U državnoj upravi mnogo je nepotrebnih „firmi“
Država zarasla u agencije
Autor: Vladimir Spasić | Foto:FoNet | 03.05.2009. - 00:01

Država Srbije ima 130 agencija, zavoda, direkcija, komisija, fondova, centara, kancelarija, uprava, saveta. Više od polovine izdržavaju građani direktno preko budžeta, a indirektno mnogo više. Glavne odlike ove mreže fondova i zavoda, koja zapošljava više hiljada duša, jesu da po nekoliko agencija radi posao koji bi mogla da radi jedna, druge su predimenzionirane, dok je pitanje da li pojedine treba uopšte da postoje.


Iz budžeta je pre rebalansa za razne agencije bilo namenjeno od pet do osam milijardi dinara. Ovaj iznos je rebalansom za 25-30 odsto smanjen zbog štednje usled ekonomske krize. Međutim, posredno i kroz druge načine finansiranja sve državne agencije, zavodi, direkcije, koštaju građane mnogo više.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, izjavio je da nema dilema da je moguće da bude manje ministarstava ali da mu više bodu oči vladine agencije, čije stvaranje nije opravdalo cilj. „Ukidanjem pojedinih agencija, čije bi se nadležnosti vratile pod ingerencije državne uprave, ostvarili bismo značajne, mnogo veće uštede nego ukoliko smanjimo broj ministarstava“, naveo je Marković.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže da bi moglo da se ukine i do tri četvrtine postojećih agencija i ne bi bilo nikakve štete. „Postoje ustanove ko zna za šta sve, to ne znaju ni ljudi koji rade u njima“, naglašava on. Mnoge agencije se dupliraju, kao što je to slučaj u ekologiji, ekonomiji, a ima pet agencija za razvoj privrede. On na primer ne vidi razlog za postojanje Agencije za mala i srednja preduzeća, i dodaje da bi mogla da posluje na tržištu – „ako su dobri koliko pričaju, preživeće“.

Komplikuju život
– Prvi problem je što sve te agencije mi plaćamo iz svog džepa, zatim, što ne znamo čemu služe i, treće, što komplikuju život i ljudima i privrednicima, donošenjem raznih propisa kako bi opravdali svoje postojanje. Neke treba ukinuti, a neke dati privatnicima i tako ih se rešiti – objašnjava Stevanović, i navodi da stranke ove agencije koriste za zapošljavanje svojih članova. „Sada su se dosetile, pa ih šalju kao pripravnike u privatne firme“, ističe on.
Pomama u formiranju raznih agencija počela je posle oktobarskih promena i delom je opravdana ispunjavanjem uslova za ulazak u Evropsku uniju. Da se euforija može izbeći, govori primer Slovenije, koja je već u EU, a ima samo osam agencija. Za utehu nije ni podatak da ima ustanova u Srbiji koje nisu na budžetu, jer se finansiraju od upravljanja državnom imovinom ili od njene prodaje.
Koliko agencija i zavoda je zaduženo za ekonomiju, reklo bi se da Srbiji cvetaju ruže. O razvoju brinu i Republički fond za razvoj i Republički zavod za razvoj. Retko se o stečajnim upravnicima može čuti nešto lepo, ali zato je tu Agencija za njihovo licenciranje, sa 32 zaposlena. O izvozu brinu tri agencije – SIEPA, AOFI i SMECA. I Vlada je svesna dupliranja, ali je najava o spajanju AOFI i SMECA ostala samo najava.

Zaposleni ostaju
Dve institucije su na usluzi i malim i srednjim preduzećima – Republička agencija za MSP i Garancijski fond. Obećano je i spajanje ovog Fonda i Republičkog fonda za razvoj, ali ništa od toga. Akcijski fond, sa 27 zaposlenih, i Agencija za privatizaciju, sa više od 240 radnika, finansiraju se iz sopstvenih prihoda, dobijenih od prodaje državne imovine, a da li su opravdali ovaj novac, zavisi od procene uspešnosti privatizacije. Tu je i Agencija za osiguranje depozita, namenjena bankama i osiguranjima. Kao šlag na tortu dolazi Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, tačnije Ministarstvo, koja bi trebalo da brine o najsiromašnijim opštinama.
Gužva je očigledna i u sektoru zaštite životne sredine. Tu „operišu“ dve agencije i po jedan fond i zavod. Ukupan broj zaposlenih je veći od 160. Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Agencija za reciklažu su direktno na budžetu. Agencija za reciklažu, koja postoji od 1996. godine, biće ugašena, ali zaposleni ne treba da se plaše jer će preći u Ministarstvo. U Fondu za zaštitu životne sredine kažu da će 17 zaposlenih biti malo za sve poslove koje će morati da obave posle usvajanja 14 zakona iz ove oblasti. Zavod za zaštitu prirode ima 119 zaposlenih.
Interesantne su i dve službe „bliske“ Vladi Srbije – Služba za upravljanje kadrovima i Uprava za zajedničke poslove, sa ukupno više od 1.110 zaposlenih. Uprava ima 1.054 službenika, koji obavljaju „stručne, tehničke i druge zajedničke poslove za potrebe Narodne skupštine, predsednika, Vlade, Ustavnog suda, ministarstava, posebnih organizacija i pravosudnih organa“. Ima dosta klijenata, ali je pitanje šta onda rade zaposleni u ovim ustanovama.
Nadležni bi, konačno, mogli da se zapitaju da li je potrebno da pojedine ustanove budu samostalne. Na primer, Republički zavod za informatiku i računarstvo, Antidoping agencija, Centar za razminiranje, Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, Agencija za rudarstvo, koja još nije formirana, Direkcija za restituciju, namenjena vraćanju oduzete imovine crkvama, Republička agencija za poštanske usluge, takođe u osnivanju, Narodna kancelarija predsednika Srbije.
Kako teško ide gašenje, možda najbolje pokazuje primer Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Ona je trebalo da se bavi lustracijom, ali je malo toga uradila. Formirana je 15. jula 2003. godine, a i u ovoj godini iz budžeta dobiće 200.000 dinara.

Traže da poštujemo svoje zakone
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, kaže da ne postoji jedinstvena preporuka Evropske komisije o državnim agencijama. „EU insistira na jačanju nezavisnih regulatornih tela, odnosno stvaranju uslova za njihov rad. Njihova preporuka je prvenstveno u poštovanju zakona koje smo doneli i zavisi od sektora do sektora. Ako i kada bude donet predlog zakona o eventualnom ukidanju neke agencije, saslušaćemo preporuke EK i doneti odluku. Sve zavisi od konkretnog slučaja“, objašnjava Delevićeva.

Izvor: Blic

Građani ne znaju kolikom imovinom raspolaže vlast
Činovnicima tesno u 200.000 kvadrata
Autor: P. Đurović | 03.05.2009. - 00:01

Vlada, ministarstva, državne agencije i hiljade zaposlenih u njima zauzeli su skoro 15 zgrada na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu. Iako su to zdanja od po više stotina ili hiljada kvadrata, i iako se najavljuje smanjenje administracije, državi „nedostaje“ još 50.000 kvadrata kancelarijskog prostora.


– Prema našim procenama, državna administracija zauzima oko 200.000 kvadrata u strogom centru Beograda – kaže Srboljub Panić, zamenik direktora republičke Direkcije za imovinu.
Samo u Nemanjinoj ulici smešteno je devet ministarstava, kao i kabineti premijera, potpredsednika Vlade i većine ministara. Takođe, državnim činovnicima nije ništa manje bila privlačna i Palata Srbije, odnosno nekadašnja zgrada SIV-a, u kojoj je sada smešteno šest ministarstava, a najveći deo zauzima MUP.
Iako se Palata Srbije prostire na skoro 60.000 kvadratnih metara, trenutno se koristi oko 15.000 kvadrata.
– Zgrada SIV-a ima to nesrećno arhitektonsko rešenje da je velelepna, ali ne i u potpunosti korisna. Zato je od 60.000 kvadrata za kancelarijski prostor upotrebljiva samo trećina, ostalo otpada na ogromne hodnike i centralni protokolarni deo za prijeme – objašnjava Panić.
Nakon raspada državne zajednice SCG, bilo je predloga da se ova zgrada pretvori u muzej ili preuredi u hotel. Takođe je predlagano i da se iznajmljuje u komercijalne svrhe, što bi prema nekim procenama državi donelo prihod od oko 150 miliona evra na godišnjem nivou, ali nijedan od predloga nije naišao na odobravanje vlasti.
– Nije se razmišljalo o izdavanju Palate Srbije u komercijalni zakup, jer država tvrdi da nema gde da preseli službenike tih ministarstava – dodaje Panić.
Država nije sedela skrštenih ruku, pa je Direkciji uputila zahtev za potraživanje 50.000 kvadrata poslovnog prostora. Iako većina državnih organa prijavljuje nedostatak poslovnog prostora, u Direkciji smatraju da stanje nije takvo kakvim ga vlasti predstavljaju. Problem je u tome što pojedina ministarstva i agencije imaju i po 20 kvadrata prostora po zaposlenom, dok druga nemaju elementarne uslove za rad.
– Tražimo podatke o imovini od državnih organa, ali ih ne dobijamo jer ih ne možemo naterati da nam ihdostave. Sem toga, nemamo ni mogućnost da te podatke proverimo – dodaje Panić.
Iako je Direkcija dala predlog o popisu državne imovine i okvirno odredila rok od šest meseci za završetak tog posla, zbog zakonskih prepreka i nedostatka saradnje republičkih organa, sa popisom se nije mnogo odmaklo.

NBS kao posebna priča
Narodna banka Srbije raspolaže sa dve zgrade, starom zgradom NBS u Ulici kralja Petra, i novom na Slaviji, koja ima skoro 45.000 kvadrata. Prema procenama stručnjaka, samo u zgradu NBS na Slaviji uloženo je oko 135 miliona dolara. U staroj zgradi se danas nalaze kabinet guvernera i viceguvernera, generalni sekretarijat, služba za opšte poslove, direkcija za pravne poslove, centar za istraživanja, kao i numizmatička postavka.

Izvor: Blic

Vlada Srbije treba da predstavi mere za drastično smanjenje zaposlenih
U državnoj upravi ukupno 30.000 prekobrojnih činovnika
Autor: Željka Jevtić | Foto:FoNet | 24.06.2009. - 05:00

 Ukupno 30.000 zaposlenih u državnoj upravi je višak, saznaje „Blic” u Vladi Srbije. Ovaj višak je na nivou kompletne uprave, što znači, uključuje i vojsku i policiju, ali se ne odnosi na lokalnu samoupravu i javna preduzeća u kojima će tek biti utvrđeni prekobrojni. Kako za „Blic” kaže dobro upućeni izvor, Vlada Srbije bi posle pažljive analize do kraja jula trebalo da saopšti mere smanjenja zaposlenih u državnoj upravi. Na tome će raditi posebna radna grupa koja bi uskoro trebalo da bude formirana.

Vlada će formirati posebnu radnu grupu za rešavanje pitanja viška kadrova

Kako saznajemo, opcija otkaza biće najverovatnije poslednja varijanta rešavanja prekobrojnih u državnoj upravi. Izglednije je da će se problem prevazilaziti premeštajem ili prekvalifikacijom. Izvor „Blica” kaže da Vlada Srbije nastoji da ne stvara nove nezaposlene već da tamo gde nedostaju određeni kadrovi, rupe popuni adekvatnim činovnicima koji su višak u nekom drugom delu državne uprave.
Sva ministarstva i državne agencije trebalo je do 1. juna da pošalju Vladi Srbije izveštaje koji bi sadržali broj zaposlenih i viškove. Prema saznanjima „Blica”, međutim, sa zakašnjenjem od 20 dana tek u petak prošle nedelje stigli su u Vladu i poslednji izveštaji ministarstava i državnih agencija. Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu treba da uradi analizu tih izveštaja.
Naš izvor kaže da će se smanjenje viška odnositi i na vojsku i policiju, ali samo na jedan deo zaposlenih.
- To znači samo na zaposlene službenike koji su zapravo civilni deo i čiji su poslovi vezani za državnu upravu - ističe „Blicov” sagovornik.
Prema sadašnjem planu, Vlada Srbije bi do kraja jula trebalo da javnosti predstavi mere smanjenja državne uprave. Sada se radi na definisanju objektivnih kriterijuma za rešavanje problema prekobrojnih, a biće i formirana radna grupa. Prema saznanjima „Blica”, radnu grupu će činiti po predstavnik iz Generalnog sekretarijata Vlade, sekretarijata za zakonodavstvo i resornih ministarstava.
- Radna grupa treba da utvrdi kriterijume za izmenu zakonskih i podzakonskih propisa, a time i rešavanja viškova zaposlenih - kaže izvor „Blica”.
Trenutno, problem u rešavanju glomazne državne administracije je i Zakon o državnim službenicima koji zaposlenima u državnoj upravi bukvalno garantuje da nikako ne mogu dobiti otkaz. U odnosu na zaposlene u privatnom sektoru, državni činovnici su u povlašćenom položaju. Ideja je da se izmenama zakona izjednače prava svih zaposlenih u Srbiji.

Izvor: Blic