Sachs smislio novi plan za porobljavanje Afrike

Jeffrey Sachs, profesor i savjetnik glavnog tajnika UN-a, nedavno je obznanio svoj plan kako jednim potezom riješiti probleme Afrike i posrnulih zapadnih ekonomija. On predlaže da Afrika podigne kredite za infrastrukturne investicije u zemlji, a poslove da Americi i ostalim bogatim zemljama. Korist koju bi bogati imali je očita, no Sachs tvrdi da bi profitirala i Afrika. Uz godišnje kamate od 5% dobit će moderne puteve koji će omogućiti suvremeni transport umrlih od AIDS-a i gladi, kao i humanije uvjete za pješačenje za kolone izbjeglica.

Monitor.hr

UVEK ROBOM!

Jeffrey Sachs, profesor na Kolumbiji i specijalni savjetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, ima savršeni plan: siromašne afričke zemlje treba da finansiraju oporavak posrnulih zapadnih ekonomija. I to sa kamatom od samo 5%. Zauzvrat će dobiti moderne puteve koji će omogućiti savremeni transport umrlih od AIDS-a i gladi, kao i humanije uslove za pješačenje za kolone izbjeglica.

Piše: Andrej Nikolaidis


Alain Badiou tvrdi kako bi samo novac koji Evropljani godišnje potroše na parfeme bio dovoljan da se na godišnjem nivou spriječi glad u Africi. Generički ljekovi koje bi zapadne kompanije mogle distribuirati mnoge bi Afrikance spasili bolesti od kojih u Evropi danas malo ko umire. Afrika, koja nestaje pod udarima gladi i bolesti, za Badioua je jedna od najstrašnijih demonstracija razorne moći uvjerenja da je tržište prirodni, stoga i najbolji regulator društvenih odnosa.

Jeffrey Sachs, ekonomski superstar, profesor na Kolumbiji i specijalni savjetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, čovjek sa Timeove liste 100 najuticajnijih ljudi na svijetu, za Afriku ima drugi plan. Po njemu, Afrika je naša najveća (ako ne i posljednja) razvojna šansa.

U nedavno objavljenom autorskom tekstu, naslovljenom „Održivi oporavak“ Sachs kaže: „siromašni djelovi svijeta će se morati prihvatiti kao šanse za investiranje a ne kao prijetnje ili mjesta koja treba izbjeći”. Sachs, dakako, o Africi ne govori kao o šansi za investiranje ljubavi i milosrđa: “U dobu u kom će najveće američke, evropske, japanske… kompanije za izgradnju infrastrukture imati značajan višak kapaciteta, Svjetska banka, Evropska investiciona banka, Uvozno-izvozna banka Sjedinjenih Država i drugi javni investicioni fondovi trebali bi finansirati velike infrastrukturne investicije u Africi, s ciljem da se izgrade putevi, elektrane, luke i telekomunikacioni sistemi”.

Već sam naslov teksta, “Održivi oporavak”, tjera na oprez kakav se osjeti pred liticom, onda kada je pred nama samo praznina. Do juče su pričali o “održivom razvoju”, već danas govore o “održivom oporavku” od tog razvoja. Kako primjećuje Frank Furedi, komplikovana, isprazna retorika koju su usvojile političke elite ne skriva neku tajnu, veliku ideju koju ta elita slijedi. Naprotiv: jedina “velika ideja je u tome da nema velike ideje”. Osim toga, ta retorika se koristi da prikrije “ne samo da elita nema veliku ideju, nego im nedostaje čak i onih malih”. Furedi navodi primjer Tessae Jowell, državnog sekretara za kulturu u britanskoj vladi, koja je 2004. izjavila kako na sastancima “apsurdni jezik koji koristimo bilježi u svoju malu svesku koja je prepuna takvih budalaština”. Pored besmrtne “održivi razvoj”, mjesto u njenoj svesci našle su i sljedeće fraze: “održivi obroci u školama”, “povratni izvještaj o podacima u regionalnoj kulturi”, “strateški ciljevi evaluacije”, razne vrste raznolikosti, transparentnosti, uključivanja, najbolje prakse, društvene kohezije...

Samo takav jezik u stanju je da izrazi Sachsovu veliku ideju. Badiouo i Sachs kao da ne govore o istom kontinentu. Ako Sachsovi veliki putevi doista budu sagrađeni, na njima očito neće biti velikih saobraćajnih gužvi: najprije zato što su ljudi koji umiru od gladi u principu loši kupci automobila.
Ali da još jednom pažljivo i održivo osmotrimo Sachsov plan. Zašto je važno ulagati u Afriku? Zato što je Americi potrebno veliko gradilište na kojem će zaposliti firme i radnike. Osim toga, piše Sachs, “Amerika ne može nastaviti pozajmljivati od ostatka svijeta kao što je to činila u prethodnih osam godina. Američki izvoz mora se povećati, što znači da će se neto izvoz Kine, Japana i drugih zemalja koje proizvode višak, morati smanjiti”. Sachsova retorika je znakovita: Amerika mora povećati, drugi moraju smanjiti. Iz toga se prosto podrazumijeva i ostalo: globalne finansijske institucije trebale bi odobriti kredite za radove infrastrukturne investicije u Africi, afričke vlade moraju prihvatiti kredite, a američke firme moraju dobiti najveće poslove.

Ulaganje u Afriku, to je jasno, poduzima se da bi se pomoglo Americi. Ali možda će pomoći i Africi. Sachs, na primjer, predviđa: “Sve dok se radi o dugoročnim kreditima koji imaju umjerene kamatne stope (recimo, na 25 godina sa godišnjom kamatom od 5%), države primaoci bi te kredite mogli otplatiti od značajnog rasta prihoda i to za vrijeme jedne generacije. Koristi od ovakvog razvoja mogle bi biti nevjerovatne, kako za Afriku tako i za bogate zemlje koje bi ponovo zaposlile svoje kompanije i radnike”.

Ali ovdje je već riječ o moglo bi pomoći. Nema: mora pomoći Africi. A moglo bi Afriku gurnuti i u još veće dugove i bijedu, jer je izvjesno da afričke zemlje neće moći vratiti kredite koje – podrazumijeva se – uredno moraju vraćati.
Shvatili smo bit plana: siromašne afričke zemlje treba da finansiraju oporavak posrnulih zapadnih ekonomija. I to sa kamatom od samo 5%. Zauzvrat će dobiti moderne puteve koji će omogućiti savremeni transport umrlih od AIDS-a i gladi, kao i humanije uslove za pješačenje za kolone izbjeglica.

U činjenici da je Obama postao predsjednik Amerike, Jeffrey Sachs vidi zalog budućeg američko-afričkog partnerstva. “Srećom po sve, izborom Obame za predsjednika, Sjedinjene Države su napravile ogroman korak naprijed. Sada je vrijeme za akciju”, kaže on. Zvanična verzija glasi: pobjedom Baracka Obame, Amerika je raščistila sa svojom rasističkom prošlošću.

Na talasu liberalne histerije, u kojoj, gledajući iskosa, uvijek možemo prepoznati liberalnu hipokriziju: sada je vrijeme za akciju. Ako je doista tako, nije li sada pravi trenutak za veliku stvar: da prva demokratija svijeta, koju vodi veliki lider, onaj koji je “čovječanstvu vratio nadu”, a kojega slijedi javnost bez premca kada je u pitanju demokratska kondicija i vizija, kao vid nadoknade za rad svih onih Afrikanaca koji su besplatno gradili Ameriku, besplatno izgradi sve one “puteve, luke, elektrane i telekomunikacione sisteme” o kojima govori Sachs? Nešto nam, ipak, govori da bi ta ideja bila odbačena kao “neprirodna” i “neizvodljiva”.

Umjesto toga, samo je pitanje trenutka kada će se u akciju dizanja američke ekonomije kroz ulaganje u Afriku uključiti Bono Vox. Akcija će se, nesumnijivo, odvijati pod dirljivo humanističkim sloganom (zašto se ne držati provjerenih vrijednosti, zašto ne još jednom “USA for Africa”). Uostalom, MTV je već krenuo u akciju: ovih dana se na tom kanalu vrte reklame za “MTV Africa Video Awards”.
Ironija, cinizam i sarkazam se, kao duga nad ćupom sa blagom, nadvijaju nad Sachsovim istorijskim rješenjem za Afriku. Nekada su crne ljude vezane u lance brodovima odvozili u Ameriku, da tamo grade novu zemlju. Sada se bijeli ljudi vraćaju u Afriku: ne da bi lovili crne ljude, nego da bi za njih gradili luke i puteve. Time će Afrikanci punovo pasti u ropstvo: ovoga puta dužničko. Kada Afrika bude premrežena putevima, u to se možete kladiti, na snimku iz svemira ti će putevi imati oblik lanaca.

e-Novine

  Odličan članak! No, ne znam da li će Afrikanci biti tako naivni. Neke subsaharske zemlje su u vreme gladi odbile Monsantov GMO kukuruz. Doduše, oni koji su primili vakcine, sada umiru od AIDS i ebole. Drago mi je da neko očepi irskog hohšaplera Bona. Tri decenije se razvlači, ko creva, na svakom kanalu a snimio je dve dobre pesme i gomilu smeća. Ajd' da već neko pomene da je globalistički militant koji glumi humanitarca!

genijalna ideja , samo ima samo jednu malu falinku - ko ce afrikancima da da te silne kredite koji mogu da oporave americhku privredu ...

Јеси ли чуо за штампање пара?

Jel ovo neka shala ili je ozbiljno???

chuo sam , tako je i sloba uzdizao privredu ,a i zimbabve , vajmarska republika ... 

Jedan naš čovjek ima monopol na jednu određenu rudu u Africi...

Делује исто, а опет, толико је различито. Слобина држава, као и Зимбабве је била у изолацији, те није могла извозти (правити вишак),а ни увозити робу. Слобина држава је са тим парама финасирала социјалне потребе, које привредна није моггла да издржи, поред тога што је на тај начин покупио све паре из Србије, да би могао да финасира рат,  а и да би их изнео напоље како би пропио санкције колико толико. Исто тако, није заустављао штапмање новца, све док није исцедио и последњу пару из народа. Ако би пак Американци одштампали  ограничену количину новца и инвестирали га у велике пројекте које би радиле њихове фирме, добили би следећу ситуацију. Вредност долара би пала за х% а ту инфлацију би платиле све државе на свету које држе девизне резерве у доларима (застрашујућа сума)+ амерички грађани (подношљивим падом стандарда) + би тиме Амерички извоз био много конкурентнији, а и увоз би се смањио, а то значи да би америчка производња расла. Такође, штампани новац би пласирали као кредите за изградњу инфраструктуре у афричким земљама, коју би њихове фирме градиле, а тиме би се велики део тог новца одмах вратио кроз профит тих фирми и њених радника, а афричке земље би бивале задужене за цео износ и то са лепом каматом. Пример, ти ми позајмиш 1000 долара са каматом од 5% за компијутер, који ће ми твоја фирма склопити за 600 долара, и за другу опрему коју ћу ја за преостали новац купити. Твоја фирма продала компијутер, направила профит, ти добио плату, а ја дугујем 1000 долара са каматом од 5% на годину дана. Ја ти за годину дана вратим 1050%, па ти израчунај колико ти је фирма зарадила, а притом, новац си створио вештачки + ће временом вредност долара расти, те ће се само на основу разлике у вредности кроз 5 или 10 година остварити огроман профит.

Природно ђубриво, носорога и жирафа?

ma boli ga k.. covek zna sta j.. (ovaj radi)