(danas sam nasao ovo)Ovo je slika jednog starog Ruskog veterana Drugog svetskog rata koji je posle mnogo godina ponovo pored svog starog tenka koji je vozio,T-34...
verovatno je da je i posle rata naletao na T-34ke,ali verovatno sad,u starosti(vidite da mu treba stap),kada vise nema T-34ki u upotrebi,zeleo je da jos jednom vidi svoj tenk...
pretragom pojedinih entuzijasta je posle dugo godina nasao i posetio bas ovaj tenk,tenk koji je vozio pre vise od 60 godina... 
u opisu slike kazu da su se ljudi pored zabrinuli da mu ne pozli od previse emocija,ali srecom nije. 

ovo su ubedljivo medju najdirljivijim slikama koje sam u zivotu video... iskreno,kad sam video 3.,krenula mi je suza... 
covek u dubokoj starosti,sa problemima i teskocama u hodanju,sam,bez icije pomoci,ostavlja svoj stap i klanja se verovatno zadnji put tenku kojim je nekada upravljao i borio se...   
takodje,obratite paznju na to da cak i u tim godinama on i dalje nosi uredno odelo i zeli sam da se pokloni...      (sto me podsetilo na mog dedu,koji je uvek i svuda nosio odelo i drzao do sebe,do kraja zivota...  ) meni je to u najmanju ruku fascinantno...   







ne mogu vam opisati koliko su me dirnule ove slike,pogotovu sto je pre par meseci  i mene zauvek napustio moj deda,skroman,a ugledan covek koga sam postovao najvise na svetu,a ove slike su me podsetile na njega,tako da samo mogu da kazem da ne treba nikada zaboraviti ono sto su svi oni uradili za sve nas pre 64 godine...    
izvinjavam se ako je tema ili tekst malo cudan.nasao sam slike,i kako sam ih okaco i ispisao prve redove,obuzele su me emocije prema svom pokojnom dedi,i jos sam pod utiskom,tako da izvinite... 

Svako postovanje. Tema je odlicna i prava zivotna. Ti su ljudi izgurali pobedu. Tuzno je i meni jer pretpostavljam kako ti ljudi tamo tesko zive, ali eto ipak se drze. Bilo je na "histori" kanalu o restauraciji nekog jurisnog gusenicara, pa su nasli coveka koji je bio komandant na njemu, doveli ga ispred garaze, otvorili i ovaj nije mogao da veruje - provozao se ponovo u istom tenku u kojem je ratovao. Ali ono sto htedoh reci je da je taj amer izgledao mnogo bolje od ovog cice i mislim da Ameri vise vode racuna o tim ljudima - postoje udruzenja, imaju i neke aktivnosti itd. Bilo je toga verovatno i u SSSR ali u ovim godinama raspada mora da je bilo strasno pogotovo za te ljude , a da nije njih bilo, ne bi ni ove sada Rusije bilo. Upitajmo se samo gde su sada nasi partizani. Setite se samo Jovanke Broz, koja je cak imala neki veliki cin u ratu itd. Treba postovati svoje i ne zaboravljati tek tako, bez obzira na kojim stranama su se u vihoru rata zadesili. Sve se to mora srediti, povesti racuna o svemu. Ko je ucinio zla, suditi, ko je ucinio dobra makar ga ne zaboraviti.

Voleo bih kad bi mogao cuti sta ovaj deda ima da isprica. A tek o T-34 sta bi mogao da kaze. Ratnik se veze sa svoje oruzje neraskidivom vezom i to je ovde vidljivo. Koliko li je toga tu prozivljeno.

Hkj kazes da te potsetio na tvoga dedu. Pa i mene potseca na moga i sad mi je zao sto nisam mnogo vise pricao sa njim i cak i zapisivao, jer stvari polako blede, secanja se zamagljuju, gube ostrinu.

Zato budite dobri jedni prema drugima, svi, i pamtite i secajte se, ako vec se ne setite i da zapisete ili fotografisete, jer u zivotu se nikada nista nece ponoviti.

Odlicna tema druze, da se svi malo zamislimo.

Mladost mu je tu otisla, dani slave... bar deda ima o cemu da prica 

Slike govore vise od bilo kojih reci,dirljivo.

 

Svaka cast! 

@Papalu,tvoje reci su tacne i poucne,kao i uvek...
pa,naleteo sam na ove slike,i jako su me dirnule,pogotovu 3. i reko aj da ih okacim.posle su me jednostavno obuzele emocije...
ja samo mogu da zamislim njegova osecanja prema ovom tenku,s obizrom da je u njemu preziveo rat,a u isto vreme mu se divim da u tim godinama,on uredan,u odelu,odlazi da se pokloni svom tenku...
sam taj gest i odlucnost u meni bude neverovatno divljenje i postovanje,a kamoli sve ono sto su oni uradili za sve nas...
ovo je ubedljivo jedna od najlepsih slika koje sam video,i tamo gde sam je nasao bilo je par komentara da se posalje na konkurs za slikue godine.
Sta god da bude,nek bude.najmanje sto mozemo da uradimo je da ne zaboravimo sta su nasi preci uradili za nas.
i naravno,svaka cast i postovanje svim veteranima Drugog Svetskog rata...   

Tako je Hkj, dobro zboris.

E šta li su njih dvoje sve zajedno preživeli... Svaka čast za slike 

  ,svaka cast!!!


PS:a znali se gde je deda vojevao???Kursk,Berlin......????