Ispovest Nataše Mirković koju je momak krvnički zlostavljao

Oprostila bih krvniku batine

- Najteža je bila otvorena osuda muškaraca, prijatelja da sam ja njega oterala u zatvor. Pripisivala mi se krivica za nešto za šta nikako nisam bila kriva. Samoj sebi sam dugovala odgovore kako sam mogla da previdim da i meni može ovako nešto da se dogodi - kaže Nataša

KRAGUJEVAC - Nataša Marković (30), lekar iz Kragujevca, krvnički je pretučena u svom stanu u naselju Aerodrom. Natašu je brutalno prebio Ratko Dugić sa kojim je bila u ljubavnoj vezi. Dugić je krajem prošle godine nesrećnu ženu dva dana držao u zaključanom stanu, tukao je oklagijom, pivskom flašom i vešalicom! I pored bola i poniženja koje je doživela, Nataša je šest meseci kasnije spremna da oprosti svom krvniku, piše Glas šumadijsko-pomoravski nedeljnik.
Nataša ne spori da je bila u vezi sa Dugićem. Samim tim i volela čoveka koji ju je dva dana držao zatvorenu, i kako je sam na suđenju rekao, hteo "da ubije svoju svetinju". Samo njih dvoje znaju težinu reči koje su izgovorili i dela koja su učinjena. Tek činjenice su da je Dugić Natašu dva dana držao u zaključanom stanu, tukao oklagijom, pivskom flašom, vešalicom, masatom... Tvrdilo se da neke od povreda koje je Nataša zadobila, potiču i od zasecanja nožem i one su i posle pola godine vidljive.

Iz zaključanog stana Nataša se spasila u trenutku kada je Dugić zaspao. Završila je na intenzivnoj negi kragujevačkog Kliničkog centra. NJeni roditelji bili su užasnuti ne samo povredama, nego još više činjenicom da je Dugić posle uzimanja izjave, pušten iz policije. Strah za život njihove jedinice ponovo se uvukao u kosti. U bolnici, kolege lekari uveli su kontrole i proveravali sve koji su povređenu ženu posećivali. Dugić je u međuvremenu ponovo priveden i određen mu je pritvor.

- Punih dvadeset dana bila sam u bolnici. Fizički sam se možda i oporavila, počela da radim, praktično rehabilitovala se. Usledio je onaj mnogo teži deo mentalne golgote, suicidnih namera, pokušaja da nestanem. Nastupili su periodi potpunih blokada, kada nisam mogla da se setim najobičnijih stvari - govori Nataša. Ona kaže da je pola njenog bića bilo kao oduzeto i kao da nije postojalo.

- Najteža je bila otvorena osuda poznanika, muškaraca, prijatelja da sam ja njega oterala u zatvor. Pripisivala mi se krivica za nešto, za šta nikako nisam bila kriva. I kao običnoj ženi i kao lekaru po struci i samoj sebi dugovala sam odgovore kako sam mogla da previdim da i meni može ovako nešto da se dogodi - kaže Nataša.

Ma kako zvučalo neverovatno, Nataša Marković nije pobegla, nije se odselila iz Kragujevca, nije ni kako je u jednom trenutku nameravala, skočila sa osmog sprata. Pomoć je zatražila od stručnih ljudi, kolega. Razumele su je kaže, same žene, neki mladi ljudi, a njen bol shvatili su i njeni pacijenti.

- Nije tačno da neću ponovo voleti, niti da sam omrzla muški rod. Tako ne razmišljam. Ali sada sam sama i tako će biti do daljeg - kaže Nataša.
Uvek je, kaže, bila idealista, možda je i to bio razlog a previdi ono što možda nikako nije smela, i što je u jednoj vezi, možda unapred predodređenoj na neuspeh, bila samo žena. Ne evocira uspomene, ali joj predstoji važan posao da prođe pakao sećanja na ono što je prošla i sa čim mora da se suoči.

Nataša Marković specijalizira pedijatriju. Deca su njena najveća ljubav. Želela je da nekim dragim prijateljima zahvali na pomoći koju su joj pružili. Malo ih je i mi njihova imena ne spominjemo, a oni će i sami prepoznati.
Odlukom Opštinskog suda u Kragujevcu koja još nije pravosnažna, Dugić je osuđen je na šest godina zatvora.

Ne želi da bude broj

Nataša znači rođena. Između dileme da li je ponovo rođena, ili ne, ova mlada žena kaže da je bila na ivici smrti i da se sa te ivice vratila. Prihvativši tuđu pomoć, i sama je spremna da govoreći o zlu koje je doživela, pomogne drugim ženama u nevolji. Ma kako zvučalo neverovatno, malo je onih koji se pozivaju na borbu za ravnopravnost i zaštitu žena u porodici koji su je posetili. NJeno ime ovlaš je spominjano u statističkim bilansima. A ona, kaže, ne želi da bude samo broj.
      
Glas javnosti \ Branka Kuljanin