S čim Vojska SCG kreće u reforme
 
Naoružanje staro, rezerve potrošene

Katastrofalno materijalno stanje Vojske Srbije i Crne Gore ključna je prepreka reformi sistema odbrane. Krivci su političari koji ponavljaju da nam treba manja, efikasna i profesionalna vojska, a ništa ne preduzimaju da se do tog cilja stigne.

General Ivan Đokić, bivši načelnik Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane, kaže da su skromni materijalni resursi kojima raspolaže Vojska SCG ograničavajući faktor za sprovođenje ambicioznog plana reformi. Uzrok takvog stanja je, smatra on, odsustvo političke volje i plana za poboljšanje materijalnog stanja naših oružanih snaga.

- Naša vojska izgleda kao siromašan čovek koji želi da uđe u visoko društvo - kaže Đokić. On smatra da sa praznih reči - kako nam je potrebna manja, profesionalna i efikasna vojska - treba preći na jezik konkretnih brojki. Ne treba često menjati tim koji sprovodi reforme, potrebno je izabrati strateškog partnera u obnovi materijalnih resursa, identifikovati zajednički interes sa međunarodnom zajednicom i tek tada krenuti u postupne reforme. Prema Đokićevom mišljenju, ali i mišljenju zvaničnika NATO, sredstva bi trebalo uložiti u specijalne, medicinske i inžinjerijske jedinice, kako bi naša vojska našla svoje mesto i doprinela globalnom sistemu odbranu.

Trenutno materijalno stanje naše vojske nije nimalo veselo. Vojni budžet od 600 miliona dolara je nedovoljan i neuravnotežen po namenama. Za opremanje Vojske izdvaja se svega pet odsto tog novca, a cilj je, procenjuje Đokić, da to bude 30 odsto. Problem je i veliki dug od 70 miliona dolara prema dobavljačima, kao i teritorijalna podeljenost prihoda i rashoda na Srbiju i Crnu Goru. Vojna infrastruktura je neprilagođena, skupa i zastarela, a šteta od posledica NATO bombardovanja procenjena je na dve milijarde dolara. Naoružanje je posebna priča. U tom segmentu za modernim vojskama kasnimo 25 godina. Oružje je bez redovnog održavanja i nekompatibilno je sa NATO naoružanjem. Situacija nije bolja ni sa potrošnim sredstvima. Rezerve su potrošene, nabavka je otežana zbog pomenutih dugova nabavljačima, što dovodi do neredovnih isporuka i ugrožava kvalitet. Osim toga, problem je i nedefinisan status i nadležnosti nad vojnim zemljištem i objektima. Procene vrednosti tih objekata su neujednačene i kreću se u rasponu od dve do 15 milijardi dolara. Prema Đokićevoj proceni, radi se o imovini vrednoj između pet i sedam milijardi dolara. Takođe, novac od prodaje imovine ne troši se na pravi način.

- Prodajemo porodično srebro za dnevne potrebe, umesto da ta sredstva ulažemo u infrastrukturu - kaže Đokić.

Nekad snažna vojna industrija danas je na kolenima. Domaće tržište je siromašno, a strano nedostupno zbog lošeg kvaliteta naših proizvoda i neadekvatnog marketinga. Kapaciteti su predimenzionirani, a program i tehnologija proizvodnje zastareli. Za potrebe vojne industrije iz budžeta se izdvaja nedovoljno novca - svega 0,01 odsto.



Izvor: Blic \ Dejan Vukelić