U Kanadi biste za mrvicu bili lakši
Zemljina gravitaciona sila je malčice slabija u dva područja na severu, zbog čega biste imali četiri hiljadita delića procenta manje kilograma

I veoma teški i glomazni japanski (sumo) rvači bili bi za mrvicu lakši – a to nikako nije poželjno, naprotiv – kada bi se doselili u Kanadu! Sami Kanađani na vagi imaju tek četiri hiljadita delića procenta manje kilograma u poređenju sa susedima Amerikancima. U čemu je tajna neobičnog neslaganja u merenju telesne težine?

Zagonetno opadanje Zemljine privlačne sile (gravitacija) u velikom delu Kanade odavno zbunjuje naučnike, naročito kada se uporedi sa Sjedinjenim Državama, i to u retko naseljenim krajevima na severu. Odgonetka podzemne začkoljice je, doslovce, stigla s neba: dva satelita (GRACE, Gravity Recovery and Climate Experiment) prateći jedan drugog na odstojanju od 210 kilometara, potanko su snimila i premerila ovu prostranu zemlju. Odranije je poznato da su se dva velika područja duž Hadsonovog zaliva odlikovala neznatno slabijom gravitacijom u odnosu na okolna, a i na celu planetu

Ali i tolišna razlika pobudila je znatiželju naučnika koji su, posle proučavanja, sklopili bolju sliku poslednjeg ledenog doba i pomeranja omotača ispod Zemljine kore.

Iskristalisala su se dva gledišta koja su objašnjavala nesvakidašnju geološku (i geomagnetsku) pojavu, iako je ubedljiv dokaz izmicao. Jedna je uključila opadanje težine ledenog pokrivača Laurentide koji se postepeno topio.

Istraživače je dugo zbunjivalo da li se kora tamo polako oporavlja još od kraja poslednjeg ledenog doba ili su to dublji poremećaji (procesi) koji obuhvataju gornji plašt planete. A možda je delovanje i jednog i drugog objedinjeno? Pre, otprilike, 20.000 godina veći deo Severne Amerike bio je pokriven džinovskim glečerom, mestimično debelim tri kilometra, koji se protezao od Arktika do sredine SAD zapremajući više od devet miliona kvadratnih kilometara. Zloslutni „ledeni duh”, čini se, još lebdi nad kontinentom.

Ogromna masa je pritisnula stene ispod sebe i ulegnula ih, i tada je – kako se pretpostavlja – istisnula izvesnu količinu žitkog (polutečnog) plašta. Najžešće su pogođene dve oblasti oko Hadsonovog zaliva, gde su se uzdigle dve zamašne ledene kupole. Teorijska predviđanja su ukazivala da je Zemljina gravitacija zadržala odjek (eho) ovih glečerskih uzvišenja, iako su se ona u međuvremenu smanjila. Četvorogodišnja veoma pouzdana satelitska merenja, koja su se okončala 2006, otkrila su da su oba učinka podjednako uticala na neznatno opadanje gravitacije.

Sićušni pomeraj iznosio je jedan mikron (hiljaditi deo milimetra) što je neznatno uže od prečnika crvenog krvnog zrnceta ili, čak, 2.000 puta od čiodine glave! Koristeći, nadasve, tačne satove, dve svemirske letelice su u isti mah snimile neujednačenosti u vlastitim putanjama, izazvane Zemljinim gravitacionim odstupanjima (anomalije).

„Da je Zemlja savršena lopta, gravitacija bi svuda bila ista”, objašnjava Mark Tamišea, geofizičar iz Harvard-Smitsonovog centra za astrofiziku (SAD). Ali nije, a masa je raspoređena neujednačeno, i spolja i unutra; otuda privlačna sila nije istovetna u svim područjima. Naučni tim pod vođstvom geofizičara Marka Tamišea potvrdio je časopisu „Sajens” da je u dva područja Kanade gravitacija malčice manja – za približno dvadesetpethiljaditi delić (1/25.000) od uobičajene.

Sila teže, inače, pomalo raste sa izdizanjem Zemljine kore, a plašt polako ispunjava nastalu prazninu. Dotični geofizičar kaže da će, prema podacima sa satelita, proteći još 300.000 godina pre nego što se gravitacija izjednači u svim delovima Kanade.

Dotična posmatranja dokazuju da „unutrašnjost naše planete nije ni suviše žitka, ni previše troma”, naglašava geofizičar Džon Var sa Univerziteta Kolorado. Na temelju najnovijih činjenica naučnici će saznati više pojedinosti u vezi sa ogromnim glečerima u ledenom dobu, što će upotpuniti slagalicu budućih klimatskih promena.

„Čarobni štapić” za mršavljenje, dakle, još nije izmišljen, zato ni selidba u Kanadu neće utešiti gojazne kojih – prema statističkim pokazateljima – najviše ima baš u susednim Sjedinjenim Državama.

Stefan Vukašin

Izvor: Politika