Sa Jovanom Matićem povodom novog albuma Del arno benda

Živa muzika - poslednja odbrana

Iz braka sa slikom muzika je mnogo izgubila. Zar ljudi nemaju dovoljno mašte da puste muziku, zaklope oči i naprave svoj spot? To je audio umetnost, a mnogo se povodimo time kako izgleda onaj koji nešto svira, umesto da slušamo kako svira. Hendriks ne bi prošao na MTV-ju, nije bio dovoljno stilizovan

Del Arno Bend je nedavno, posle čitavih deset godina, objavio novi album "Vreme vode" (Automatik rekords), kojim obeležava 20 godina postojanja benda, ali i rege kulture u našoj zemlji.
-Naziv "Vreme vode" može da asocira na horoskopsko značenje i "godinu vodolije", ali zapravo je razmišljanje koje nosim već godinama, a tiče se upravo pijaće vode - kaže za Glas Jovan Matić, harizmatični lider Del Arno Benda, naglašavajući kako će, prema procenama svih relevantnijih svetskih organizacija, pijaća voda postati prva tema planete čim se iscrpu postojeće rezerve nafte.
      

Tolerancija kao vid komunikacije

Poruka regea je individualizam na prvom mestu. Svaka misleća jedinka mora da bude sposobna da se odredi prema svetu i da odredi svet prema sebi. Druga stvar na koju je rege upućivao jeste svest o tome da smo svi na ovaj ili onaj način žrtve sistema. To je 1975. godine izgledalo potpuno nebulozno, ali 2006. možemo da budemo uvereni da svi politički sistemi rade protiv nas - toliko se doktora sjatilo, a nikako da postignu da nam bude dobro. To je ono što je učinilo rege internacionalnim - odnos sistema prema pojedincu je takav da sve nas čini taocima tih sistema, bilo da smo u Boliviji, Meksiku, Poljskoj, Srbiji, Francuskoj ili Jamajci. Treće, postoji pitanje osnovne komunikacije među ljudima. Rege je afirmisao toleranciju kao vid komunikacije. Dakle, slobodu koja se meri granicama tvoje slobode i slobode onog drugog. Zatim, postoji i problem koji ovde niko ne uzima za ozbiljno, a najozbiljniji je ako mislimo da nam unuci žive na ovoj planeti, to je očuvanje planete, ekološki paket. Sve su to univerzalne vrednosti. Od svih muzičkih pravaca, rege je jedini sugerisao da ne moraš da prigrliš nešto što je nastalo na Jamajci, ali da možeš da prigrabiš univerzalne vrednosti, držeći se onoga što ti jesi, onoga što je tvoj suštinski identitet.
      
   
   

- Još 1994. godine sam čitao izveštaj Ujedinjenih nacija, gde se o vodi govori kao o uzroku rata. To me je navelo na razmišljanje kako će doći dotle da će obična čaša vode biti vredna i pucanja i krvi. Otuda ideja da se album nazove "Vreme vode" jer zaista mislim da smo na prelazu u neko novo vreme - kaže Matić. Razgovor koji je počeo o "Vremenu vode" , pretvorio se u priču o rege filozofiji, nekvalitetnoj, "brendiranoj" muzici, smislu bavljenja muzikom u Srbiji...

- Pronašli smo način da budemo koncizni u onome što govorimo, a da to ipak ne bude pesnica u glavu. To možda leži nekim drugim muzičarima i muzičkim pravcima, ali nama svakako, pogotovo meni u ovom životnom dobu, ne leži da izigravam buntovnika bez razloga, da udaram glavom u zid i bacam poruke pune besa. Bes u četrdesetim, deluje kao da si promašio kompletno svoju životnu stazu. To ne znači da me više ništa ne ljuti, već mislim da je dobro da svoje poruke svedemo na nešto što nije tako agresivno. Ali, zapravo, rege samo na prvi pogled deluje bezazleno, ali se ne bavi ništa naivnijim temama, niti na manje ozbiljan način. Ono što želimo da kažemo nalazi se u tekstovima najjasnije moguće.

Del arno bend je prisutan na ovdašnjoj sceni već 20 godina. Koliko su se stvari oko scene u međuvremenu promenile?
- Od kraja osamdesetih, kada je propala muzika u Srbiji, do danas nije se promenilo apsolutno ništa. Zadivljen sam koliko to može da traje, a da se niko ne uzbuđuje. Rad u takvim okolnostima svodi se na to da je svima nama muzika nešto poput pecanja - drag hobi kojim se bavimo vrlo profesionalno sa vrlo amaterskim finansijskim rezultatima. I gotovo da nismo videli nikakvu razliku između objaviti i ne objaviti album.

Zvuči paradoksalno, ali Del arno bend pripada manjini domaćih sastava koji pevaju na maternjem jeziku. Kako to objašnjavate?
- Mislim da je, u zemlji gde ima toliko nepismenog sveta koji jedva i maternji jezik razume, gde poslanici u skupštini ne vladaju padežima, potpuno bespredmetno pevati na engleskom. Taj san da će to što pevaš na engleskom lakše da te odbaci negde gde samo tebe čekaju jeste legitiman, ali ne mislim da je i opravdan. Tu smo gde smo. Strancima koji se zainteresuju za našu muziku uvek ponudim prevode onoga što govorimo, ali nikako ne želim da bez nekog opravdanog razloga odustanem od svog jezika.

Kako vam se čini globalna muzička ponuda?
- Ponekad se pitam da li muzika ima budućnost kad vidim koliko je to postala brendirana roba, jednako nekvalitetna. Odavno se nije pojavio neko ko bi mogao godinama da zaokuplja pažnju čitave planete, čiji se albumi čekaju... Od kada muzički biznis vodi ekipa sa kravatama, statističari koji samo računaju dobit, muzika je počela opasno da propada. Onog trenutka kad prođe životni vek spota, bend je zaboravljen. Iz braka sa slikom muzika je mnogo izgubila. Zar ljudi nemaju dovoljno mašte da puste muziku, zaklope oči i naprave svoj spot? To je audio umetnost, a mnogo se povodimo time kako izgleda onaj koji nešto svira, umesto da slušamo kako svira. Hendriks ne bi prošao na MTV-ju, nije bio dovoljno stilizovan.

Postoji li alternativa?
-Ne možemo da pobedimo industriju, niti bilo ko od nas treba da pretenduje na to. Međutim, na kraju balade, na kraju svega, živi nastup će biti poslednje mesto odbrane muzike generalno. I od onih koji sviraju tako što vrte ploče i od onih koji sviraju tako što vrte spotove. Ostaće samo oni koji su u stanju da uživo odsviraju i prikažu tu energiju.


Izvor: Glas Javnosti \ Ana Kalaba