Poslanici u Hrvatskoj rade osam dana mesečno za 2000 evra

Poslanici u Hrvatskoj rade osam dana mesečno za 2000 evra
Autor: Beta | Foto:057info.hr | 26.02.2009. - 11:34

Zastupnici Hrvatskog sabora (parlamenta) prošle godine su održali samo sedam sednica koje su trajale ukupno 98 dana. To je prosečno osam radnih dana mesečno i to za platu od minimalno 15.000 kuna (oko 2.000 evra).

Uprkos tome, potpredsednik Sabora Vladimir Šeks se na nedavnoj raspravi sazvanoj povodom "medijskog rušenja digniteta" hrvatskog parlamenta, žalio da je Sabor neopravdano na "stubu srama".
"Nas bez izuzetka prikazuju kao parazite i neradnike", zavapio je Šeks i optužio medije da sprovode "hajku i linč protiv Sabora", čime, kako je ocenio, "ugrožavaju sam parlamentarizam u Hrvatskoj".
Tim povodom "Jutarnji list" piše da iako je ukinut celodnevni TV prenos saborskih sednica, svaki građanin zahvaljujući internetu ipak može da se uveri da zastupnici imaju trodnevnu radnu sedmicu.
Sednice počnu sredom, a završe se petkom, i to najkasnije do 15 sati. Sednice odbora i drugih tela takođe se ne sazivaju ponedeljkom i utorkom.
Najčešće je tek trećina zastupnika u dvorani. Najviše ih je ujutro posle 9:30, kada sednicu snima HTV, a kako dan odmiče, do 19 sati ostane ih tek šačica, osim ako na dnevnom redu nije izuzetno važan zakon, piše "Jutarnji list".

Zastupnicima letnji raspust počinje 15. jula i traje do 15. septembra, a zimski od 15. decembra do 15. januara. Osim kad nemaju sreće, pa moraju vanredno da zasedaju.
Zastupnici, doduše, nisu dužni da stalno sede u Saboru. Njihov bi posao trebalo da bude mnogo širi od samog prisustva sednicama. Kao izabrani predstavnici naroda, trebalo bi da su u stalnom kontaktu s građanima u svojoj izbornoj jedinici.
Takođe bi trebalo da se pripremaju za odlučivanje u parlamentu proučavanjem zakonskih predloga i pratećih dokumenata, da se konsultuju sa stručnjacima i udruženjima zainteresovanim za materiju o kojoj se odlučuje u Saboru.
Međutim, novinari koji redovno prate rad Sabora kažu da je jako malo zastupnika koji su pročitali sve zakone o kojima se raspravlja. A još je manje onih koje bi mogli da zamole da im objasne neki deo zakona o kojem se u Saboru možda baš tog trenutka vodi žustra rasprava.

Na sve ove kritike i pritužbe, hrvatski parlamentarci nisu ostali dužni. Sabor je zatražio podatke od 16 evropskih, po raznim parametrima Hrvatskoj sličnih zemalja i utvrdio: Što se plata tiče hrvatski parlamentarci su pri kraju liste, a imaju i srazmerno mali broj privilegija.
O tome kako su rešile pitanja plata i penzija svojih parlamentaraca, uz podatke o bruto nacionalnom dohotku po stanovniku i prosečnoj plati u državi, Saboru su izveštaje poslali Austrija, Belgija, BiH, Estonija, Finska, Irska, Luksemburg, Mađarska, Moldavija, Norveška, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Srbija.
Poslanička plata kreće se u rasponu od 600 evra u Moldaviji do 8.349 evra u Irskoj. Sa prosečnom zastupničkom platom od oko 2.000 evra, Hrvatska je pri kraju liste od 16 evropskih zemalja.
Što se tiče hrvatskih suseda, prosečna poslanička plata u BiH je 2.100 evra, u Srbiji 2.500 evra, a u Sloveniji 4.500 evra, navedeno je u analizi Sabora.
Pravo na penziju po posebnim, povlašćenim propisima, uz hrvatske, imaju i poslanici još devet od 16 zemalja, a nemaju bosanskohercegovački, srpski, austrijski, finski, portugalski i slovenački.
U svih 16 zemalja poslanici uživaju i određene naknade i povlastice. Prema saborskoj analizi, Hrvatima je omogućen srazmerno mali broj tih prava. Jedino finski parlamentarci, koji imaju pravo samo na besplatni javni prevoz u glavnom gradu, imaju manji broj prava od hrvatskih kolega.

Izvor: Blic