Arheolozi pronašli vredan skelet na potopljenom nalazištu Vlasac

Grob iz doba mezolita, star 6.500 godina, pronađen je nedavno na arheološkom nalazištu Vlasac, samo tri kilometra nizvodno od Lepenskog vira. Reč je, kako kažu stručnjaci, o periodu koji je prethodio nastanku Lepenskog vira, po mnogima, "kolevke evropske civilizacije". Pretpostavlja se da su se prastanovnici ovog dela Podunavlja, u potrazi za hranom, vremenom preselili s jednog na drugo stanište.

- Nastavljajući istraživanja perioda prelaza iz mezolita u neolit, koje smo počeli pre dve godine, i tražeći više detalja o kulturi Lepenskog vira, profesor Miloš Jeftić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i ja obišli smo dunavsku obalu. Hteli smo da vidimo koliko je sačuvan sloj nekadašnjeg Vlasca, a onda smo, na oko 30 metara od nekadašnje obale Dunava, pronašli šljunak, delove kostiju i nešto krupnog kamena. Tu nam se posrećilo da ispod sloja šljunka pronađemo netaknut skelet iz doba mezolita - objašnjava dr Dušan Borić, naučni saradnik Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Kembridžu, i dodaje da je reč o projektu koji finansiraju Britanska akademija za istraživanje društvenih i humanitarnih nauka i Arheološki institut na Kembridžu.

- Svaki mezolitski grob je prava mala senzacija jer ih u Evropi nema mnogo. Sahranjivanje je obavljeno uz obalu Dunava, sa glavom usmerenom nizvodno, na isti način kako je to rađeno u Lepenskom viru. U ovom grobu je pronađeno i mnogo zuba šarana, odnosno vrsta cipranida, pa se pretpostavlja da su oni bili deo pokrova ili haljine koju je nosila sahranjena osoba - objašnjava Borić.

Skeletni ostaci su preneti u Narodni muzej u Beogradu kako bi bili zaštićeni od vode koja je ovih dana ponovo prekrila Vlasac. Tamo će biti nastavljena istraživanja koja će pomoći da se ovaj deo ljudske istorije podrobnije objasni.

Borić kaže da kultura o kojoj je ovde reč seže i do 9.000 godina pre nove ere, a Vlasac nije nepoznat arheolozima. Istraživanja na ovom lokalitetu obavljana su još početkom sedamdesetih godina, ali je on potopljen izgradnjom akumulacionog jezera hidroelektrane "Đerdap". Jezero se prazni samo u vreme visokog vodostaja Dunava, kakav je zabeležen ovih dana, a to je, ujedno, i jedini period kada arheolozi mogu da istražuju ovaj lokalitet.


Izvor: Glas Javnosti