио је као канал којим су се након рата кријумчарили усташе", пише Горин, позивајући се на америчке документе који су постали доступни јавности, а према којима се Павелић непосредно након рата скривао у једном хрватском католичком самостану у Риму.

Амерички експерт за Балкан износи података да је 12. септембра 1947. Канцеларија америчких контраобавјештајних снага саопштила да су "Павелићеви контакти тако високи, а његов тренутни положај тако компромитујући по Ватикан, да би његово изручење задало запањујући ударац римској Католичкој цркви".

Горинова се осврнула и на прошлогодишњу, како је рекла, 60 година закашњелу посјету загребачког надбискупа Јосипа Бозанића Меморијалном центру Јасеновац, који је умјесто извињења бранио Степинца и Цркву и искористио тај дуго чекани тренутак да би "жаловао због масакра који су партизани починили над нацистима у бијегу у Блајбургу".

"Ватикан није прекорио Бозанића, као што не приговара ни сношљивости хрватске Цркве према свагдашњим пронацистичким симболима у тој држави, који су се почетком 1990-их изнова појавили као хрватска `култура`", закључила је Горинова.

Р.К.

Ватикан је своју "активност" започео давно прије 1941 године.

Agresivna politika Vatikana prema Srbima nikada nije prestajala, da bi kulminisala 1935. godine sa Konkordatom (=sporazum, nagodba izmedju pape i svetovne vlasti neke države radi uspostavljanja položaja rimo-katoličke crkve) koji je upućen Kraljevini Jugoslaviji.....Vekovni trud na stvaranju nove «nacije tzv. hrvatske» Vatikan je hteo da kruniše i da jednim potezom izbriše Srbe kao naciju i pretvori ih vremenom u «Hrvate» (pokatoličeni srbi ili polusrbi, jer se religijska pripadnost na Balkanu lako može naknadno izjednačiti sa nacionalnom)...


Vatikan je u Konkordatu tražio sledeće:

1. Da Kraljevina Jugoslavija usvoji "Codex iuris canonici" (= zakonski propis koji je trebao da se ubaci u kanon a time katolike u Kraljevini SHS PODIGNE PO PRAVIMA STEPENIK VISE OD PRAVOSLAVACA) kao obavezujući čime bi Kraljevina dobila Ustav koji favorizuje katolicku crkvu.

2. Da prizna Rimokatolièkoj crkvi da slobodno i javno vrši svoju misiju i preko državnih organa.

3. Da će u slučajevima mešovitih brakova gradjanske vlasti obavezati supružnike da "sinovi i kćeri bez izuzetka budu ODGOJENI U KATOLIČKOJ VERI".

4. Da Kraljevina Jugoslavija prizna Vatikanu prvenstvo u usmeravanju verskog i moralnog života države. (?!)

Iz ovoga se jasno vidi da je Vatikan bio spreman sve da učini kako bi Jugoslaviju pretvorio u katoličku državu.Srpski (pravoslavni) Patrijarh Varnava (Rosić) je poveo borbu protiv ovog bordžijskog ugovora i sprečio njegovo usvajanje.


Žandarmerija katolika Korošeca (Ministra policije Kraljevine SHS) je ubijala demonstrante dok su protestvovali protiv Konkordata u litiji (Krvava litija 6. (19) jul 1937.) i lomila ikone i krstove..

Zbog toga što nisu prihvatili Konkordat Srbi moraju biti kažnjeni....(po Vatikanskoj politici).. Papa Pije XI koji je tada stolovao u Rimu povodom srpskog odbijanja govori: "Doći će dan, a a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren, doći ce dan, kada neće biti malen broj duša koje će zažaliti što nisu širokogrudo, velikodušno i aktivno primile TAKO VELIKO DOBRO kao što je ono koje je namesnik Isusa Hrista nudio njihovoj zemlji i to ne samo radi crkvenog, verskog mira nacije, no i radi njenog socijalnog i političkog mira." (Osservatore Romano, od 17. decembra 1937. )

A kako su dobri poznavaoci perfidne politike Vatikana sve ovo videli: "Skupština je Konkordat izglasala i senat će ga jednom izglasati. Kada se to desi jugoslovenska nacija će dati Svetoj Stolici porez od 900 miliona dinara godišnje i ovi milioni pretvorice se u bajonete, puške i topove i pucaće iz Rima, rušeći jugoslovenska sela i gradove, te ubijati iste te državljane koji su krivicom svojih političkih vodja poslali ove milione u Rim." (Slovenac, 20. oktobar 1937.)


I zaista pretnja je jasna, Drugi svetski rat počinje a ustaša Ante Pavelić iz Vatikana sa blagoslovom Pape Pija XII je poslat u Jugoslaviju da kazni Srbe....stotine hiljada pokatoličenih silom, milioni pobijenih...
.................................................. .........................................................................................

Konkordatska borba 1937.g. nesumnjivo je jedan od dramatičnijih dogadjaja u kratkotrajnom životu Kraljevine Jugoslavije. Srpsko-Hrvatski odnosi i pitanje odnosa vera, bila su dva goruća pitanja koja su trovala državni organizam od samog nastanka države. Sa pojavom države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nestala je srpska država u kojoj je stanovništvo bilo gotovo 100% pravoslavno. Pravoslavlje je prestalo biti državna vera, a svim ostalim veroispovestima zagarantovana je ravnopravnost, naročito katolicima, koji su posle pravoslavnih bili najbrojniji.


Medjutim, s obzirom da je centar Katoličke crkve bio u Vatikanu, van granice države KSHS, položaj katolika se morao regulisati ugovorom izmedju države i Vatikana tj. Konkordatom. Od Konkordata je očekivano ako ne da reši, ono bar da ublaži dva goruća pitanja u državi. Ta dva pitanja su bila odnos Srba i Hrvata i status katoličke vere, koja je u praksi imala punu ravnopravnost, ali je insistirano na pravnom dokumentu sa “Svetom Stolicom” koji bi to ozvaničio. Ovo je imalo za cilj i da se odobrovolje hrvatske stranke koje su od ubistva Stjepana Radića 1928 g. bile u opoziciji, a takodje i da se pokuša demokratizovati država usled narušavanja demokratije šestojanuarskom diktaturom kralja Aleksandra.


Istorija ce pokazati da demokratija u zajednickoj državi Srba i Hrvata ne može opstati. Kraljevski namesnik knez Pavle je tražio ličnost sposobnu za ovakav poduhvat, i bio je ubedjen da je našao u Milanu Stojadinovicu. U dotadašnjim vladama, počevši još od Nikole Pašica, Stojadinović je zauzimao razna ministarska mesta, a bio je poznat kao stručnjak za finansije.



Stojadinović se samouvereno uhvatio u koštac sa ovim problemom, ne sluteći da će protiv sebe imati Srpsku Pravoslavnu Crkvu, koja će žestoko reagovati protiv ovog projekta. Uz Pravoslavnu crkvu u ovu borbu će stati i politička opozicija, ali iz sasvim drugih razloga od crkvenih. Upornost Kralja, Vlade i Stojadinovića i žilavost i odlučnost crkve da ne dozvoli ozakonjenje Konkordata dovešće državu do ivice gradjanskog rata.





Nasrtanje policije na litiju 19.07.1937 g. ,tuča srpskih Episkopa, progoni u unutrašnjosti sveštenstva i vernika i zagonetna smrt Patrijarha Varnave dovešće do kulminacije ionako već raspaljenih političkih i duhovnih strasti.


U vreme krize u unutrašnjosti ce delovati već proslavljeni besednik i bogoslovski pisac Episkop Žički dr. Nikolaj Velimirović. Njegova popularnost i važnost njegovog mišljenja nije bilo ograniceno samo na crkvu i narod, već i na najviše naučne i intelektualne krugove.


Episkop Nikolaj je doktorirao na Starokatolickom fakultetu u Bernu u Švajcarskoj na temu “Vera u Hristovo vaskrsenje kao osnovna dogma apostolske crkve” i na Filosofskom fakultetu u Oksfordu na temu “Filosofija Berklija”. Posle toga jedno vreme boravi u Rusiji, da bi po povratku počeo seriju propovedi po beogradskim crkvama. U vreme I sv.rata boravi u Americi i Britaniji boreći se svojim besedama za srpsku i jugoslovensku stvar. Za Episkopa Žičkog postavljen je 1919 g., a potom je 1920 g. prebačen u Ohrid. Vratice se u Žicu 1934 g. i u njoj ce kao Episkop Žicki docekati konkordatsku krizu.


PISMO MILANU STOJADINOVICU
PREDSEDNIKU KRALjEVSKE VLADE

Poštovani Gospodine Ministre Predsedniče,
Vi, svakako, niste pročitali moj jučerašnji telegram, kada mi odgovarate da ja treba “pomirljivo da dejstvujem na svoje kolege”. Kakvu pomirljivost Vi možete očekivati posle onomadašnje tuče pred Sabornom Crkvom? Dr. Korošec nije tukao katolike u Dalmaciji, koji godinama najpogrdnije ruže našeg kralja, a tuče srpske vladike i sveštenike kada se mole Bogu za svog bolesnog patrijarha! Unikum. A, zamislite kako bi papa rimski potresao ceo svet, da je jedan srpski žandarm, udario katoličkog biskupa.


Sve to narod gleda. Sve to narod sluša, ja Vas uveravam da u narodu ključa gnev kao u vulkanu. Uveravam Vas, da je narod na ivici pobune. Ja znam Vaša dobra dela za poslednje dve godine, znam i za taj zlokobni konkordat. Ja ne zaboravljam ni ono ni ovo. No, sav narod je potpuno bacio u zaborav sve što ste Vi učinili, kao da ste juče došli na vlast - sve zbog ovog konkordata. Kao kad bi đak napisao čitko propis, pa prosuo po njemu mastilo. Narod ništa u Vama danas ne vidi do konkordata. Od vremena tzv. “vladanovštine” ja ne pamtim ovoliku uzrujanost u narodu, ovoliku žučnost. Ko god Vam drukčije referiše, ne verujte mu, laska Vam i obmanjuje Vas.
I nemojte misliti da je ovako strašno nezadovoljstvo u narodu stvoreno agitacijom sveštenika. Instiktivno sav pravoslavni narod oseća i saznaje, da je knez crne internacionale naš svagdašnji neprijatelj, istorijski neprijatelj. Uostalom i svi prosvećeni katolici užasavaju se vlasti koja se daje tom knezu u ovoj našoj slobodnoj zemlji.


Zato vas i ovim putem i poslednji put, molim i preklinjem - skinite to čudovište s dnevnog reda, te sačuvajte zemlju od potresa. Sačuvajte svoju čast i povratite ugled u narodu. Sačuvajte sebe od moralne i političke smrti. To je ono čemu neizbežno gredite, ako se ne trgnete u dvanaestom času.
Srbima nisu na odmet ni ljudi manjih sposobnosti, nego što ste Vi. Reći ćete: teško je sada skinuti s dnevnog reda. Možda. No, setite se da će teže biti ako prođe. Neka jeziva atmosfera okružava nas. Svak očekuje najgore. Ako izagitujete nasuprot volji narodnoj, volji sedam miliona Srba, i toliko katolika, da se konkordat izglasa u skupštini, šta ste time učinili? Otvorili ste jednu živu ranu koja se godinama neće moći zalečiti, a svoje ste ime upisali ne na listove slave, nego u spisak onih koje narod proklinje, a Vi niste samac, Vi imate i porod. Ovo je smisao i sadržaj moga jučerašnjeg telegrama.
Neka Vam je Bog u pomoći.
21. jula 1937 g. Vaš poštovovalac
Episkop Nikolaj s. r.
Kraljevo