mislim da dolazi do zamene teza...
tema je SAD prisluskuje i domace razgovore... iz toga moze da se izvuce:

a) da ne prisluskuju pojedini Amerikanci svoje komsije, vec to organizovano radi njihova drzava, njihovi  celnici koji su demokratski izabrana na demokratskim izborima... e, sad... sto je izlaznost u SAD ispod 50%, samo govori koliko su oni nezainteresovani za to sto rade njihova vlada-vlast... jedino bune ili kad upadnu u jos jednu recesiju ili kad njihovoj vojsci neko pleme u npr. africi isprasi dupe..
b) SAD vec godinama prisluskuje nase razgovore... prema tome.. mozemo mi da skrecemo glavu i gledamo svoja posla, ali SAD vlada ce i dalje da gura svoj nos u nase stvari..

Takodje...
a) SAD nije jedina svetska sila koja tezi svetskoj dominaciji, ali je jedina sila koja to javno radi.. vec nekih vek i po... a, taj festival nasilja i smenjivanja legitimnih predstavnika u raznim zemljama dostigao je svoj krvavi vrhunac u 20. i 21. veku
b) zemlja imigranata... da... svi oni crnci su dobrovoljno prebaceni i ziveli u konc logorima...
c) stepen obrazovanja nije bajan, ali mi ne zelimo da budemo svetsa sila... a ni ovaj stepen obrazovanja ne bi bio dostignut da nije bilo tih komunista od kojih svi naprasno peru ruke... mislim, samo se setite gde su vam rodjaci... odakle poticu vasi roditelji... i bez samoobmana... molim vas..

Mala konstantacija: mi se svi druzimo i boravimo u manje-vise drustvu koje smo sami birali, prema svojim nahodjenjima, znanjima, interesovanjima, slicnostima.... Tako da to ume da prevari. Konkretno, ljudi sa kojima se ja intezivno i svakodnevno družim mogu da ti budu sagovornici u bilo čemu, da ih interesuje šta pričaš, da prokomentarišu trenutna dešavanja itd. I ja sad, jelte, imam sliku u glavi kako smo mi Srbi jako pametan narod, razumemo sve, znamo sve, itd itd. I šta se desi: nađoh se jednom prilikom u nekom većem društvu, neobavezno ćaskanje, raspravljalo se o nekoj anegdoti iz naših života, i kaže moj drug: ma tad si me bacio u rebus, neću nikad da zaboravim.... Da bi me posle par minuta jedna devojka (crnka) koja ima 24 godine, pitala: Šta je to rebus?
Jesi li išla ti u školu? Jesam! I ne znaš šta je to rebus? Ne znam. Pališ me? Ne, mrtva sam ozbiljna....

I šta reći posle toga? I kako se ponašati?
Ili kad me je jedna koleginica pital sta je to par (cipela, pantalona jabuka) jer čuje ona da svi to kažu ali nije sigurna šta je par nečega. EEEEJ, par. Ja je pitam: znaš li šta je tuce, gros? Ne znam, kaze ona. Kao da živim u Zimbabveu. Mislim, malo je off topic, ali kada bi se sprovela anketa po Srbiji, kao sto je predložio kolegaforumaš, ali da se javno priznaju rezultati, ne bi mi bili bolji mnogo od Amerikanaca. Ne branim ja njih da se razumemo odmah. Ne volim ih, jer eto, zasto da ih volim.
Evo, i ucesnici ovog foruma, oni su deo jednog malog procenta ljudi koji ima pristup internetu u Srbiji, i jos manjem procentu koji ga koristi u privatne svrhe (jer znam dosta ljudi koji koriste na poslu i za posao, ali ni ne zna šta je forum, a takav bi u akenti izjavio: da, koristim internet), samim tim, podrazumeva se da ima neki nivo intersovanja iznad recimo moje keve, koju ne smatram za glupu ženu, ali za nju je problem-zadatak kada treba da zameni disk u DVD plejeru. To je jednostavno ne interesuje, i kraj. A da hoće, mogla bi da nauči. Nadam se da ste skontali šta sam hteo da kažem!