Da li nas čeka sudbina Venere?

Vavilonci su je zvali „Ištar“, za Maje je ona bila poznata kao „Ćak ek“, što u prevodu znači „Velika zvezda“. Drevni astronomi su verovali da je čine dva različita objekta - jutarnja i večernja zvezda.


U pitanju je Venera, najsjajnija planeta posle Sunca i Meseca u našem Sunčevom sistemu. Druga planeta od Sunca milenijumima je fascinirala ljudski rod.

Danas će sa kosmodroma Bajkanur u Kazahstanu biti lansirana svemirska letelica „Venera ekspres“ koja će iz orbite proučavati ovu planetu. Cilj misije je da naučnici rasvetle misteriju kako je planeta tako slična Zemlji, u veličini i masi, postala tako različita po uslovima koji na njoj vladaju tokom poslednjih 4,6 milijardi godina.

Na površini Venere zbog štetnih gasova i solarne radijacije prosečna temperatura iznosi čak 467 stepeni Celzijusovih. Istovremeno zbog velike količine ugljen-dioksida pritisak je 90 puta veći nego na Zemlji.

Neki naučnici tvrde da bi i uslovi na Zemlji mogli u budućnosti da budu poput onih na Veneri.

„Osnovni cilj u proučavanju Venere jeste da pronađemo način da bolje shvatimo mehanizme promene klime na našoj planeti. Svakako da bi i Zemlja mogla da krene Venerinim putem što se uslova za život tiče. Čak i neznatna promena u prosečnoj temperaturi od par stepeni mogla bi da predstavlja katastrofu za Zemlju“, rekao je Fred Tejlor, profesor fizike na Univerzitetu Oksford. On ističe da, iako je Venera mnogo bliža Suncu od Zemlje, ona apsorbuje mnogo manje toplote.



Izvor: Blic