Rađanje Zemljine posestrime
Svemirski teleskop „Spicer” snimio je dvojnu zvezdu (binarni sistem), u čijoj blizini se, kako astronomi najavljuju, oblikuje stenovita planeta srodna našoj

Na 424 svetlosne godine od nas, u kolutu vruće kosmičke prašine koji okružuje zvezdu nalik Suncu, uobličuje se Zemljina posestrima. Na rođendan ćemo čekati, najmanje, sto miliona godina, ako ljudska vrsta do tada opstane.

Svemirski teleskop „Spicer“ (obleće oko Zemlje) snimio je dvojnu zvezdu (binarni sistem), u čijoj blizini se, kako astronomi najavljuju, očekuje nastanak stenovite planete srodne našoj, barem oko jedne od dveju. Ugnezdivši se u središtu pojasa vruće guste prašine, daleka rođaka se, po svemu sudeći, rađa u sastavu dvojca nazvanog HD 113766.

Najuzbudljivije je, međutim, da se prašina i kamenje stvrdnjavaju u području koje se naziva nastanjivim, što znači da novo nebesko telo može imati tekuću vodu. Zemlja je u sredini nastanjive zone Sunčevog sistema.

Ovaj zvezdani par postoji od 10 do 16 miliona godina i još je u ranoj mladosti, a to je pravo vreme za obrazovanje planeta sličnih Zemlji, smatra Keri Lise iz laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta „Džon Hopkins” (SAD). U čuvenom časopisu „Astrofizikal džornal“ dotični naučnik objašnjava da astronomi nikada nisu tako očigledno posmatrali stvaranje stenovitog nebeskog tela, na šta upućuje sastav kosmičke prašine.

Planete, inače, nastaju u kolutovima kosmičke prašine i otpadaka preostalih posle paljenja zvezda. Na osnovu proučavanja kometa, istraživači su pretpostavljali da kovitlajući ledeni kristali i pramenovi gasova oko mladih zvezda srastaju u divovske planete, kao što su Saturn i Jupiter, a da stenovite nastaju kasnije kada gasovi iščile.

U poduhvatu „Žestok sudar“ pre nekoliko godina je „svemirskim đuletom“ na kometi Tempel 1 načinjeno udubljenje iz kojeg su se na sve strane razleteli sitni komadići. Ispitivanjem prikupljenih čestica sklopljena je slika kosmičke građe koja još obleće oko zvezda. Keri Lise je sa saradnicima ovaj uzorak primenio na zvezdi HD 113766, većoj i kudikamo mlađoj od Sunca. Pregledanjem infracrvenih snimaka koje je ranije načinio „Spicer“ uočili su širok pojas čestica tanjih od vlasi kose (od 0,1 do 20 mikrona ili hiljaditih delova milimetra), pridodatih krupnom asteroidu na udaljenosti gotovo dva puta (1,8 puta) većoj nego što je Zemlja od Sunca. Infracrveno svetlo obelodanilo je stene i jedinjenja gvožđa, a nije gasove i ostale sastojke dugačkih repova kometa.

Sve nagovešćuje da je započelo oblikovanje buduće planete, jer na takav zaključak ukazuju „gradivne ciglice“ od kojih je sačinjena Zemlja. U ovakvim prstenovima prašine uobičajeno se nalazi obilje kamenja svakojake veličine, a raspored nedvosmisleno pokazuje da bi od stena u prečniku od deset metara i manje, najmanje, narastao Mars ili nebesko telo nekoliko puta krupnije od Zemlje ukoliko su veće. Iako je takav ishod prilično izvestan, Keri Lise upozorava da je bliže nagađanju podsećajući da mora da protekne od deset do sto miliona godina da bi se pojavila planeta. A za prve oblike žive materije, kao što su alge, još milijardu godina!

Svetle tačke na slici koju objavljujemo predstavljaju dve zvezde, a smeđi prsten koji kruži oko središnje oličava ogroman pojas prašine, sto puta veći od asteroidnog u Sunčevoj porodici, koji je dovoljan za uobličenje planete veličine Marsa ili čak i veće. Stenovita građa je iz ranih dana nastajanja planeta, kada se čestice prašine priljubljuju jedna za drugu stvarajući stene koje se sudaraju i čine veća stenovita tela zvana planetezimali.
Spoljašnji beli beočug predstavlja nagomilanu ledenu prašinu kakve, takođe, ima u Sunčevoj porodici. I nalazi se, otprilike, na rastojanju na kojem je asteroidni pojas, ali u odnosu na unutrašnji sadrži tek oko jedne šestine materijala. Iz „Spicerovih“ snimaka ne može se jasno razlučiti šta se tu događa, iako astronomi veruju da bi on kasnije mogao biti izvor vode za planete koje će nastati iz unutrašnjeg vrelog prstena.

Stefan Vukašin

Izvor: Politika