Ružica Sokić (14. decembar 1934. Beograd) je srpska glumica. Član je poznatog pozorišta "Atelje 212". Dobitnica je nagrade „Velika Žanka“ 2007. i „Dobričinog prstena“ 2011. godine.

Biografija

---

Rođena je 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista „Pravda“ Petra Sokića (1893 — 1964). Još kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme bila je članica Savremenog pozorišta, ubrzo prelazi u Atelje 212, gde će brojnim ulogama (prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara) otkriti i potvrditi dar „rođene glumice“. Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu („Gorki deo reke“, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu „Kad budem mrtav i beo“ (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu „Žuta“ (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u „Užičkoj republici“ (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B. Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije „Ceo život za godinu dana“, „Rađanje jednog naroda“, „Zanati“, „Samci“ i dr.). Za svoj filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju, Nagrada Pavle Vuisić, Statueta zlatni ćuran, Statueta Joakim Vujić, Velika Žanka).

Tokom 2010. objavila je knjigu sećanja „Strast za letenjem“.


Filmografija

---

1957.    Doktor    
1959.    Novela od Stanca    
1959.    Laža i Paralaža
1960.    Silan čovek    
1961.    Mića i Mikica    
1961.    Vojnik sa dva imena    
1962.    Prva ljubav    
1962.    Zvižduk u osam    
1963.    Adam i Eva    
1963.    Zemljaci    
1964.    One i on    
1964.    Komesar je dobričina    
1964.    Narodni poslanik (TV)    
1964.    Marš na Drinu    
1965.    Gorki deo reke    
1965.    Popodne jednog Fauna    
1965.    Devojka sa tri oca (TV)    
1965.    Koreni    
1966.    Njen prvi čaj    
1966.    Nameštena soba    
1966.    Vreme ljubavi    
1967.    Ljubav preko noći (TV)    
1967.    Sumnjivo lice (TV)    
1967.    Kad budem mrtav i beo    
1967.    Ljubavni sans    
1967.    Zabavlja vas Mija Aleksić (serija)    
1967.    Bokseri idu u raj    
1967.    Dim    
1967.    Probisvet (serija)    
1967.    Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P. T. T.    
1967.    Visoka hronika (serija)    
1968.    Prvoklasni haos (serija)    
1968.    Tuđe glave    
1968.    Ima ljubavi, nema ljubavi    
1968.    Trojica protiv svih... a žena četvrta    
1968.    Prijateljstvo, zanat najstariji (TV)    
1968.    Prava adresa    
1968.    Pedikirka    
1968.    Topčiderska reka    
1969.    Služavka    
1969.    Cross country    
1969.    Samci 2 (serija)    
1969.    Ne zovi me tatice    
1970.    Udovištvo gospođe Holrojd    
1970.    Beli zečevi    
1970.    Burna noć    
1971.    Čarapa od sto petlji    
1971.    Ceo život za godinu dana (serija)    
1971.    Hronika palančkog groblja (serija)    
1972.    Razvojni put Bore Šnajdera (TV)    
1972.    Glumac je, glumac (serija)    
1972.    Musa iz cirkusa    
1972.    Ženski razgovori (serija)    
1972.    Tragovi crne devojke    
1972.    Majstori (serija)    
1973.    Ljubavni slučaj sestre jednog ministra    
1973.    Veliki pronalazač (serija)    
1973.    Dubravka    
1973.    Brauningova verzija    
1973.    Bela košulja (TV)    
1973.    Samoća    
1973.    Bombardovanje Nju Hejvna    
1973.    Žuta    
1973.    Obraz uz obraz (serija)    
1974.    Ping bez ponga    
1974.    Jastuk    
1974.    Užička republika    
1975.    Poznajete li Pavla Plesa?    
1975.    Dvosobna kafana    
1975.    Hitler iz našeg sokaka    
1976.    Užička republika (serija)    
1976.    Vlajkova tajna    
1976.    Uspon i pad Žike Proje (serija)    
1976.    Babino unuče (serija)    
1976.    Kuhinja (TV)    
1976.    Čast mi je pozvati vas (serija)    
1976.    Čuvar plaže u zimskom periodu    
1977.    Kako upokojiti vampira (TV)    
1977.    Leptirov oblak    
1977.    Hajdučka vremena    
1977.    Ranjeni orao (TV)    
1978.    Nije nego    
1978.    Gospođa ministarka (TV)    
1979.    Pakleni otok
1969.    Sedmina - Pozdravi Marijo    
1969.    Rađanje radnog naroda (serija)    
1969.    Ljubav i poneka psovka    
1980.    Tebi moja Dolores    
1980.    Avanture Borivoja Šurdilovića    
1980.    Proleće života    
1980.    Kružna putovanja    
1980.    Vruć vetar (serija)    
1981.    Sestre
1981.    500 kada (TV)    
1981.    Useljenje    
1981.    Vojnici (serija)    
1982.    Savamala    
1982.    Tesna koža    
1983.    Korespondencija (TV)    
1983.    Ja sam tvoj bog    
1984.    Ne tako davno (serija)    
1984.    Dr (TV)    
1984.    Vojnici    
1985.    Jelisavetini ljubavni jadi (TV)    
1985.    Priče iz bečke šume    
1985.    Ada    
1986.    Bal na vodi    
1986.    Majstor i Šampita    
1986.    Lude godine, VIII deo    
1986.    Tajna Laze Lazarevića    
1987.    Već viđeno    
1987.    Život u grobljanskoj (TV)    
1987.    I to se zove sreća (serija)    
1987.    Oktoberfest
1987.    Tesna koža 2    
1988.    Roman o Londonu (serija)    
1988.    Srce i njena deca    
1988.    Šta radiš večeras    
1988.    Tesna koža 3    
1989.    Mister Dolar (TV)    
1989.    Sile u vazduhu (TV)    
1989.    Čudo u Šarganu (TV)    
1989.    Metla bez drške (serija)    
1989.    Seobe
1990.    Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove    
1990.    Pokojnik (TV)    
1991.    Original falsifikata    
1991.    Kapetan duge plovidbe    
1991.    Bračna putovanja    
1991.    U ime zakona (serija)    
1991.    Tesna koža 4    
1992.    Knedle sa šljivama (TV)    
1992.    Tango argentino    
1993.    Raj    
1993.    Pun mesec nad Beogradom    
1993.    Teatar u Srba (serija)    
1993.    Policajac sa Petlovog Brda (serija)    
1994.    Želja zvana tramvaj (TV)    
1995.    Provalnik (TV)    
1995.    Znakovi (TV)    
1995.    Svadbeni marš    
1995.    Tamna je noć    
1996.    Dobro veče, deco (serija)    
1995-1996.    Srećni ljudi 2 (serija)    
1996.    Gore dole (serija)    
1997.    Pokondirena tikva (TV)    
1999.    Kaktusi i ruže (TV)    
1999.    Mejdan Simeuna Đaka (TV)    
1999.    Proputovanje    
2001.    Normalni ljudi    
2001.    Sve je za ljude    
2002.    Zona Zamfirova    
2004.    O štetnosti duvana    
2004.    Skela (TV)    
2004.    Jelena (serija)    
2004.    Lift (serija)    
2005.    Bergmanova sonata (TV)    
2005.    Zvezde ljubavi    
2005.    Ljubav, navika, panika (serija)    
2008.    Naša mala klinika (serija)    
2008.    Budilnik    
2008.    Gorki plodovi    
2009.    Greh njene majke (serija)    
2009.    Kuku Vasa (serija)    

Izvor: Wikipedia

Dobričin prsten za Ružicu Sokić

Ugledna glumačka godišnja nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo za 2011. godinu – Dobričin prsten – odlukom žirija pripala istaknutoj dramskoj umetnici Ružici Sokić, koja je time postala 27. laureat ovog visokog glumačkog priznanja.

Osim dobitnice, Ružice Sokić, kandidati za Nagradu bili su i glumci Radmila Andrić, Milija Vuković, Milena Dravić, Mirjana Karanović, Marko Nikolić, Miodrag Mrgud Radovanović, Ljiljana Stjepanović i Vesna Čipčić.

Sedmočlani Žiri jednoglasnu odluku doneo je 14. decembra 2011. godine, a radio je u sastavu: glumci Ksenija Jovanović i Jelisaveta Seka Sablić (prethodne dobitnice Dobričinog prstena), Gorica Popović (predsednik) i Tihomir Stanić, dramaturg Slavko Milanović i rediteljka Đurđa Tešić-Popović, piše u saopštenju Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Podršku dodeli Nagrade dalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Termin i mesto održavanja svečanosti uručenja zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Majdanpek) Ružici Sokić biće objavljeni naknadno.

Izvor: B92

Gluma u glavnoj ulozi mog života

Za mene je posvećenost ideji zapravo puni životni smisao, rekla je Ružica Sokić, ovogodišnji dobitnik najvećeg glumačkog priznanja Dobričin prsten. U razgovoru za “Blic” popularna glumica govori o nagradama, glumi, ulogama.



Žiri i u sastavu: Ksenija Jovanović, Jelisaveta Sablić, Gorica Popović, Tihomir Stanić, Slavko Milanović i Đurđa Tešić Popović na sednici održanoj 14. decembra doneo je odluku da je ovogodišnji 27. laureat nagrade Dobričin prsten Ružica Sokić.

A na vest o velikom priznanju popularna glumica je rekla: ”Ponosna sam. Ono što mi je posebno zanimljivo, posebno drago i što je možda zapravo čudo jeste to što je odluka doneta jednoglasno i tajnim glasanjem. I to, zamislite, na moj rođendan. Dakle, na moj rođendan je komisija zasedala i takvu odluku donela.”

Šta vam znače nagrade?
- Kad se sve sabere i oduzme, ono što je najbitnije kada je o nagradama reč jeste to što su one podrška. Dragocena. U mladosti sam ih dosta dobijala. Ruku na srce, iz današnje perspektive gledano, jedino mi je nagrada Dobričin prsten nedostajala. Naravno, ne mora čovek da dobija nagrade da bi celog sebe svome poslu dao, može se dogoditi i da nagrada zaobiđe kvalitet... Ali Dobričin prsten je važan i zbog toga što s njime postajete deo najboljih u toj našoj glumačkoj familiji. Kažem familiji, jer za mene je taj naš glumački život u pozorištu jedna specifična, ali vrlo snažna bliskost.

Najveće glumačko priznanje Dobričin prsten, između ostalog, inicira i osvrt na pređeni put, na godine, uloge?
- Mislim da mogu i da treba da budem zadovoljna. Ima jedna misao koja kaže da se uspeh meri veličinom žrtvovanja. Žrtvovanja koje podrazumeva predavanje, potpuno posvećivanje. Neretko me pitaju za to što nemam decu. Ali ja sam glumi dala sve. Gluma je moj život. Što bi se reklo: uvek sam bila na mrtvoj straži. I ne žalim. A uspela sam da živim taj i takav život, i da uradim sve što sam uradila, a da nikada nisam imala klan. Nagrada, i to tako velika, znači i to da je neko prepoznao tu posvećenost. Neko će možda reći da je to budalasto ili da je ludost, ali za mene je ta potpuna okrenutost ideji, potpuno predavanje umetnosti, odnosno glumi, zapravo puni životni smisao.
 
Izdvajate li neku ulogu ili neke uloge u bogatoj karijeri?
- Bilo ih je zaista mnogo, i na sceni i na ekranu, teško je izdvajati. Još od, mogu reći, blistave karijere u mladosti sudbinski sam povezana sa generacijama kolega, reditelja. Recimo, Nebojša Komadina je, nepravedno, pomalo zaboravljen, čovek koji je silno doprineo pozorišnom životu dela Ace Popovića. Aca Popović se svojevremeno dosta teško probijao. A njegovo delo je bio jedan salto mortale našeg teatarskog života. Jer u centru njegove spisateljske pažnje nisu bili ni seljaci ni građani, već ljudi sa margine života, sa gradske periferije. A njima se, znamo, bavio maestralno. To je bila svojevrsna revolucija.
 
Ponovo radite predstavu po tekstu Ace Popovića koju u Ateljeu 212 režira Ivana Vujić?
- Da, s ponosom, kao što sam ponosna na to što sam i ranije bila deo života njegovih komada na sceni. Ovo što sada radimo na poseban način obuhvata više njegovih komada, zove se “Play Aca Popović”. Ima u tome i svojevrsne misije da se iznova baci snop svetlosti na njegov čudesni dramski svet.
 
Jedan od zanimljivih momenata u vašoj karijeri jeste i taj da slovite za glumicu koja je u okviru svoje uloge prva opsovala na sceni?
- Da, jesam. Bilo je to u jednom mjuziklu. Ne znam da li to možete danas zamisliti, izgovorila sam - ‘bem ti. Kažem da ne znam da l’ to danas možete zamisliti jer je vulgarnost jezika danas, a znamo da se u jeziku život ogleda, dobila neslućene razmere. Majstor dostojanstvenog, umetnički opravdanog korišćenja lascivnih izraza bio je Zoran Radmilović. Taj njegov scenski nastup, kao i moja psovka bili su razbijanje klišea. Danas je to... tu gde je.

Sem pomenute uloge u predstavi koju radite sa Ivanom Vujić, šta je još aktuelno u vašem profesionalnom životu?
- Imam nekoliko, odnosno pet-šest, kako se to kaže, živih predstava koje igram. A celim bićem sam u tom Aci, kog radimo u Ateljeu... Imam utisak da je danas na poseban način teško raditi.
 

A to znači?
- Da se razumemo, nikada nije bilo lako raditi, ali to ne znači da nije na ovaj ili onaj način i lepo. Jer drži čoveka neki polet, ponese ga ideja, uznese smisao... to ume da vas podigne i kad je najteže i kad se posrće, pa i kada se padne. Danas je na poseban način teško raditi jer vlada neka sveopšta nervoza i, da se izrazimo biranim rečima, namrgođenost.

U žiži interesovanja je vaša knjiga “Strast za letenjem” („Laguna“), a nju ste pisali u bolnici...
- Moj život je, kao što rekoh, bio posvećen glumi. To se vidi i u toj mojoj autobiografskoj knjizi koja je, kako su to drugi istakli, i prilog hronici ovdašnjeg pozorišnog života. Pisala sam je u bolnici u kojoj sam se obrela kada sam slomila kuk. Ne znam da li bih je napisala da nisam bila u tim okolnostima.
Uz izvesne sumnje i, moram reći, uz veliku podršku prijatelja latila sam se pisanja knjige, autobiografije. Bio je to i moj način da pobedim muku koja me zadesila. Mnogo toga u životu je pitanje stava, odluke. Pa i to da se čovek, kad zatreba, s puno dobre volje i svom snagom istinski bori. Različitim ljudima, prirodno, odgovaraju različite stvari. Ali čovek treba da nađe i razvija ono što ga čuva, što ga čini boljim i u mentalnom i u fizičkom smislu, bez obzira na kontekst, okolnosti, vreme.
 
Da li ste više okrenuti sećanjima ili nadanjima?
- Uvek sam u nekom osećanju aktuelnosti. Teško se vraćam na staro.

Izvor: Blic

Ružici Sokić večeras uručenje nagrade Dobričin prsten

Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije "Dobričin prsten" biće večeras uručena glumici Ružici Sokić na Velikoj sceni pozorišta Atelje 212.



Kako je obrazložio žiri za dodelu nagrade, Ružica Sokić je likovima žena iz svakodnevice ili sa velegradske periferije, umela da podari svetlost unutarnje nade i da ih prevede u metaforu o životnom optimizmu.

Za članove žirija bio je neupitan umetnički značaj koji je izgradila Ružica Sokić tokom svoje poluvekovne karijere "glumice za sve medije i sve žanrove".

Ružica Sokić glumila je u dramama Bergmana, O'Nila, Čehova, Siniše Kovačevića, a u najnovijoj predstavi Ateljea 212 "Plej Popović" ponovo se vratila Aleksandru Popoviću.

Žiri za dodelu nagrade nije se bavio filmskim i televizijskim opusom Ružice Sokić, a u saopštenju se podseća da je za te uloge već dobila nagradu "Pavle Vuisić" za životno delo.

Na svečanoj dodeli nagrade učestvovaće glumci Mira Banjac, Jelisaveta Sablić, Bora Todorović, pisac Ljubomir Simović, teatrolog Jovan Ćirilov, dramaturg Slavko Milanović i drugi.

Program koji će trajati oko sat vremena režirao je Kokan Mladenović.

Svečana dodela nagrade počinje u 20.00, a ulaz je slobodan.



    * Nagrada "Dobričin prsten" sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića i unikatne diplome na pergamentu, rad slikara Geroslava Zarića.
    * Sastavni deo nagrade je monografija o laureatu koja će biti predstavljena za godinu dana, najavio je Atelje 212.

Izvor: Blic